Svako ko je odrastao u Srbiji, zna koliko mesto Plazma zauzima u srcima potrošača. Taj kultni status, koji po mnogima simbolizuje detinjstvo, sigurne i slatke užine i možda najlepše trenutke uz mleko, kafu ili u rođendanskim tortama – iznenada je nestao sa polica. Razlog? Pretposlednjeg dana juna, u fabrici Bambi u Požarevcu, izbio je požar koji je uništio tri proizvodne linije. Od tog događaja je u čitavom regionu stala je proizvodnja, isporuka i snabdevanje Plazmom, jednim od najprepoznatljivijih proizvoda kompanije Bambi.
Ali, iza ove krize ipak se krije mnogo dublja priča o tome kako se vezujemo za brendove i kako oni postaju simboli naše svakodnevice. Onog momenta kada ti simboli, primera radi, nestanu sa rafova, svedočimo opštem „narodnom ludilu“. Trenutno, deluje kao da su čitava Srbija, ali i region, u fazi šoka. Gde je Plazma, kada će se vratiti i šta ćemo sad.
Fenomen emocionalne povezanosti s brendovima
U trenutku kada je postalo jasno da Plazme više nema i da se nešto ozbiljno dešava, društvene mreže su se podigle na noge.
Ljudi, gotovo kao u kolektivnom žaljenju, počeli su da dele slike poslednjih pakovanja Plazme koje su uspeli da nabave, uz dramatične komentare: Kako bez Plazme? i Nestanak Plazme je kraj jedne ere. Ova reakcija nije samo proizvod panike potrošača – ona s druge strane otkriva umeće jednog brenda, u ovom slučaju Plazme, da postane mnogo više od običnog keksa.
Ona je deo naše svakodnevne navike i samim tim pruža osećaj stabilnosti. Kada jedan od rituala u kojima smo koristili neki brend naglo nestane, poput omiljene Plazme uz mleko, jake emotivne reakcije su prirodne i normalne.
Plazma kao kultni status
Plazma je, u suštini, postala deo ne samo pojedinca i njegovog odrastanja, nego čitavog kulturnog nasleđa naše zemlje. Kada se trudimo da predstavimo Srbiju u najboljem svetlu, počinjemo od – sarme, rakije i pa… Plazme. S tim u vezi, njen nedostatak na rafovima širom zemlje otvorio je prostor za nostalgična prisećanja, ali i ono mnogo opasnije – osećaj nesigurnosti i nestabilnosti. Ljudi u našoj zemlji pogotovo se plaše nestašica. Zar ne?
Plazma je simbolizovala nešto postojano i sigurno, opstala je na tržištu tolike godine, preživela sve sisteme i ekonomske izazove. I evo je, po prvi put u istoriji, pokazala je ranjivost. Zato njen privremeni nestanak s polica, nakon požara u proizvodnom pogonu, ne izaziva samo praktične probleme „šta ćemo za kolač“ – ono stvara emocionalni vakum u čitavom društvu.
U prilog toj tvrdnji ide i video koji se pojavio na zvaničnoj YouTube stranici kompanije Bambi. U videu možemo da vidimo potresna svedočenja ljudi koji su tokom požara bili u fabrici. Delimo video s vama kako bismo vas podsetili na to šta sve jedna sjajna ekipa od 950 ljudi može da uradi u krizi kakvu je teško zamisliti, uz uzajamnu podršku i ljubav prema Bambiju – poručili su iz kompanije. Radnici kroz suze obećavaju da će se Plazma vratiti na rafove i pričaju o ljubavi koju osećaju prema brendu.
Trenuci neizvesnosti
U videu se mogu videti scene požara i uništenog pogona. Ovaj video ponovo je pogodio ljude, otkrivajući koliko su i radnici bili pogođeni problemima kao što je, recimo, strah od požara, a kasnije gubitka posla.
U saopštenju kompanije uz video, navodi se: U nekoliko sati, godišnji planovi postali su potpuno nevažni pred požarom koji je zahvatio naše pogone. Prvo što nam je bilo najvažnije jeste da su zaposleni na bezbednom i da nema povređenih. Ipak, sam pogled na uništene pogone ostavio je dubok trag na sve nas. Ovaj kratki film je priča o ljudima koji su prošli kroz požar i dim, ali u kojima se nije ugasila ljubav prema onome što rade, gde rade i kolegama sa kojima rade.
Emotivni pristup u javnom obraćanju dodatno je produbio osećaj zajedništva među potrošačima.
Plazma nije samo proizvod – to je brend sa ljudskim licem, sa stvarnim radnicima koji stoje iza svake kutije plazme koja se nađe na policama.
Društvene mreže – suze, humor i sumnja
Na društvenim mrežama, pojavili su se mimovi sa slikama praznih polica i tužnim emotikonima, dok su drugi delili anegdote o tome kako više – ne znaju kako da zaslade dan.
Suze i smeh stapali su se u komentarima poput: Kupio sam poslednje pakovanje, čuvam ga za specijalne prilike. Ima i onih koji odbijaju da naručuju palačinke jer – Plazma više nije u opticaju.
Ovaj fenomen je zapravo ogledalo naših emotivnih veza s brendovima. Ali i ogledalo društva. Pored smeha i suza, pojavili su se i oni koji tvrde da je sve: jeftin marketing trik, nameštaljka da više zarađuju kasnije, ali i potpuno opravdana sumnja da fabrika možda nije bezbedno mesto za rad i proizvodnju.
No, definitivno je da sada treba obuzdati i utišati različite negativne emocije i dezinformacije poput požara.
Kada je reč o konkurenciji, ona se ne raduje „tuđoj nesreći“. U prilog tome ide i objava koju je OREO Srbija podelio na svojim društvenim kanalima nakon saznanja o tragičnim dešavanjima u Plazmi.
Šta dalje?
Kompanija saopštila da će proizvodnja uskoro biti obnovljena, jedan pogon već je počeo sa radom, ipak ostaje jedno pitanje: šta kada brendovi, koji čine veliki deo našeg života, iznenada nestanu? Da li je moguće zameniti Plazmu nekom „kopijom“? Da li drugi proizvodi mogu ispuniti tu emocionalnu prazninu?
Fenomen vezivanja za brendove je duboko ukorenjen u ljudskoj psihologiji. To na kraju svih krajeva i jeste zadatak marketinga.
Proizvodi postaju simboli stabilnosti i poznatog, stvar koje se držimo tokom različitih nepredvidivih životnih promena.
I Plazma je u tom smislu deo naše kolektivne kulture i sećanja. Ipak, ono što ostaje sigurno jeste da će, kada se vrati na police, Plazma biti dočekana sa onim istim emocijama koje su uvek bile deo iskustva koji imamo tokom konzumiranja – ljubavlju, nostalgijom i toplinom doma. Trenutno, deluje kao da nema smisla govoriti o drugim stvarima.
Foto: Instagram
