Sasvim je logično da black Friday-u prethodi ništa drugo nego, crni četvrtak. Danas, 17.10. kada imamo pun Mesec (u 13.26h tačno) u kardinalnom znaku Ovna, u T kvadratima sa oba razorna malefika, i sa Plutonom i Marsom iz kardinalnih znakova, možemo reći da je astrološki ovaj Hunter Moon, zapravo obojen u crno. Što bi rekla Amy, “I go back to black” (iako je u sebi verovatno poželela reći “I go back to Blake”). I ovog puta je pogodila, jer nas ovaj Pun Mesec u vatrenom znaku Ovna, vraća nazad na solarnu eklipsu koja se desila 8. aprila, takođe u znaku Ovna, tačno na stepenu ezgaltacije Sunca (19* Ovna), u zagrljaju ranjenog iscelitelja, Hirona.
Tako da, ono što je započeto, a zapravo lansirano tada u aprilu za mlad mesec, sada kada je i ovaj Pun Mesec na 24* Ovna ponovo u zagrljaju Hirona, dobija epilog. Ova konjunkcija sa Hironom, ukazuje da kakavgod bio ishod našeg plana, htenja, ili pokušaja, naše srce vapi za isceljenjem, vapi da se oslobodi tereta.
Najpre tog teškog progonstva da moramo da se uporno borimo, i borimo, i borimo uprkos, čak i kad sve okolnosti intervenišu da treba da stanemo, nepustivi Ovan tvrdoglavo ne da da odustanemo, čak i kad zna da smo umorni od borbe, i da za dalju borbu snage više nemamo. I zapravo baš onda kad ne uspemo u nečemu, kad naša volja (Sunce) poklekne (Sunce je u padu u Vagi), kad naša želja ostane neuslišena, baš tada smo najspremniji najzreliji za isceljenje.
Kao što bi rekla Lana, “There’s a certain point the body can’t come back from” i da je upravo to tačka tog loma, krca, crack-a, samog srca, a da, to je ta tačka odakle kreće isceljenje, jer to je put svetla ka unutra, that’s how the light shines in. Neki lomovi donesu uništenje, neki lomovi donesu život, novi život. Pitajte pile koje se izleže. Ali to je taj krc koji dolazi iznutra. Baš kao i ovaj danas.
MESEC = EMOCIJA
Kako se Mesec uvek tiče emocija, nekad na njih treba gledati kao na boje. Treba osvestiti da smo mi slikar našeg platna, našeg života. I da mi svesno biramo boje za svoje platno. No, nekada se desi, da se sve boje nehotično pomešaju i daju neku mrku, tamnu, skoro crnu nijansu. Isto se dešava sad. Kao da se emocije mešaju i komešaju.
A kao da je dominantna ona crna, sa samog 29* stepena Jarca, gde se nalazi Pluton, gospodar Crne, gde kao da je ironično nekad dovoljna i samo kap te crne da ugasi sve svelte i pastelne tonove, ma koliko ih bilo. A Pluton želi da nas vrati sve do 2008, ako ne i u prošle živote, da nam ukaže koje smo sve lekcije trebali da naučimo, i podseća nas na cenu koju smo platili. Kao da oživljava sav bol i tugu koji su od onda protekli u našim venama, našim telom.
Zanimljivo za ovaj pun mesec jeste da je njegov dispozitor Mars upravo u mesečevom znaku Raka, dok je dispozitor Marsa, upravo taj Mesec u Ovnu. To je ono što astrolozi zovu uzajamna recepcija. To je kao kada biste vi ugostili nekog koga baš i ne volite, samo zato što je neki rođak vašeg neželjenog gosta, ugostio nekog vašeg. Kao ona basna gde roda u gostima posluži lisicu iz duboke vaze, dok posle lija rodu sa ravne tacne.
Naravoučenije ovog beskrajnog nadmudrivanja je da se niko na kraju nije najeo. Pitanje je sada koga smo mi sve u svom životu tako nategnuto, nevoljno ugostili, zbog nekog tamo kompromisa I pristojnosti. Koji sve narcisi i paraziti se zbog toga goste našom krvlju? Oh Bože, kao da je ovo vreme vaskrslo sve narcise ovog sveta!
