Novi Sad, pre svega, važi za grad ljubavi i tolerancije. Takođe, to je grad koji slavi mladost. A šta sve ide uz mladost? Neki od odgovora su: bunt, upornost, žar, energija, ludost, vera i možda najvažnije — neiskvarenost. Ako postoji mesto u Novom Sadu koje slavi mladost i sve ono što je opisuje, predstavlja kultno mesto okupljanja i deo aktivnog noćnog života mladih, onda je to klub Tunnel na Petrovaradinskoj tvrđavi. Kao Novosađanka, usuđujem se reći da je Tunnel underground klub koji mlađim generacijama služi kao ventil — mesto u kom je živa mladalačka energija kanalisana na pravi način.
Tunnel, kako i sam naziv kluba sugeriše, predstavlja tunel na tvrđavi koji je pretvoren u klub 2014. godine. Vlasnička struktura se menjala, a ako mene pitate, baš tokom pandemije klub su preuzeli momci kojima on i pripada – DJ i producent Runy, Stefan Rončević, Andrija Nikitović, poznatiji kao Brica i Nikola Šarić Čume.
DJ Runy je neizostavan deo lokalne i regionalne elektronske muzičke scene. Još u ranoj mladosti bio je uključen u kulturne aktivnosti, najpre u Novom Sadu. Bio je vlasnik kluba na Potoku, koji je 2011. uspeo da ugosti najveća imena svetske DJ scene. Takođe, osnivač je CMOK zajednice i CMOKAST podcasta, namenjenog ljubiteljima elektronske muzike, sve u cilju promocije, edukacije i organizacije muzičkih događaja. Runy je deo velikih muzičkih saradnji sa domaćim i inostranim DJ-evima, posebno kada je reč o organizaciji žurki, festivala i takmičenja, a godinama neumorno doprinosi i jačanju zajednice koja okuplja iskusne producente i ljubitelje elektronske muzike.
S druge strane, Andrija Nikitović Brica najpoznatiji je po svom angažmanu u klubu PUBeraj. Ovaj klub je jedno od najvažnijih mesta za okupljanje u Novom Sadu — centar za različite kulturne događaje poput izložbi, koncerata i humanitarnih večeri, sa posebnim fokusom na lokalnu i alternativnu scenu. Sećam se otvaranja ovog kluba i dugačkih redova koji su se formirali mesecima nakon. Mladi su željno čekali na mesto koje će osvežiti noćni život i klub je odmah naišao na odobravanje zajednice. A verujte mi, Novosađani teško prihvataju novine osim ako one nisu smislene.
Vratimo se u sadašnji trenutak — klub Tunnel ove subote zvanično započinje novu sezonu. A šta sve ona donosi? Pitali smo Stefana i Andriju, a vama omogućili da zairite u novo okruženje pre otvaranja!
BURO. INTERVJU
Runy, Brico, hajmo od samog početka – kako i zašto ste odlučili da preuzmete klub Tunnel?
Runy: Prošlo otprilike više od decenije kako smo se Brica, Čume i ja upoznali i shvatili da delimo slilčne interese i entuzijazam prema poslu generalno ali i muzici. Prilika da preuzmemo klub Tunnel otvorila se još za vreme pandemije. Nakon par teških godina u kojima je klub najpre bio izložen dugovima i različitim spoljašnjim pritiscima, mi smo se odlučili da ipak uplovimo u tu priču i pokušamo. Bilo je suludo u piku pandemije planirati ovakvu vrstu akcije, ali mi smo bili spremni na rizik makar izgubili sve. Čini se, sada, da smo imali i sreće.
Klub je bio izložen dugovima, ali odučili smo da pokušamo
Brica: Tako je, prethodna ekipa ljudi koji su vodili klub se razilazila tokom pandemije. Brzo i lako smo se dogovorili da ćemo da sarađujemo. Trenutak nije bio povoljan, ali… Ja sam bio za.
Kako se vaša vizija kluba Tunnel razvijala nakon preuzimanja? Da li ste odmah imali jedinstven cilj ili su vaše ideje išle u različitim pravcima?
