Laž je u najvećem broju slučajeva udobnija od istine. A nije da se bunimo kada nam je udobno, naprotiv.
Knjževnica Dajan Seterfild, u svojoj knjizi „Trinaesta priča“, napisala je jednu zanimlijvu opasku o laži i istini, koju vam prenosimo ove srede:
Nemam ništa protiv ljudi koji vole istinu. Osim činjenice da su dosadno društvo. Sve dok ne potegnu priču o laganju i istini, onako kako to neki čine. Takvi me, prirodno, ljute. Ako me ostave na miru, neću ih povrediti.
Kakvu pomoć, kakvu utehu pruža istina u poređenju s pričom?
Ali meta mi nisu ljubitelji istine, već sama istina. Kakvu pomoć, kakvu utehu pruža istina u poređenju s pričom? Šta čovek ima od istine u pola noći, u mraku, kad vetar u dimnjaku zavija kao vuk? Kada svetlost baca senke po zidovima spavaće sobe, a kiša kucka o prozorska okna svojim dugim prstima?
Ne! Kad strah i hladnoća od vas naprave skulpturu u krevetu, ne očekujte da vam u pomoć pritekne koščata istina bez krvi i mesa. Treba vam ušuškanost, udobnost priče. Da vas u naručju ljulja pouzdana, utešna laž.
Šta vi mislite?