Pitanje je sad kako da se zbog te jedne pogrešne, nepromišljene odluke ili pogrešne impulsivne akcije, oslobodimo svih ovih negativnih emocija koje nas sad preplavljuju i ključaju u nama. Ne umemo da se izborimo sa sopstvenim reakcijama, sa sopstvenim emotivnim nabojem. Prsavamo i prskamo užarenim emocijama. Jer kako oterati nepoželjne goste? Neizdrž je kod oba protagonista, i te trudnice ili majke koja ide u rat (Mesec u Ovnu), i tog ratnika koji umesto da ratuje, čuva nemirnu decu (Mars u Raku).
Uloge kao da su pogrešno dodeljene, zauvek neusklađene i kao da bi ta agonija neusklađenosti mogla da traje večno, sve dok jedan ne preseče i to baš onako naglo, kardinalno, jednim konačnim rezom. A nebo upozorava, da baš sad kad je ovaj neizdrž, ovaj najbolniji, najnepodnošljiviji, sad – nije vreme za te nagle rezove. Jer neki rezovi nose večno kajanje i karmičke razloge nanovih inkarnacija (Pluton na 29*).
PRINCIP BORBE
Oba T kvadrata, ukazuju koliko je samo principa borbe, besa, srdžbe u nama. Koliko bismo najradije da presudimo- drugima, sebi, brzopotezno. A to je ono što je kobno u ovim aspektima, da u toj energiji prosto ne vidimo drugo, neagresivno, mirno rešenje, jer je i Sunce u Vagi neodlučno. Ovaj princip i mode borbe- bilo za neku svoju volju, da bude po našem, bilo za teritoriju, za postojanje, za dom, za (pre)vlast, borbe za ljubav, borbe za potomtvo, borbe za preživljavanje i sam goli život, je kakogod da okrenemo duboko destruktivan.
To su sve podsvesna destruktivna uverenja Marsa, koja on, iz dubokih traumatičnih sećanja kad smo još bili životinje ili nečiji robovi, sada iznosi u svest. Sve ovo se crpi iz jednog temeljnog uverenja “da smo ugroženi”. I to je najveća problematika ovih dana, da se svi osećaju napadnuto, čak i kad nisu, te deluju reaktivno, nesvesno i instiktivno, kao povređena životinja.
Znate onu priču, o pitonu kojeg je “napala” testera svojom reckavom oštricom, te ju je on sve jače i jače obmotavao i stezao dok mu se ona sve više urezivala u telo. I jeste, “pusti” je sada najmoćnija, naredba nad naredbama, ali prosto nema ko da je čuje. Jer bi svi da se nastavljaju, rekacija na akciju, akcija na reakciju, i tako u nedogled. A upravo kvadrat ovog punog Meseca sa Marsom i kvadrat sa Plutonom iz Jarca, pokreće sećanje na davne konflikte, okršaje i agresiju koja je negde supresovana odvajkada.
Ovo je prilika da se oslobodimo te destruktivne energije. Ne kroz ponavljanje agresivnih ispada naših predaka, nego kroz ulazak u toleranciju (Sunce u Vagi) i ulazak u svest da smo samo mi odgovorni (zato je Saturn egzaltiran u Vagi) za svoj izbor, da li delujemo iz osećaja povređenosti i ugroženosti kao naši preci i time ponavljamo karmu ili ćemo mi biti ti, skretničari, koji menjaju smer i tok naše sudbine, sudbine čitavog geneološkog stabla. Cycle breakers.
Zato je ovaj period zapravo kosmički test koliko smo sakupili te trenutno najdragocenije valute u vascelom Univerzumu, koliko imamo zaliha tokena kao tečnih kristala samog prečišćenog mira, akumuliranog kroz sate meditacije, šetnje u prirodi i bivanja u sebi, prisutnim. Jer suština leži u izboru, jer tu je čovekova slobodna volja i celokupna davno izgubljena moć, a to je da smo mi do te mere moćni da možemo da biramo koje su to bitke koje ćemo biti i koje su to, koje ni po koju cenu nećemo. Nekada odustati od borbe koja ne vodi nikuda, nas ne čini slabim, nego mudrim.
