Za odgovorima – zašto se generacija Z loži na ex – yu, tragaju modni kreator Marko Feher i dizajnerski dvojac brenda Mates, Marko Ilijev i Saša Stević (a ceo intervju potražite u prvom BURO. štampanom izdanju).
Nostalgija za vremenom u kojem nismo živeli zvuči iracionalno, što verovatno i jeste, ali danas je toliko česta pojava da je dobila i ime – anemoia. Taj termin je prvi spomenuo Džon Kanig u “Rečniku nerazgovetnih žalosti”, gde ga definiše kao tugu za prošlim vremenom, ali ne za onim koje je pojedinac nekad ranije doživeo, već za periodom u kojem nije ni postojao.
Može li se pojmom anemoia opisati opsednutost generacije Z jugonostalgijom i njena ljubav prema ex-Yu estetici, koju primećujemo u umetnosti, na filmu, u videima na društvenim mrežama i posebno u modi? Odgovore smo tražili od vodećih dizajnera u regionu, koji i sami koriste potencijal jugonostalgije u svojim kolekcijama, ali ne da bi favorizovali prošlost, već kako bi komunicirali univerzalno važne društvene poruke današnjice. To su Marko Feher i tvorci brenda Mates, Marko Ilijev i Saša Stević.
MARKO FEHER
Pripadnici generacije Z prepoznaju i odlično reaguju na jugo-reference u kolekcijama Marka Fehera.
– Jugoslavija za njih nije lična uspomena, nego otkrivanje i reinterpretacija onoga što su čuli kroz priče roditelja ili pronašli na društvenim mrežama. Zanimljivo je videti kako mladi koriste te reference kao deo svog identiteta. U potrazi za autentičnošću i korenima, u brzo promenljivom digitalnom svetu, svi se u nekom trenutku vratimo na početke, iako se to, kada ste jako mladi, čini prilično nezanimljivim. S vremenom počinjete da istražujete sebe i razumete tu vrstu nasleđa. Na primer, pripadnici generacije Z najviše su reagovali na moju kolekciju “JUGOSLAVIJA”, fotografisanu na spomeniku iz SFRJ, koja je inspirisana partizankama, petokrakom, spomenikom, komunističkom crvenom. S druge strane, milenijalci i starije generacije su se bolje povezali sa kolekcijom “ZOI”, koja je poznata i kao “NEMA PROBLEMA”, a koja govori o jedinim olimpijskim igrama na prostoru stare Jugoslavije, održanim u Sarajevu.
Marko nam otkriva i šta je za njega lično jugonostalgija.
– Nasleđe, pripadnost, celina… Jugonostalgija za mene predstavlja osećaj zajedništva i sećanje na period obeležen specifičnom estetikom, muzikom, filmovima i vrednostima koje su ljudi delili. To je više od puke romantizacije prošlosti, to je pogled na period ispunjen solidarnošću, kulturnim bogatstvom, jedinstvom, snagom, sigurnošću… Na mnoge načine, jugonostalgija me pokreće da kroz svoj rad evociram uspomene, ali i da prikažem kako to nasleđe može biti preneseno u današnje vreme. Nasleđe nisu samo etno-motivi, to su razni oblici materijalne i nematerijalne ostavštine – kaže dizajner i dodaje da je ljudima sa ovih prostora stara Jugoslavija ostavila mnogo toga.
Navodi i razloge zbog kojih smatra da jugonostalgija nije puko romantizovanje prošlosti.
– Pasoš je vredeo više nego što sada vrede pasoši svih zemalja koje su nam ostale raspadom Jugoslavije. Osećaj zajedništva i solidarnosti je bio veći – ljudi su nekada bili povezaniji, više su pomagali jedni drugima, da li kroz poznanstva, radne akcije ili druge aktivnosti, i to u tolikoj meri da nam se sada sve to čini kao daleka prošlost. Kvalitet hrane je bio bolji, bila je manje prerađena, prirodnija, s više domaćih i sezonskih namirnica koje su se proizvodile širom Jugoslavije. Manje smo uvozili, više izvozili, mnogo smo uzgajali i plasirali kroz celu državu. Nekad su lični kontakti bili češći i kvalitetniji, ljudi su se oslanjali na razgovore uživo i okupljanja umesto na digitalne poruke. Možda to nije nešto za čim ja lično patim, ali mnogi ljudi koji su mi bliski smatraju to velikom anomalijom savremenog doba, jer je to globalni fenomen. Ranije su se deca igrala napolju sa mnogo više slobode i manje straha od opasnosti. Fokus na kulturu i umetnost je bio veći, a one obe pristupačnije i cenjenije. Jugoslavija je izrodila vrsne umetnike koji su i danas cenjeni. U tom periodu su postojale određene zabrane i volimo da verujemo da smo mi sada slobodniji, a suštinski nismo. Poslovi su tada nudili veću sigurnost, ljudi su imali osećaj da rade u stabilnom okruženju s mogućnostima napredovanja. Mada manje razvijena, tehnologija je bila manje kompleksna i manje je narušavala privatnost i mentalno zdravlje. Postojao je uravnoteženiji odnos između profesionalnog i privatnog života, s manjim naglaskom na konstantnu produktivnost. Stanovanje je bilo pristupačnije i lakše se dolazilo do vlastitog doma, a iako nije postojala moderna ekološka retorika, ljudi su manje rasipali resurse i koristili stvari duže vremena. I na kraju, modni stilovi su bili autentičniji i originalniji, s manje globalnog kopiranja i uniformiranosti. Bila je to zlatna era dizajna odeće i produkt dizajna. Moja topla preporuka je emisija “MODERNA VREMENA” u produkciji HRT-a koja se jednim delom bavi i dizajnom iz doba Jugoslavije, kakva sjajna priča.
