Luka Rajić: Samoljubav se ogleda u svakodnevnom proveravanju svojih potreba

kako si došao na ideju za novu pesmu?

Sedeo sam jedan dan sa Emom Terzić, prijateljicom i kreativnom direktorkom koja je zadužena za moj vizualni identitet. Kukao sam joj o tome kako ne mogu nikoga da nađem, kad god krenem da se upuštam u ljubavni odnos sa osobom, ja pronađem milion razloga zašto to ne može da se desi. Uglavnom je dolazilo do toga zato što sam imao utisak da sam preveliki zalogaj za ljude, jer nosim u sebi toliko slojeva i nivoa za koje mislim da samo moji prijatelji mogu da prihvate. Plašio sam se ukoliko uđem u odnos sa nekom osobom, da neće moći da podnese sve to što ja donosim. Dešavalo se da isplivaju stvari iz prošlosti koje znaju samo moji prijatelji i koje bi samo oni razumeli. Ema mi je savetovala šta da uradim, a to je bilo okretanje samom sebi, da se zaljubim i zavolim sebe da bih mogao da gradim odnos sa drugom osobom. Nakon tog razgovora nešto je u meni kliknulo, otišao sam kući i to veče krenuo da pišem pesmu. Dugo nisam izbacivao pesme i čim sam krenuo da pišem pesmu “Ljubimo se” znao sam da ću sa njom da se predstavim i da će to biti sjajna osnova za sve ono što dolazi.

Koji su to načini razvijanja ljubavi prema sebi i prihvatanja sebe? Često nam se nameću odgovori da su to tople kupke ili šetnja psa? Da li su to ipak neke dublje I teže stvari, koje su često i emotivno bolne?

Ono što meni pomaže su razgovori sa sobom. Kada se dogodi nešto i kada naglas kažem sebi ono što mislim i osećam u vezi toga, onda stvari krenu da se rašćišćavaju. Bitno je biti iskren pred sobom. Kada pričaš sam sa sobom, niko drugi te ne čuje i nemaš čega da se plašiš, ne postoji nikakav zid. Odatle kreće ljubav prema sebi. Čak i da ako želiš da prošetaš kuče, uradi to ako ćeš se bolje osećati. Izađi sam na kafu. I te basic stvari mogu pomoći. Ali često i ja i moji prijatelji zbog svakodnevnih obaveza i uticaja zaboravimo da proverimo kako smo mi, da li smo dobro, da li nas nešto muči. Proveravanje sa sobom kako si je za mene ljubav prema sebi.

Da li je mladima danas teže da se povežu sa sobom nego što je pre bilo?

Meni lično je lakše da se suočim sa sobom, jer se na internetu potencira na autentičnosti, šalju se poruke: “Boli te uvo šta drugi misle, budi auntentičan, budi originalan”. Ja vidim dobru stranu u tome, mada to nekim ljudima može da predstavlja pritisak. No, ja sam našao slobodu u tome da nemam zid kada pričam sa sobom. I taj TikTok je približio sve, jer znaš da kroz šta god da prolaziš nisi sam, ima barem još jedna osoba koja ima iste misli.

Kao neko ko sam sebi piše pesme, kao kantautoru, da li ti pisanje pesama pomaže da produbiš introspekciju?

Tokom pisanja predstojećeg albuma, pomoglo mi je to što sam sve emocije i misli izbacio iz sebe. Nekad se desi da nakon dva, tri dana ponovo isčitavam napisani tekst i da mi se samo dodatno produbi to razmišljanje ili stav o sebi i svetu.

Spot vizuelno prati tematiku pesme. Kako ste došli do ideje za spot?

Sve je krenulo od refrena “ja ja”, jer je to poenta pesme. Devojka koja je u spotu je moja jako dobra drugarica Jovana. Upoznali smo se prošle godine na leto i celo leto smo se zezali da smo blizanci, prvo što ličimo, a zatim i zbog toga što nam se često desi da u istom trenutku imamo iste misli. Došli smo do toga da imamo i koreografski video, a Jovana se bavi plesom već osam godina. Krenulo je odatle, a onda su Emilija Terzić i Igor Rajić (moj brat i producent) uradili svoj proces. Lično sam sebi dokazao da mogu da se stavim u neke kontekste koji se ne baziraju nužno to tome da budem samo lep i da ispoziram, već i da imamo koreografiju. Jako brzo smo ušli u fazu sa koreografijom. Snimali smo na arhitektonskom fakultetu , sve nam je prirodno leglo, a i dosta sam upoznao i nju i sebe kroz ples.

Ovaj singl predstavlja i uvod u tvoj debi album.

