Možda ste čuli za Marshalla McLuhana, vizionara i teoretičara medija koji je davne 1962. godine predvideo neki novi, drugačiji svet. Bila je to godina kada je McLuhan napisao knjigu pod nazivom “Gutenbergova galaksija”. Danas znamo da je profesor engleske književnosti najavio novi svetski poredak, transformaciju medija i komunikacije. Bio je to momenat kada je klupko počelo da se odmotava…
McLuhan je proročki verovao da će novo doba biti pozornica za ono što je nazvao “globalnim selom”. I to je metafora koja se najčešće citira. Ipak, suština se po običaju vešto sakrila između redova, što smo saznali decenijama kasnije kada je tehnologija omogućila da na veliku scenu stupi dobar sluga i rđav gospodar – WWW, poznatiji kao internet. I više ništa nije bilo isto…
Izum koji je obeležio kraj dvadesetog veka za svega nekoliko decenija preoblikovao je živote celog sveta i iz korena promenio sve ono što smo poznavali i voleli. Kao poslednja “žrtva” nakon pandemije pala je i radna nedelja. Makar ona u tradicionalnom smislu, kojoj je zube pokazala generacija novih radnika – tehnološki pismenih i opremljenih za rad izvan poslovnih institucija i kancelarije.
Rad u kolektivu, od devet do pet – matrica koja nestaje pred našim očima
Pre svega nekoliko godina mali broj ljudi znao je za mogućnosti poput „rada na daljinu“ ili „digitalnog nomadizma“. Na ceni su bili marljivi službenici i ambiciozni menadžeri, pragmatični karijeristi koji su život posmatrali kao poligon za uspon na profesionalnoj lestvici. Taj socijalni alpinizam je trajao godinama, neretko i decenijama… Kapital je gotovo bez izuzetka bio u rukama najiskusnijih, pa se hijerarhija ohrabrivala i poštovala. I tako sve do penzije. Mnogi će reći život u plaštu sigurnosti i reda, drugi će dodati radni vek protkan monotonijom, lišen promene i uzbuđenja.
A onda su gotovo preko noći omiljene kafiće, coworking prostore i parkove okupirali neki novi klinci… Kožnu tašnu i odela zamenili su srebrni laptopovi i udobne farmerke. Poslovne ručkove su potisnuli “zum” razgovori a radne knjižice pasoši. Kontrarevolucija je i zvanično mogla da počne…
Domino efekat pandemije – da li je kancelarijski rad stvar prošlosti?
U poslednjoj deceniji milenijalci i zumeri postali su dominantna radna snaga, unevši ogromne promene u poslovnu kulturu. Iako ih neretko mešaju, dve generacije razlikuju se mnogo više nego što je to na prvi pogled vidljivo.
Pre svega milenijalci su se našli između dva sveta, analognog i digitalnog. Zbog toga su neretko nespremni za tržište koje se (pre)brzo prilagodilo novim tehnologijama. Spadaju u generaciju sa najvećim procentom visokoobrazovanih pojedinaca, zbog čega su teme planiranja porodice i kupovine nekretnina kasnije došle na dnevni red. Ambiciozni, dinamični i informatički dovoljno pismeni oni su (i dalje) orijentisani na kolektivni rad, saradnju i timove dok zumeri veliku pažnja usmeravaju na kreativnost i personalizovano iskustvo. Ne razmišljaju dugoročno, trude se da im posao bude pre svega stimulativan i zanimljiv. Državna penzija po pravilu nije tema o kojoj razmišljaju pa su otvoreniji za rizik i promene. Uostalom, generacija Z prva je generacija u istoriji za koju se kaže da je rođena digitalna – kao „digital natives“ ne sećaju se perioda u kom su bili bez mobilnog telefona pa se to odrazilo i na percepciju posla. Kao osnovni prioritet izdvaja se preduzetnički duh, koji je najčešće povezan s radom na društvenim mrežama pa zumeri sve češće zarađuju već od tinejdžerskog doba! Osim novca na listi motiva nalazi se i agenda održivosti, briga o ekologiji i ulaganje u obnovljive izvore energije.
I šta ćemo sad?
Između prošlosti i budućnosti, kancelarije i rada na udaljenim meridijanima u poslednje vreme nalazi se efikasna tampon zona. Taj kompromis između stare i nove škole rada naziva se hibridnim modelom koji uključuje kombinaciju kancelarijskog i remote posla. U praksi to zapravo znači da zaposleni imaju slobodu da izaberu da li će raditi od kuće ili će dolaziti u kancelariju i kada. Bilo da je fleksibilan ili dirigovan, hibridni rad postaje sve popularniji među kompanijama i radnicima, pa se sa sigurnošću može pretpostaviti da će kombinacija rada na daljinu i rada u kancelariji biti način poslovanja koji će odneti pobedu i pomiriti jaz generacija. Makar do neke sledeće revolucije…