Alessandro Mahmoud iz Milana, poznatiji kao Mahmood, ima sve što jedna prava zvezda treba da ima. Dobar glas, zarazne numere, izgled top modela, prepoznatljiv modni stil ali i prilično skroman i prizeman stav uprkos činjenici da je jedan od najpoznatijih pop zvezda italijanske scene. A sad već i svetske. 2019. godina je bila presudna za njega u svakom smislu. Pre toga je bio „običan“ momak koji stvara muziku i raduje se svakom pregledu na YouTubeu kojih nije bilo u milionskom broju, kao što je to slučaj sada. Posle pobede na festivalu Sanremo, sa pesmom “Soldi” koja se osvrće na njegov komplikovan odnos sa ocem i egipatske korene, i ima dosta bliskoistočnog prizvuka koji je inkorporirao u hip-hop, Mahmoodovo ime se sve češće čulo u muzičkom svetu. Što je započelo Sanremom, zapečaćeno je nastupom na Evroviziji iste godine, nakon čega je završio na italijanskoj Forbes listi “30 ispod 30”, uspešnih poznatih ličnosti koje su postale poznate pre tridesete godine.
Obradovala nas je vest da je izbacio novi singl i to je bio povod da, između ostalog, porazgovaramo i o presudnim uticajima na njegovo stvaralaštvo, ulozi koju moda ima u njegovom životu i svakodnevici, i tome šta je to što smatra najvažnijim i pokušava da donese publici.
Mahmoodov najnoviji singl „Moonlight Popolare“ možete preslušati ovde.
Kako ti prolaze dani, na čemu radiš ovih dana?
Pišem nove pesme, u studiju sam, snimam. Ovih dana je izašao novi singl koji sam radio sa Massimom Pericolom. On je reper nove italijanske rep scene, i puno pažnje poklanja rečima pesama. Radili smo zajedno na ovoj pesmi “Moonlight Popolare” koju su producirali Crookers.
Sećam se da sam negde pročitala da je tvoja muzika opisana kao “nedovoljno italijanska”. Dosta ironično kad se uzme u obzir da si pobedio na festivalu Sanremo a posle i predstavljao Italiju na Evroviziji. Kako se nosiš sa “etiketama”, i uopšte etiketiranjem muzike?
Nikada mi se to nije dopadalo, tako da sam uvek izbegavao da dajem ikakve etikete i nazive onome što muzički pokušavam da radim. A svakako volim kontaminaciju.
Kako bi onda opisao svoju muziku?
Svaki put kada me neko pita koji je moj muzički žanr, uvek se mučim da definišem jedan jer imam puno pomešanih uticaja od kada sam bio dete. Možda bih ga najpre opisao kao street pop.
Da li imaš još neku strast pored muzike?
Oduvek sam voleo da crtam, tako da bih morao da kažem da je to crtanje. A potom i sport. Mnogo sam se bavio plivanjem u prošlosti. Međutim, ovih poslednjih nedelja sam posebno strastven po pitanju nameštaja i njegovog dizajna jer iznajmljujem novu kuću koju opremam. Ali ne mislim da će ta strast da potraje.
Svaki umetnik želi da predstavi publici neku svoju istinu. Šta je tvoja istina? Šta ti je najvažnije dok radiš na novoj muzici?
Mislim da je uvek najvažnije ostati veran sebi, i ispričati priče u kojima ljudi mogu da se pronađu.
Da li imaš omiljeni zvuk?
R&b, hip hop, klasična muzika.
Odakle dolazi tvoja muzika? Iz ljubavi, besa, tuge…?
Iz ličnih iskustava i iz muzike koju slušam.
Šta podrazumevaš pod “gioventù bruciata”? Čija mladost je potrošena i povređena?
To sam često govorio u jednom periodu svog života, ali je u principu generalizacija koja ne može da se koristi, niti primeni na celu generaciju.
Šta je imalo presudnu ulogu u tvom odrastanju u Milanu?
Milano je mesto u kom su se rodili svi delovi mene, i sav vizuelni identitet mog prvog albuma je nastao inspirisan mojim gradom.
Tvoj modni stil je veoma hvaljen i jedan od istaknutijih na muzičkoj sceni. Koliko ti je moda važna?
Za mene je to ekvivalent samo-reprezentovanju. Moda je jezik za sebe i mislim da je to važan aspekt za umetnika, ali je još važnije ne menjati sopstvenu prirodu u praćenju iste.
Da li radiš sa timom stilista ili si više DIY tip?
Radim sa stilistkinjom Susannaom Ausoni, i zajedno smo DIY tip ljudi, samo što ona zna kako da moje ideje i predloge učini boljim.
Ko su ti omiljeni dizajneri i brendovi?
Mnogi, izdvojio bih samo neke: Prada, Burberry, GmbH, Maison Margiela.
Da se vratimo na muziku, šta slušaš u poslednje vreme? Možeš li da podeliš sa nama koje su to tri pesme na vrhu tvoje PLEJLISTE koje vrtiš na repeat.
U poslednje vreme slušam Lucio Battistija mnogo: “Il Nostro caro angelo” posebno, ali i njegove klasike kao što su “Canto Libero”, “Emozioni”, ”Si’ viaggiare” i mnoge druge.
Možda i ne znaš, ali imaš POprIličnu fan bazu ovde u Srbiji. Da li ti je u nekom dugoročnom planu da svratiš do nas?
Naravno, samo što, kao što znaš, sada se ne može nigde ali sam veoma radoznala osoba, i veoma bih voleo da dođem.