Da, na njemu radim već nekoliko meseci. Kao što sam rekao, jako mi je bilo bitno da se predstavim, da se vratim, da imam comeback, iako nisam nigde otišao, ali nisam dugo izbacivao muziku. Ovim albumom ću se vratiti se na scenu. Neću puno da pričam o njemu, ali eto radim ga sa mojim rođenim bratom Igorom, koji mi je i producent. Radiću još nekoliko meseci na albumu i on će biti predstavljati dobar pregled stvari koje su mi se desile u životu u poslednjih godinu dana.

Prvi savet je taj da ne postoji izgovor. Ako imaš pesmu, i hoćeš da je izbaciš, jako bitno je da postoji vizual, neka pokretna slika koja neće biti samo cover art. Mislim da da nije bilo spota za Ludim, da pesma ne bi bila toliko popularna. Ako imaš 1000 dinara snimi spot za taj novac. Spot možeš da snimiš i telefonom, a i skoro svako zna nekog ko ima fotoaparat. Na kraju dana ti sam možeš ta tri-četiri kadra sklopiti. Kad si tek na početku misliš da sve mora da bude bombastično i svetski, da mora da bude uključeno 50 ljudi, ali ne - to nije bitno. Na početku je bitno samo da se uradi, a zatim će vremenom kako budeš radio sam doći i ljudi da ti pomognu. Ovo je nama četvrti spot – Emi, Igoru i meni. Krenuli smo sa “Ne izlaziš mi iz glave”, što je spot sa jednim kadrom koji je sniman fotoaparatom u kolima. Za ovaj aktuelni, četvrti spot imali smo šminkerku, stilistu, asistenta. Jako je bitno i da imaš prijatelje koji te podržavaju. Da Ema, Igor i ja nemamo jedni druge mnogo bi nam bilo teže da verujemo u naše talente. Nas troje smo krenuli u isto vreme i u prvim fazama sigurno sve to nije bilo toliko dobro, ali smo hajpovali jedni druge i stekli toliko samopouzdanja. Da nije bilo njih, ne bih bio toliko samouveren u ono što radim.

Kako se nosiš sa popularnošću?

Sve je to proces. Pre godinu dana i pesme "Ludim", ja sam zamišljao sve što mi se dešava danas ali nisam znao da to donosi dodatne emocije koje su isplivale, ne baš nesigurnsti, ali anksioznost. Nekad se desi da kada izađem kažem sebi “imaj u vidu da će te ljudi prepoznati.” Imam utisak da se borim da skontam da zbog "Ludim" ljudi misle da ja stalno ludi, i divljam i budem na 300. U realnosti, u klubu ću pričati sa svojim ljudima, đuskati. Imam tu unutrašnju borbu, ko sam ja zapravo a kakvu sliku ljudi imaju o meni. Sve je sveže i novo i kreće da se razvija. Verujem da će se vremenom i to sve smanjiti. Emocije i susreti sa ljudima, su mi istovremeno i strašni ali i prelepi, jer sam se povezao sa svih tih milion ljudi preko pesme, na neki način.

U subotu si nastupao u okviru Keskse's žurke posvećene seriji Euforija.

Drago mi je što sam nastupao na žurci u Dragstoru. Imao sam tremu pred nastup, ali kasnije je sve to nestalo.  Ja sam otpevao Ekspoliziju, pa sam pevao Ludim gde mi se pridružila Džimenik. Svi su hteli da čuju Ludim u Dragstoru jer je to taj seting. Bilo je once in a lifetime. Euforija mi je možda i omiljena serija. Identifikovao sam se sa skoro svim situacijama kroz koje prolaze likovi, pogotovo u prvoj sezoni jer je bila više introspektivna.

Gde bi voleo da vidiš sebe za pet godina u muzičkom smislu?

Želim da i dalje pravim muziku i da imam okvirno dva izbačena albuma. Nastupi, turneje, to je ono što trenutno najviše priželjkujem, da upoznajem ljude i idem šire od naših granica. Voleo bih i preko da odem, mada je to tema za sebe, jer sam tek počeo ovde da gradim karijeru. Možda u budućnosti da odem u Los Anđeles, jer odatle potiču svi moji uticaji. Naučio sam muziku i kako funkcioniše pisanje, produkcija i industrija upravo od muzičara iz tog grada. Pisanje muzike sam naučio preko Taylor Swift, taj storytelling retko pronalazim kod drugih muzičara. Sve je jedna priča, poput pisanja knjige. To obožavam, takve albume. A što se tiče zvuka na mene su dosta uticali Troye Sivan, Harry Styles, Lorde koju ću slušati u Italiji uskoro. 

Za kraj podeli sa nama tvoju all time favorite playlistu.