Runy: Vizija kluba je uvek bila jasna od samog početka postojanja Tunnela – stvaranje i održavanje organskog i alternativnog okruženja kroz elektronsku muziku. Takvu vrstu atmosfere smo preuzeli i negujemo godinama unazad, iako su danas trendovi i promene na sceni dinamičniji nego ikada. Dosta smo različiti karakterno i vidimo stvari iz različitih uglova, što je neretko bila korisna stvar u donošenju važnih odluka, ali i za međusobno nerazumevanje. Da, svi živimo u materijalnom svetu i niko ne poriče da je novac važan, ali strast prema muzici i onome što radimo je na prvom mestu.
Niko ne poriče da novac nije važan, ali strast prema muzici je na prvom mestu
Brica: Naravno da smo se razilazili u stavovima. Nismo istih godina, nismo odrasli u istom okruženju, itd. Stalno se raspravljamo, ali to je dobro jer – ipak uspevamo da nađemo kompromis. Samim tim Tunnel nije jednoličan.
Šta planirate da promenite u novoj sezoni?
Runy: U X sezonu ulazimo sa potpuno osveženim i modernizovanim vizuelno-svetlosnim identitetom. Poslednjih nekoliko nedelja smo se time bavili, a takođe smo odlučili da prostor oplemenimo modernijom ventilacijom, novim toaletima, dodatnim sound–system-om u zadnjem delu kluba. Dodali smo mnoštvo smart-led traka kao i led ekrana koji će da prate ritam muzike i uz umetničke animacije, DJ pomeren 1m napred ka publici što nam je otvorilo prostor iza i oko DJ-a, a prostor će biti iscrtan Kempinim muralima i na neki način predstavljati buduće jezgro kluba. Verujemo da će biti na nivou svetskih klubova.
Brica: Konačno su se poklopili svi faktori koji su nam dozvolili da okrenemo klub naopačke. Novi vizuelni indetitet me najviše raduje kada je reč o novoj sezoni.
Zvuči uzbudljivo. A postoji li neki segment bogate istorije kluba koji posebno želite da oživite u novoj sezoni?
Runy: Istrajnost. Nadam se da ćemo biti dovoljno principijalni i mudri da negujemo i zadržimo postojeću publiku… i naravno privučemo neku novu. Sledeća važna stavka na kojoj smo radili je to da steknemo dodatno poverenje publike kroz komfornije i pristojnije uslove u klubu tako što ćemo podići stvari na „viši nivo“.
Brica: Slažem se. Ja bih dodao da je deo te tradicije Petar Petrovic kLaus i ja ga ovom prilikom pozivam da se vrati u Tunnel i da provodimo noći zajedno.
Noćni život u Novom Sadu je večna tema, u poslednje vreme pre u negativnom kontekstu. Kao Novosađani, kako vi tumačite trenutno stanje i na koji način Tunnel doprinosi? Šta vi radite drugačije?
Runy: Trenutno smo jedini preostali klub elektronske muzike u Novom Sadu, što i nije baš pohvalna činjenica obzirom na veličinu i brojnost grada, ali to pravi razliku u odnosu na sva druga mesta.
Brica: Ljudima koji negativno komentarišu noćni život u Novom Sadu želim da kada se promeni temperatura za dva stepena ili ako slučajno padne kiša ipak izađu iz svojih stanova jer uvek nešto postoji. Tačnije, verujte mi da postoji.
Trenutno smo jedini preostali klub elektronske muzike u Novom Sadu, što nije pohvalno
Jel to ujedno i najveći izazov?
Runy: Najveći izazov je istrajati u misiji sada kada je kultura odlaženja u male klubove demode i kada su velike žurke postale standard. Pored toga, iskreno ne vidim da ima previše ambicioznih kolektiva (čast izuzecima) i ekipa koje su spremne da se bore za svoje ideje i ulože deo svog vremena i entuzijazma u nešto u šta veruju. Možda to nema veze ni sa klabingom već sa vaspitanjem i modernim „muškarcima“ koji sede kući i bave se svojim narandžastim čarapicama sa avokadom i Instagramom, umesto nečim sto je „real thing“.