Marko objašnjava kako kroz kolekcije koje su inspirisane jugonostalgijom uspeva da prenese društvene poruke koje su mu važne.
– Jugo-estetika sama po sebi nosi društvenu poruku. Lično, kroz takve projekte i kolekcije osvetljavam teme kao što su važnost očuvanja kulturnog identiteta, zajedništvo i društvena solidarnost. Tu je i element kolektivne romantizacije prošlih vremena, ali mi je bitno da pokažem i šta možemo naučiti iz te prošlosti i reinterpretirati je, napraviti od nje nešto novo i relevantno za današnje vreme.
MATES
Za Marka Ilijeva i Sašu Stevića, tvorce brenda Mates, jugonostalgija je prilika da budu spona između onoga što je bilo i onoga što tek dolazi.
– Jugonostalgija je samo jedna od nostalgija koje nosim sa sobom. Često boravim u prošlosti, u meni bitnim trenucima koji su do iznemoglosti, sigurno, romantizovani u mojoj glavi. Na racionalnom nivou ne mogu osećati žal za državom čiji sam zapravo samo kraj doživeo, ali ljudi sa kojima sam odrastao, priče koje sam slušao, stanovi u kojima sam živeo verovatno su učinili svoje – kaže Marko, dok Saša uspeva u potpunosti da vizualizuje to doba, u kojem je živeo kratko:
– Prva pomisao na jugonostalgiju vrati me kod nane u dnevnu sobu u kojoj se igra jamb, na stolu je jutros prelistana dnevna štampa, čuje se muzika sa kasetofona, a iz kuhinje dolazi miris kolača sa višnjama. Ovom linijom, to bi bila uspomena, ali ja zapravo jugonostalgiju osetim i dok u pančevačkoj biblioteci gledam u posložene naslove na policama, dok sedim u smederevskom kulturnom centru ili dok pijem kafu i jedem šampitu u hotelu “Omorika” na Tari. Gledam napred, ali cenim ono što imam i što su nam ostavili. Ja sam sebi jugonostalgija.
Ljubav generacije Z prema jugo-motivima u modi Marko pripisuje ličnim afinitetima i sklonostima pojedinaca, dok Saša smatra da mladi jednostavno znaju da prepoznaju nešto što je lepo.
– Moj profesor istorije umetnosti umeo je da kaže, govoreći o umetnosti, “sve je već izmišljeno”. S tim u vezi i sam osećam u kojoj meri stvari koje danas posmatramo kao “nove” imaju korene i vuku liniju inspiracije sve do tih “izvora”, na kojima i sam pijem vodu – iz perioda koji je zapravo samo u velikoj meri bio plodonosan na svakom polju stvaralaštva. Verujem da generacija Z i te kako ume da prepozna lepo, da ga konzumira i uživa u tome.
FOTOGRAFIJE: MARKO FEHER – Edvin Kalić i privatni album, MATES – AUDSHULE
BURO. magazin je potpuno besplatan i svoj primerak možete preuzeti na nekoj od sledećih lokacija u Beogradu: Poslastičarnica Fini, Svetozara Miletića 7, Dorćol, Mutapova 21, Vračar; Smokvica Kralja Petra 73, Gospodar Jovanova 45; Valentina i Karanfil, Gospodar Jevremova 6; Bistro Grad Hometown food, Uzun Mirkova 5; Zaokret, Cetinjska 15; Kafeterija d59b, Kralja Petra 70; Jasmin a Maslina, Narodnog fronta 21b, Novi Sad; Saša bar, Gospodar Jevremova 40; Iva New Balkan Cuisine, Kneginje Ljubice 11; Tisa New Balkan Cuisine, Bulevar kralja Aleksandra 129; Pietra Pizzeria & Cocktail Bar, Kumanovska 6; Pietra Pizza & Cucina West 65, Omladinskih brigada 86e; La Boulangerie, Kneza Miloša 50; Mehurić champagne & bar, Palilulska pijaca, Ilije Garasanina 5a; June cafe, Gospodar Jevremova 25; Sloj bistro & bakery, Gospodar Jevremova 9; Vinoteka Decanter, Hercegovačka 17; Puter bistro, Njegoševa 82; JAVA Coffe, Andre Nikolića 7; Distante, Uzun Mirkova 8, Distante Galerija shopping centar; Monologue concept, Venizelosova 33e; Koncept45, Kralja Petra 45; Fratelli e Amici, Uzun Mirkova 4; Ušće shopping centar; NICOLAS Concept Store, Uzun Mirkova 8, Galerija shopping Centar; Maja Stanišić Hairstyle Expert, Kralja Petra 61; Haos Community Space Artklasa, Dunavski kej 48; Square Nine Hotel, Studentski trg 9; Mandala Wellbeing Collective, Skenderbegova 14; Pastis, Strahinjića Bana 52b; Ars medica, Trg Nikole Pašića 8.