Jedina aždaja koju je je pitbul za svoju dragu zlatnu retriverku morao da ubije nalazila se duboko u njemu.
Na uzanom šetalištu koje se pripijeno uz plažu pruža sve do mesta koje ima drugo ime, posebno ujutro, tek pošto ga konobari iz kafića poliju tečnošću koja se brzo osuši i počne da miriše na jorgovane, primećujem ljude koji imaju smetnje u hodu.
Ljude u kolicima. Ljude koji naglas razgovaraju bez sagovornika. Teret koji im je Gospod namenio, lakše se podnosi na svežem vazduhu.
Primećujem pse. Jedan pitbul došetao je do zlatne retriverke. Uradio je to rutinski, samouvereno i volšebno, kao da šapama dodiruje oblak koji anđeli vuku zlatnim konopcima. Ona je njuškala asfalt što miriše na jorgovane.
Mahali su repovima kao velikim spravama koje u vetroparkovima rotira vetar. Poljubili su se. Ostali su blizu jedno drugome i okrenuli glave svako na svoju stranu. Pojačali su brzinu kojom repove rotiraju ukrug. Njen je zlatan, njegov braon-tigrast. Pokušali su da vrate glave na mesto gde su bile pre nekoliko sekundi, ali su se od blizine ponovo poljubili.
Jedan komšija mi često govori kako je mnogo toga u životu naučio od pasa. Gledajući kako na uzanom šetalištu koje se pripijeno uz plažu pruža sve do mesta koje ima drugo ime pitbul ljubi retriverku, čini mi se da sam veoma blizu toga da u potpunosti razumem šta time želi da kaže. Iz kafića se čuje numera Bad Kingdom u izvođenju muzičkog sastava Moderat. Miris jorgovana polako nestaje jer to verovatno i nije miris jorgovana. Vazduh je svež.
U srednjevekovnim romansama, udvarači su za svoje dame morali da urade neku nemoguću stvar. Da ubiju aždaju ili pronađu sveti gral. Jedina aždaja koju je je pitbul za svoju dragu zlatnu retriverku morao da ubije nalazila se duboko u njemu.
Kao i kod ljudi, ticala se sumnje u život. Pitbul joj je posekao sve glave i stao na oblak koji su anđeli zlatnim konopcima vukli u smeru njegove drage.
Foto: Pinterest
Kraičkom oka posmatrao ih je jazavičar. Nije imao nameru da svoja leđa izvuče iz peska čija su se zrnca ispod njegovih lopatica pomerala kao kockice Rubikove kocke. Jedino što ga je moglo prekinuti, a ispostavilo se da ga je to i prekinulo, jeste zvižduk čoveka koji je čestice svežeg vazduha apsorbovao vozeći se u kolicima. Za okretanje točkova više je koristio levu, a manje desnu ruku.
Jazavičar je prišao točku kod desne i pokušao da strese pesak sa svojih leđa. Kroz metalik sivu mrežicu, zvučnici iz kafića ispuštali su pesmu You Got Me, koju je rep sastav The Roots snimio zajedno sa Erikom Badu.
Nakon nekoliko dana, shvatio sam otkud leopardu tačkice – na uzanom šetalištu koje se pripijeno uz plažu pruža sve do mesta koje ima drugo ime, malo dalje od tačke na kojoj sam imao običaj da boravim, primećujem dom za stara lica. Odatle su na asfalt koji miriše na jorgovane i svež vazduh izlazili ljudi koji imaju smetnje u hodu. Ljudi u kolicima. Ljudi koji naglas razgovaraju bez sagovornika.
Skicirajući inkluziju, mešali su se sa trkačima koji se pripremaju za maraton i psima koji se ljube i valjaju u pesku. Ljudi iz staračkog doma pomažu trkačima da uvide privilegiju svojih koraka. Trkači pomažu starima da se uprkos svim otežanim pokretima osete živim. Psi se ljube, valjaju i ne sumnjaju u život. Vazduh je svež.
Lastiš moje nezahvalnosti pukao je kao piksla. To je aždaja čiju sam glavu morao da posečem. Poljubio sam devojku u nosić. Da imam rep, verovatno bih ga vrteo ukrug.
***Mišljenja izrečena u Kolumnama pripadaju isključivo autoru i ne odražavaju stavove BURO.Srbija redakcije!