Brico, PUBeraj i Tunnel imaju jedinstvenu atmosferu i lojalnu publiku koja ih karakteriše. Koji su ključni elementi za taj uspeh?
Brica: Verovali ili ne, elementarni uslovi. Uredan lokal, funkcionalan i opremljen. Ugostiteljski nastrojen. Potrebno je pratiti trendove, unapređivati prostor i širiti ponudu. Dakle – konstantno napredovati.
Runy, kako se osećaš povodom komentara da DJ ne bi trebalo da bude vlasnik kluba u kojem nastupa, s obzirom na tvoje ranije iskustvo u klubovima poput onog na Potoku?
Runy: Interes kluba uvek je bio ispred mog ličnog interesa, tako da ne vidim osnovanu činjenicu za ovakvu vrstu komentara. Šta više, mislim da je mnogo korisnije da klub vodi neko ko je blizak muzici, umesto sirovih ugostitelja koji obavljaju svoje funkcije surovo kao koljači prasića.
Interes kluba uvek je bio ispred mog ličnog interesa
Runy, tvoji setovi su prepoznatljivi po dinamičnom rolerkosteru. Da li kao vlasnik Tunnela sada osećaš dodatnu odgovornost za kreiranje muzičkog identitet kluba? Kako selektuješ DJ-eve?
Runy: Ljudi u Tunnel dolaze da plešu i da se zabave, mislim da sam odavno prestao da verujem da smo neka vrsta operskog pozorišta. Najveću odgovornost osećam prema tome da zabavim sam sebe kako bi i drugima bilo lepo. Svako razilaženje od onoga što jeste moj karakter i ličnost doživljavam kao tragičnu izdaju sopstvenog identiteta, tako da svaki novi set dođe kao još jedna prilika da se sastaneš ili rastaneš sa samim sobom. Volim rolerkostere i intenzivne stvari, pa često i setovi tako zvuče kao rezultat mojih unutrašnjih osećanja i neprestanih unutrašnjih borbi.
Odavno sam prestao da verujem da smo neka vrsta operskog pozorišta
Kako balansirate potrebu za umetničkom slobodom s pritiscima tržišta? Da li underground klub može opstati bez kompromisa u današnjoj klupskoj sceni?
Runy: Znate kako, postoji ono što ljudi žele i postoji i ono što im je zaista potrebno. Mislim da posedujemo dovoljno iskustva i znanja da smo zadobili poverenje publike, a publici je ipak potrebno da osete da određene stvari imaju težinu. Kompromis je neophodan obzirom da pravimo do osam žurki u jednom mesecu, ali takođe se trudimo da održimo standard klupskog kvaliteta i zabave koja nam je prioritet.
Brica: Mislim da ne može ništa da opstane bez kompromisa. Ni ljubav, a ni klub.
Ako biste morali da birate, šta vam je važnije – očuvanje zadovoljstva vernih klabera ili privlačenje nove publike?
Runy: Bilo je tu dosta turbulencija između starih i novih generacija, posebno kada pričamo o promeni trendova ali naravno svima se ne može ugoditi, niti to pokušavamo. Mislim da pravimo dovoljan programski diverzitet kako bi svako mogao da izabere za sebe po nešto stilski, tako da su nam podjednako bitni stare lojalne ekipe i neke nove nadolazeće generacije.
Brica: Na kraju dana, zaključak je da moraš dati i jednima i drugima nešto novo. Dakle, prilagođavanje.
Za kraj, postoji uverenje da je vlasništvo nad klubom više stvar statusa nego „pravog“ posla. Kako vi to komentarišete?
Runy: Kao veliki i statusni moćnici ovoga grada, sve pare držimo na tajnim računima na Kipru, a o tome ne smemo da pričamo – znate i sami već!
Brica: Osećam se kao rob novosadske noćne scene. (Smeh)
Foto: Mex Productions
