Pretraga

Poražavajući izveštaji o klimatskim promenama i šta sa njima da radimo?

Tekst: BURO.

"Svet je slušao, ali nije čuo. Svet je slušao, ali nije reagovao u onoj meri u kojoj je zaista bilo potrebno." Ovako je počelo predstavljanje najnovijeg izveštaja o klimi i klimatskim promenama. Sada je doslovno poslednji trenutak da se preuzmu hitne i konkretne mere i akcije. Gorka istina jeste da su neke stvari nepopravljive, ali i da čitav slučaj nije beznadežan i da još uvek možemo da promenimo smer u kome se svet kreće. Potrebno je da to učinimo što pre.

Sve zastrašujuće fotografije i snimke koje danima viđate na društvenim mrežama predstavljaju jedan veliki crveni alarm za čovečanstvo. To je zapravo naziv izveštaja o klimatskim promenama koje su objavile Ujedinjene nacije, a koji je potpisalo preko 300 naučnika. Alarmantan zaključak izveštaja jeste da se dogovor iz Pariskog sporazuma o sprečavanju zagrevanja Zemlje za 1,5% sada više ne može postići.

Poslednjih pet godina zabeležene su najveće temperature od 1850. godine od kada se vrše merenja. Nivo mora je porastao 3 puta više nego što se očekivalo u poređenju sa periodom od 1901-1971. Ekstremni toplotni talasi su postali mnogo češći i intenzivniji, čak i u područjima za koja to nije karakteristično, a dugotrajne zime gotovo da su postale retkost. Nivo mora bi mogao da poraste za čak 2 metra do 2100. godine. Količina ugljen-dioksida u atmosferi je dostigla najveću brojku u istoriji. Iako na prvu loptu ove brojke ne odaju utisak velikih promena i verovatno nam je teško da to u ovom trenutku tako pojmimo, činjenica jeste da su njihove razmere ogromne.

Možda toga još uvek nismo svesni, ali promene su uveliko zahvatile apsolutno svaki deo planete Zemlje i to mnogostruko. Ono što jesmo videli bili su požari u Kaliforniji, poplave u Kini i širom Evrope i do sada nezabeležene temperature u Sibiru, a to definitivno nije sve. To bilo samo ono što je, igrom slučaja, izašlo u prvi plan. Pojavni oblici klimatskih promena postajaće samo gori i to je ono što je krajnje zabrinjavajuće. Cilj svih ovih izveštaja jeste da se napravi realna osnova, koliko god ona bila zastrašujuća, za preduzimanje daljih koraka i rešavanje onih problema koje je još uvek moguće rešiti. Evakuacija i pomoć ljudima iz najugroženijih mesta je ono na čemu je fokus trenutno, a na duže staze se razmatraju obnovljivi izvori energije, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, sprečavanje deforestacije i generalno saniranje nastale štete i sprečavanje nastanka nove. Zaista nije bilo potrebno da se pola planete zapali za reakciju koja je bila logična i mnogo pre ali ljudska rasa očigledno ponekada ne ume drugačije.

Paradoksalno je da je nauka na polju klime i klimatskih promena poslednjih godina rapidno napredovala, dok je konkretna akcija na tom polju izostala. Iako je pandemija nasilno zaustavila sve i bar na izvestan period usporila neminovne posledice, one su tolike da su se nezaustavljivo obrušile čim se život vratio u normalu. Određena merenja i zaključci su očigledni i sasvim jasni, ali ono što ostaje nejasno jeste uloga oblaka u daljem razvoju događaja budući da je njihovo ponašanje teško predvideti. Da li će pomoći u hlađenju ili će pospešiti globalno zagrevanje? Oni kontrolišu nivo padavina, ali mogu imati uticaja i na samu temperaturu. Sa novonastalom situacijom, predviđanja se dodatno usložnjavaju.

Prvo i poslednje pitanje - kako će se čovečanstvo prema čitavom ovom užasu postaviti? Energija, transport, korišćenje zemljišta - neka su od osnovih pitanja kojima se moramo pozabaviti. Naposletku se sve svodi na to šta radimo sa ovim informacijama, ali je jedno izvesno - moramo reagovati hitno.

Povezani članci

Buro 24/7 Izbor