Zato sad treba dati akcenat na onaj najpozitivniji arhetip znaka Ovna. Da mi budemo to novo ponašanje, novo delovanje, koje se razlikuje od predačkog. Da mi postavimo novi sistem vrednosti. Da mi postavimo novi poredak unutra svog sistema, novi red, novi temelj, novu bazu, novi pravilnik, novi Zakonik. Da mi okrenemo novi list. Jer je Ovan taj pionir, taj lider, vođa koji ima dovoljno energije da stvori i prokrči put kojim će ga slediti. Neka taj put bude naš put, onaj koji nije utaban, neka taj put bude onaj kojim se ređe ide, kojim su naši preci ređe išli.
I istina, izazvaće nas ta ogromna Marsova energija da uđemo u ego i poneće nas ponovo u žar borbe, ali tada treba da osvestimo da mi želimo da izađemo iz borbe koja je protiv života, i osvestimo da mi taj život (kakav-takav) želimo da neoštećenog sačuvamo, a ne da uništimo.
Zato svesno ulazimo u znak preko puta u znak Vage, gde su Sunce i volja, gde se podsećamo te diplomatije i te taktičnosti i balansa i nadasve tolerancije. Jako je bitno da osvestimo da ako smo u potrebi za borbom, da to znači da se osećamo ugroženo i da nismo u miru i balansu sa svojom okolinom, tom okolinom koja predstavlja refleksiju nas samih, odnosno da nismo u balansu sa sobom.
Ovaj Pun mesec u tom pokretačkom znaku Ovna, nije samo poseban po tome što svakog od nas tera da postanemo suvereni vladari i lideri sopstvenog života, i da se osmelimo da budemo pioniri i da konačno započnemo nešto novo; bilo da je to neka nova navika, ili novi način života, razmišljanja ili novi način na koji volimo i vrednujemo sebe i druge ili novi način na koji videmo svet i sebe u tom svetu, nego on svojom specijalnom pozicijom donosi još jednu mnogo dublju poruku. A to je da je važnije biti u miru, nego u pravu!
To je znak da je momenat da zastajemo i spustimo mač, koplje i sve unapred naoštrene reči i packe i (jer je i Merkur u Škorpiji) i samo prosto budemo sa sobom i svojim disanjem. Proveravamo koliko ima mira u nama. Koliko iz rata sa sobom pokrećemo bitke sa svima ostalima iz našeg okruženja i pitamo se kome i šta želimo nešto da pokažemo, dokažemo, ako smo mi istovremno i taj drugi. I zato je trenutno Sunce u Vagi, da naučimo da budemo u skladnom odnosu najpre sa sobom, da naučimo samodosnosnost kako bi svi naši odnosi bili u skladu i balansu.
I jeste, možda se prethodni tekst zvao “Its dark, but just a game“ , i jeste možda bi ovaj mogao usled ovog velikog kardinalnog krsta koji pokreće krstaške ratove u nama, da se zove “the blackest day” što bi rekla Lana Del Rey, ali isto tako ne zaboravimo koliko nas ovo Sunce u Vagi poziva da izmirimo sve te krajnosti i naizgledne suprotnosti unutar nas i shvatimo da su te suprotnosti, zapravo, komplementarnosti.
Zato hajde da ih precizno i elegantno poslažemo kao svoj plakar, sve dok se tasovi naše unutrašnje vage potpuno ne uravnoteže i stanje mira preplavi svaku našu ćeliju. Dodatno, vodeni trigon Venere i Neptuna poziva na veru, isceljivanje, baš kao i ta konjukcija ovog meseca sa Hironom. Zato se sve tiče te duboke vere, pa ako možda i nemaš dovoljno faith into you, što bi rekla Mazzy, just fade into you, strange you never knew! Tu reč fade osećam kao da je htela reći confide into you, a vi?
