Taylor Swift i zvanično je ušla u političku arenu onog momenta kada je na svojim društveni mrežama podržala kandidaturu Kamale Harris. Ni po čemu inovativan postupak, reklo bi se, no lepo se uklapa u širu sliku današnjice – pop kultura i politika se sve više prepliću, posebno na društvenim mrežama, glavnom izvoru informacija mlađe publike. Taylor Swift i umetnici poput nje zauzeli su visoko mesto na pozornci zvanoj – oblikovanje mišljenja javnog mnjenja. Čak i u našoj zemlji svedočimo brzorastućem i veoma efektnom trendu uključivanja poznatih iz sveta sporta i kulutre u političke kampanje, ali i samu političku scenu.
Dakle, odluka Taylor Swift da podrži Kamalu Harris na izborima 2024. godine bila je strateška i veoma smela, nikako proistekla iz afekta. No, šta to govori o političkoj i ekonomskoj dinamici u eri digitalne komunikacije, u kojoj najviše uticaja na društvenim mrežama imaju upravo umetnici i sportisti, i da li to utiče na fer demokratske procese i donošenje odluka, posebno među mladima?
Taylor Swift – posvećena društvenim promenama
Posvećenost društvenim pitanjima nije novina za Swift, niti je samo prolazna faza, a ostaje da verujemo da nije ni marketinški trik, iako pevačica itekako ima koristi od svog aktivizma. Odluka da se uključi u politički diskurs može da se protumači, recimo to bezbolno – kao želja da podstakne milione fanova da se edukuju o društvenim i političkim temama, što je izuzetno važno u svetu gde je politička apatija mladih zabrinjavajuća. Ali, ako bismo bili potpuno iskreni, ne možemo da kažemo da mlada zvezda ne želi da iskoristi svoj uticaj u društvu kako bi pomogla da se vlast promeni u smeru u kom ona lično želi.
Da li njena moć da motiviše birače i utiče na njihovu konačnu odluku, može preoblikovati političku scenu i odrediti istoriju, naročito kada se uzme u obzir njen milionski broj pratilaca širom sveta, posebno u Americi? Njena baza fanova premašuje 200 miliona ljudi, tako da slikovito rečeno – Swift ima uticaj koji se može porediti s uticajem tradicionalnih medija, ali s mnogo većom neposrednošću i emocionalnom povezanošću.
Kada se stvari predstave iz ovog ugla, možemo da razumemo bes koji je prouzrokovala kod Donalda Trumpa onog momenta kada je direktno podržala Kamalu. Šta više, bes nije samo Trumpov, on se javlja i kod ostatka nacije koja podržava republikance.
Fenomen Swiftokratija otvara ozbiljna pitanja o tome kako moderna demokratija funkcioniše. Momenat u kom slavna ličnost čiji je glavni adut broj lojalnih pratilaca (koji su u više navrata demonstrirali svoju moć) iskaže javno svoje političko mišljenje – na koje ima potpuno pravo, može u velikoj meri promeniti tok izbora i uticati na političko ponašanje, posebno kod mladih kreira jedan vid zabrinutosti kod onih kojima je politika posao.
Ranije se smatralo da politička uključenost mladih zavisi od tradicionalnih kampanja i medija, ali Swift na delu pokazuje da uticaj poznatih može biti jednako, u ovom slučaju i više moćan. U trenutnim dešavanjima efekat je dvostruk – ona ne samo da inspiriše fanove da glasaju, već ih podstiče da se informišu, diskutuju i zauzimaju (potencijalno njene) stavove. Na ovaj način, njen uticaj ide dalje od jednostavnog „biračkog inženjeringa“.
Oops!… I Did It Again
No, nije samo podrška Harrisovoj ta koja definiše Swiftin politički aktivizam. Ranije, tokom pandemije COVID-19, Swift je pozivala svoje fanove da ostanu kod kuće i poštuju mere socijalnog distanciranja, a takođe je koristila društvene mreže da poziva mlade da se vakcinišu. Kada su mnogi gradovi i države u Sjedinjenim Američkim Državama odbijali da otvore glasališta tokom pandemije, Swift je pozvala na promene u izbornim procedurama, podržavajući glasanje putem pošte.
Njeni fanovi su već ranije pokazali da mogu uticati na važna društvena pitanja. Primera radi, tokom pokreta „Black Lives Matter“ 2020. godine, njeni fanovi su se organizovali kako bi podigli svest o sistemskom rasizmu i učestvovali u donacijama za nevladine organizacije koje se bore za građanska prava.
Njen uticaj na ovaj pokret bio je javan, direktan i snažan. Swift kroz svoje objave pozivala na pravdu i ravnopravnost, koristeći svoje platforme za poziv na akciju. Stoga, neminovno je da se postavi pitanje: da li pop zvezde poput Taylor Swift sada postaju novi centri političke moći? Ako je odgovor „da“, postoje li, pored očiglednih prednosti, i negativne posledice koje to može izazvati za buduće generacije političara i birača kojih trenutno možda nismo svesni?
Kada povlačimo granicu?
Još jedno pitanje koje se nameće je i – gde se povlači granica između umetničkog izraza, slobode govora i političkog aktivizma? U kom trenutku poznate ličnosti postaju više političari nego izvođači i da li to utiče na autentičnost njihovog umetničkog rada? Radikalni politički kritičari rekli bi da muzičari treba da se drže muzike, a ne da se mešaju politiku. S druge strane, mnogi vid aktivizma poznatih tumače kao prirodan razvoj u demokratiji kada se umetnost više ne može i ne treba odvajati od društvenih i političkih dešavanja.
Swiftina reakcija na kritike je jednostavna i direktna: ona kao građanka, ne samo kao umetnica, ima pravo da izrazi svoje mišljenje, naročito kada platforme koristi da podstakne pozitivne društvene promene. S obzirom na njen istorijat borbe za prava žena i rodnu ravnopravnost, njena podrška Kamali Harris može se posmatrati i kao produžetak njenog rada na podizanju svesti o jednakosti polova.
Dok se tradicionalan pristup promovisanju političkih stranaka bori s apatijom birača, Swift koristi društvene mreže kao platformu za osnaživanje svojih fanova, demonstrirajući demokratiju na delu u eri interneta kada imamo priliku da dopremo do većeg broja ljudi, a da pri tom ne napustimo prostoriju. Kako će to promeniti način na koji gledamo na politiku, demokratiju i izbore? Što bi se reklo – ima li Donald Trump uopšte prava da se ljuti?
U slučaju Taylor Swift i fenomena milionske baze fanova od kojih bi velika većina uradila „sve što ona naredi“ pokazuje se jasno da umetnici sada imaju moć koja prevazilazi muzičke top-liste i da njihovi glasovi, kada se koriste autentično, mogu oblikovati svet na načine koji su do pre samo deceniju bili nezamislivi. Ponavljamo da je autentičnost i iskrenost preduslov.
Do tada, mi kao pojedinci treba da osvestimo na osnovu čega donosimo konačne odluke i čije mišljenje smatramo relevantnim, potpuno nevezano za ovaj konkretan društveni fenomen.
Foto: Instagram
