Ko je Cesca (čita se Česka, Italijanka je)? Let me introduce you.
Reč ikonično danas gotovo niko ne zna da koristi. Delom je to jer se prevodi direktno, doslovno, sa engleskog jezika, pa se koristi na isti način i u istom kontekstu kao što bi to uradio jedan Anglosaksonac. Značajniji razlog je, međutim, taj što mali broj ljudi uopšte poznaje njenu etimologiju. Eikon, odnosno ikona na grčkom znači – slika. Ikonično nije slikovito, već nešto što se odnosi na sliku. Ikonička memorija je izraz koji se neretko koristi u udžbenicima psihologiji za denominaciju one memorijskog sistema, skladišta, koji se zasniva na slikama. Tek u tom kontekstu možemo govoriti o ikoničnom kao onome čija se prikazna forma, slika, ostaje upamćena. Zato je Cesca ikonična.
Bio jednom jedan Bauhaus
Njena priča počinje u 20. veku, u srcu Nemačke. Godine 1919, nastao je dizajnerski i umetnički pokret Bauhaus – i više ništa nije bilo isto. Začeo ga je arhitekta Walter Gropius, sa ambicijom da pomiri umetnost i industrijsku proizvodnju, u trenucima kada, zaista, drugih mogućnosti i nije bilo. Otisci Prvog svetskog rata još su bili sveži na koži nemačkog društva i privrede, pa je imperativ – umetnički, ekonomski i vrednosni – bila štednja. Secesija, koja je još uvek bila pristuna, zahtevala je da se u izradu jednog komada nameštaja uloži daleko više vremena i resursa od onih kojima je Nemačka u tom trenutku raspolagala. Zaboravite, rekli su, uvijene nogare, izrezbarene naslone.
Marcel Breuer tada poče da razmišlja. Njegova inovativna stolica iz 1925. godine, poznata kao Wassily, implicitno je definisala osnovna načela novog pravca u kojem se primenjena umetnost kretala. Inspirisana savremenim ideologijama, ova stolica je kombinovala čelične cevi i platno, čime je Breuer direktno počeo da preispituje tradicionalne metode izrade nameštaja. Austrijanac je želeo da pokaže kako se funkcionalnost može pomiriti sa umetničkim izrazom, umesto da ostane u sukobu, kako se tada verovalo da će uvek biti.
It’s not just a chair, it’s a feeling – and a philosophy
Breuer je neumorno insistirao na tome da forma prati funkciju i tri godine kasnije, nasta Cesca.
Inspiraciju je našao na neobičnom mestu — u konstrukciji cevnog čelika svog bicikla kojim je vozio po nemačkom gradu Dessau. Ovaj materijal je bio lagan, čvrst i dovoljno savitljiv da stvori moderni nameštaj koji je zamislio. Nakon brojnih iteracija, savijanja i zavarivanja cevnog čelika, Breuer je najpre dizajnirao Wassily stolicu i Laccio sto 1925, a zatim i Cesca stolicu 1928. godine.
Dizajn stolice prepoznatljiv je zahvaljujući spoju ove čelične cevi i drvenog okvira, čime se u kontakt došle hladna industrijska estetika i topli prirodni materijali. Ergonomija je takođe važan aspekt ove stolice – i svake druge Bauhaus stolice, s obzirom na to da od nje zavisi osnovno načelo čitave filozofije – funkcionalnost. U ovom slučaju, otelotvorena je kroz zaobljene naslone i udobno sedište od pruća ili tkanine.
Isprva bila znana kao B32, stolica je zbog inovativne upotrebe materijala i jednostavnog oblika postala međunarodna senzacija — ništa slično nije postojalo u to vreme. “Breuer je jednostavno promenio tok nameštaja 20. veka,” komentarisao je J. Steward Johnson, kustos muzeja MoMA, pred izložbu o Breueru 1981. godine. “On je ključan. On je sve započeo i učinio da se sve dogodi.”
Breuer je bio svestran umetnik koji je nameštaj smatrao neophodnim delom okruženja, geštaltistički ga smatrajući neodvojivim od bilo koje prostorne celine. Njegova česta putovanja u potrazi za novim znanjima tako su odnela Bauhaus preko grane i preko bare, oblikujući panorame velikih gradova: njegove su kreacije zgrada Ministarstva stanovanja i urbanog razvoja SAD u Vašingtonu, UNESCO sedište u Parizu, crkva Svetog Francisa de Sales u Mičigenu, Whitney muzej američke umetnosti u Njujorku.
Gde je Cesca sada?
U ranim 1960-im, italijanski proizvođač nameštaja Gavina Group stekao je prava na dizajn Breureove stolice. Osnivač kompanije, Dino Gavina, tada je odlučio da komad preimenuje u Cesca – u čast Breuerove ćerke. Godine 1968, Knoll je kupio Gavina Group i doveo dizajne Breuera, kao i mnogih italijanskih modernista, do statusa ikone modernih dizajnerskih pokreta i načina razmišljanja.
Foto Cesca stolice: Instagram, Knoll, Pinterest
