Sve što nam je potrebno ovih dana: serija Somebody Somewhere
Kada ste poslednji put pogledali seriju koja je od početka do kraja feel good? Koja je tu da vas zagrli i podseti na ljudske osobine koje nas izdvajaju od ostalih bića, na plemenitost, prijateljstvo i lepotu komunikacije i međusobnih odnosa, čak ako to uključuje i probleme. Ali serija Somebody Somewhere upravo aludira na prolaznost briga i problema terajući nas da priotitete dobrote i lepih osećanja stavimo na pijadestal. I sve to sa fenomenalnom Bridget Everett u glavnoj ulozi!
Film je drama o svakodnevnom životu četrdesetogodišnje Sam koja se vraća u svoj ruralni rodni grad u Kanzasu da bi se brinula o svojoj pokojnoj sestri. Ovo je serija o malom gradu gde se svi poznaju, isprepletanim odnosima, ali skriveno iza svih motiva, kao centralni motiv isijava jedno queer prijateljstvo.
Radnja je smeštena u rodni grad grad glumice, Menhetn u Kanzasu, ali scenario naglašeno odstupa od te istrošene uobraženosti, i odlučuje se za autentičniji i humaniji dodir. Ko-kreatori serije čak su rekli za Vanity Fair da ako rečenica zvuči previše kao tipičan televizijski dijalog, ona ne valja. Naslov serije je namerno nejasan, što se čini prikladnim za seriju koja uživa u hvatanju mučnih, urnebesnih sitnica svakodnevnog života.
Prva sezona potpuno je preokrenula istrošenu pretpostavku bekstva od ruralnih korena da biste pronašli sebe, dok je cinična i ožalošćena Sem počela da crta put napred nakon što je izgubila jedinu osobu za koju je osećala da je svi zaista poznaju. U tom procesu, ona se otvorila starim i novim vezama, među kojima je glavna veza koju je stvorila sa svojim dragim bivšim kolegom Joelom i taj odnos postepeno tokom gledanja postaje srce serije.
U ddrugoj sezoni, dvojac maksimalno koristi svoje produbljujuće prijateljstvo tako što se burno zabavlja po celom gradu, bilo da igraju igru „lupaj ili dodaj“ tokom svojih šetnji u parku od 10.000 koraka ili se šunjaju kao tinejdžeri tokom njiһove „noći bez pića“. Hemija Everet i Millera je toliko živa da je pravo čudo što nisu imali dugo postojeće prijateljstvo van ekrana. I dalje je suviše retko videti da se platonski odnosi likova srednjih godina tretiraju kao centralni odnos serije – još jedno suptilno kršenje tradicije zbog koje je ova serija čudna, na najpozitivniji mogući način.
