Wes Anderson je jedan od najomiljenijih filmskih autora današnjice koga sem zbog fantastičnih glumaca koje angažuje na filmu i uvek uvrnute radnje, volimo i zbog jedinstvene estetike, koja je inspirisala brojne izložbe, knjige i stranice koje se etiketiraju kao „Accidentally Wes Anderson„. Pastelne boje, simetrija i čudni likovi definišu veliki deo njegovog rada, koji je započeo ostvarenjem „Bottle Rocket“ iz 1996. Iako ovaj film nema u velikoj meri prepoznatljiv Andersonov vizuelni stil, kao njegovi kasniji radovi, njime je započeo neobičnu i, pre svega, humorističnu filmografiju.
Anderson je počeo da usavršava svoju prepoznatljivu estetiku filmom „The Royal Tenenbaums“ koji njegovi istinski fanovi i dalje najviše vole. Tamni, komični, emotivni i vešto izrađeni likovi inspirisani su brojnim klasičnim filmovima, poput drame iz šezdesetih, „The Fire Within“.
Zapravo, veliki deo vizulenog stila Wesa Andersona „pozajmljen“ je iz francuskog novog talasa i od majstora kao što su Jean-Luc Godart, koji je postao poznat zbog filmova u kojima koristi jake, karakteristične palete boja, prekidanju četvrtog zida i simetričnom snimanju. Samo pogledajte ostvarenje „Pierrot Le Fou“ i biće vam jasno odakle Andersoncrpi veliki deo svoje inspiracije. „Moonrise Kingdom“ je smešten u ’60-e, „The French Dispatch“ u ’70-e, a „Asteroid City“ nas vodi u ’50-e.
Pored Andersonove ljubavi prema staroj muzici, modi i filmovima, njegovo obožavanje klasičnog stripa „Peanuts“ koji je rođen pedesetih godina, prelilo se u mnoga njegova ostvarenja. Stvoreni od Charlesa M. Schulza stripovi prate grupu dece kroz njihov svakodnevni život, pri čemu imamo najprepoznatljiviji deo ekipe koji predvodi osetljivi i stidljivi dečak Charlie Brown, koji često nije sposoban da uradi neke najednostavnije stvari koje njegovi vršnjaci mogu, ali je uvek odlučan u tome da uspe. Šezdesetih godina prvi put su napravljeni crtani filmovi po ovom stripu, počevši od „A Charlie Brown Christmas“, preko niza televizijskih specijala, serija i dugometražnih filmova, poput „A Boy Named Charlie Brown“, privlačeći milione obožavalaca.
Svaki put kad se Wes Anderson osvrnuo na Charliea Browna
Anderson je veliki fan Charliea Browna i Peanuts univerzuma, a prikazivanje dece kao kompleksnih bića u stripu Peanuts, odražava način na koji Anderson često pristupa detinjstvu i odrastanju u svojim ostvarenjima kao što je, na primer, „Moonrise Kingdom“. Zapravo, mnoge tematske paralele mogu se povući između „Moonrise Kingdom“ i različitih epizoda Peanuts-a, često bez prisustva jakih roditeljskih figura. A zanimljivo je i to što se pas u Wesovom filmu zove Snoopy.
A ako se vratimo nekoliko godina unazad, baš do pomenutog filma „The Royal Tenenbaums“, Anderson u njemu koristi verziju pesme „Christmas Time Is Here“ iz „A Charlie Brown Christmas“ kao leitmotiv za lik Gvinet Paltrow, Margot. Pesma se čuje tokom mnogih scena u kojima je prisutna, pojačavajući osećaj nostalgije kod gledalaca.
Film koji je Anderson napravio pre „The Royal Tenenbaums“, „Rushmore“, glavni lik, tinejdžer Max, postaje prijatelj sa roditeljem koji deluje kao neophodni vodič, iako se uskoro oboje zaljubljuju u istu ženu. Film sadrži nekoliko referenci na Charliea Browna, poput toga da Max nosi biljku na isti način kao što junak iz crtaća drži malo drvo, a tu je i pesma „Hark the Herald Angels Sing“ iz soundtracka, pogađate, Charliea Browna.
Još neke reference Charliea Browna u filmova Wesa Andersona su i pozorišne predstave – u „Moonrise Kingdom“ vidimo decu kako postavljaju predstavu, u „The Royal Tenenbaums“ retrospektiva Margotinog detinjstva otkriva da je bila strastveni pisac pozorišnih komada, u filmu „Rushmore“ održava se pozorišna predstava, kao i u filmu „The French Dispatch“ i u filmu „Asteroid City“, koji je u potpunosti posvećen produkciji pozorišnih predstava, a sve to proizilazi iz Andersonove ljubavi prema „A Charlie Brown Christmas“, koja je bazirana na pokušajima naslovnog lika da režira prazničnu pozorišnu predstavu.
Fotografije: Pinterest