Odosmo pod STEČAJ! – Priča o napuštenim fabrikama, znakovima upozorenja i fleševima (FOTO-ESEJ)

Stečaj! je naziv projekta koji su spontano pokrenuli fotograf Vladimir Milivojević Boogie i dizajner Ognjen Mihajlović. Za ideju im je bilo potrebno nekoliko popijenih rakija i piva. „Bugi ima jedan sumanuti trip da sakuplja znakove upozorenja iz napuštenih fabrika i postrojenja. Na sve moguće načine pokušava da dođe do njih. Gajba mu je nakićena svom tom gvožđurijom koja meni, sa grafičke strane, izgleda vrhunski“, govori Ogi.

Bugi otkriva pozadinu. „U kolima uvek imam pajser, wd40, „papagajke“ i još nekoliko komada osnovnog alata. Često se vozikam po Srbiji, bez nekog posebnog razloga, osim fotkanja. Mašine iz fabrika širom zemlje su rasprodate još pre dve decenije. Ali je ponegde ostao neki znak upozorenja. E, brate moj, meni dovoljno“.

Znakovi upozorenja iz fabrika nisu obični znakovi. Tačnije, nisu ilustracija puke mašte, nego odgovoran zadatak. „Te grafike su morale jasno da komuniciraju sa ljudima različitih profila koji su radili u tim fabrikama i kakve su sve opasnosti tamo vrebale, tako da sam stvorio veliko poštovanje za grafičke dizajnere iz tog vremena. Imajmo u vidu da tada nisu postojali računari, nego su sva grafička rešenja rađena ručno, što im daje posebnu vrednost. Na keca smo se kod Bugija skapirali da treba da uradimo neku garderobu s ovom tematikom, kucnuli smo se i to je to“.

Kako ste ovih dana?

– Život nas je razdvojio, ja sam u Beogradu, a stečajni upravnik Bugi je šljakom u Buenos Ajresu. Trudimo se da razvijamo priču na daljinu. Nedavno smo se dogovorili da uletimo sa stečaj! robom u concept store „Nixon“, u Mišarskoj ulici u Beogradu, koji voze naši drugari, tako da svako ko je zainteresovan da pogleda, pipne, proba i pazari stvari uz hladno pivo, može to da uradi upravo tamo.

– Kao što je već rečeno, obojica smo oduševljeni kako ti znakovi izgledaju, i verovatno bi svi oni završili negde na nekom otpadu, iskrivljeni i zaboravljeni, a ovako tripujemo da im dajemo neki drugi život. I sve te grafike definitivno zaslužuju da opstanu i da ih ljudi vide. Ja sam iz UI/UX dizajn priče; i već gotovo deceniju i po šljakam sa stvarima koje zapravo i ne postoje; negde su na nekom serveru i ima ih i nema ih. Imao sam poriv da radim nešto materijalno, nešto što može da se opipa. Dobar je momenat kada se iscimaš oko svega od nule i na kraju u rukama držiš i nosiš nešto što si stvorio.

Šta vam je najjači utisak iz fabrika?

– Mislim da su svi ljudi koji su imali prilike da posete neku od napuštenih fabrika imali fleš – okej ovde je radilo XY ljudi ko zna koliko decenija i od toga su živeli oni i njihove porodice. U nekom trenutku je iz ko zna kojih razloga neko došao, dunuo u pištaljku i rekao – ljudi, sada svi ostavite alat i radna odela i od sutra više nemojte da dolazite na posao -. Odatle zapravo ideja za naziv stečaj, sve je to dosta zastrašujuće i tužno, to su verujem ozbiljni psihički nokauti, ne daj Bože nikome.

Šta biste, da se pitate, uradili sa tim fabrikama?

– Neki novi tržni centar, toga nam treba još (smeh). Pa, mislim da zavisi od objekta do objekta, i naravno lokacije, mogućnosti su neograničene ali sve zavisi od milion faktora. Nekadasnja zgrada BIGZ-a je primer kako je jedan objekat dobio novi život, transformišući se u kreativni hab za ljude različitih profila. Mislim da bi za tako nešto neke napuštene fabrike bile dobra priča, ili neki street art muzej nalik na amsterdamski STRAAT. Nedavno sam bio u Berlinu i posetio Kraftwerk, nekadašnju elektranu a sada „event centar“, koji izgleda do jaja, i može da služi za različite namene, to je isto jedna od opcija.

Nešto o stečaj! majicama – kome su namenjene?

– Planiramo da radimo majice u svega nekoliko boja koje nam zapravo diktiraju sami znakovi. Inspirisano je radničkom klasom i trudićemo sa da vizuelno vozimo taj pravac koliko god možemo, a namenjene su bukvalno svima koji mogu da prepoznaju vrednost priče. 

O kakvim modelima majica je reč, kroj-štampa-stil?

– Ideja je da materijali budu što kvalitetniji, prva serija koju smo radili je od 200-gramskog pamuka, što je prilično jako i garantuje dugotrajnost. Kroj je klasičan, opet sve inspirisano radničkom klasom i ne želimo da previše komplikujemo. Štampa je rađena sitom, sa najkvalitetnijim bojama, i verovatno će se pre raspasti majica nego sama štampa. Sve je rađeno da traje.

Je li planirate da razvijate brend?

– Imamo angažovanog ekonomistu koji nam je napravio stritkan biznis plan kako ne bi završili kao i samo ime brenda (smeh).

Šegu na stranu, za sada smo super što smo uopšte uspeli da se iscimamo i napravimo nešto, pošto smo obojica očevi i zauzeti redovnim šljakama i aktivnostima. A vitlamo ovu ideju već duže vreme. Videćemo kako će narod da reaguju na sve ovo; imamo već ideju za sledeću seriju koja će se baviti opasnostima konzumiranja alkohola na radnom mestu.

Razgovarao: Stefan Tošović

Fotografije: Vladimir Milivojević Boogie

JOŠ GOTIVNIH PRIČA IZ SEKCIJE BURO.MEN POGLEDAJTE OVDE.