Wikipedia i skandali: Kada se istorija piše u realnom vremenu

Wikipedia je od svog nastanka 2001. godine postala ključni izvor informacija na internetu. Sa preko šest miliona članaka samo na engleskoj verziji i milionima čitalaca dnevno, omogućava gotovo svakome da doprinese kolektivnom znanju, ali i neznanju. Sada, kada svako može da piše istoriju, gde povlačimo granicu između činjenica i manipulacije?

Wikipedia je kroz godine postala poprište ozbiljnih kontroverzi – od ratova uređivanja i lažnih biografija do pokušaja cenzurisanja neprijatnih istina. U eri digitalnih skandala, ona je postala poligon na kojem se gotovo svakodnevno vodi borba za kontrolu narativa.

Kada se pomene Wikipedia, prva asocijacija je slobodno dostupna enciklopedija. Međutim, iza nje stoji dinamična zajednica urednika, od kojih mnogi strastveno brane svoje viđenje istine. To je dovelo do brojnih „ratova uređivanja” (edit wars), gde se verzije članaka konstantno menjaju dok moderatori ne uspostave kontrolu.

Jedan od najslavnijih primera je članak o izraelsko-palestinskom sukobu, koji se smatra jednim od najkontroverznijih na Wikipediji. Svaka strana sukoba nastoji da oblikuje narativ, što dovodi do stalnih revizija i sukoba između urednika. Čak su i neutralni posmatrači teško uspevali da postignu kompromis, jer se sukob odražava i u jeziku kojim su informacije predstavljene.

Slična situacija dogodila se sa člankom o Donaldu Trampu tokom njegove predsedničke kampanje 2016. godine. Njegovi protivnici su pokušavali da naglase kontroverze poput optužbi za seksualno uznemiravanje i poslovnih neuspeha, dok su njegovi simpatizeri uklanjali takve reference i isticali ekonomske uspehe i populističke poruke. Wikipedia je morala da „zaključa” stranicu kako bi sprečila dalju manipulaciju.

Još jedan dramatičan primer desio se u jeku pandemije COVID-19, kada su se vodili žestoki sukobi oko porekla virusa, efikasnosti vakcina i teorija zavere. Urednici su neprestano menjali sadržaj kako bi uklonili dezinformacije, ali su neki korisnici pokušavali da podmetnu lažne tvrdnje o „tajnim laboratorijama” i „mikročipovima u vakcinama“.

NAJVEĆI PROBLEM, IZMIŠLJENE BIOGRAFIJE

Wikipedia je imala i čitav niz slučajeva u kojima su ljudi pronašli netačne ili čak potpuno izmišljene informacije o sebi. Možda najpoznatiji slučaj je onaj američkog novinara Džona Sigentala, koji je 2005. otkrio da ga Wikipedia optužuje za umešanost u atentat na Roberta F. Kenedija. Ispostavilo se da je jedan korisnik, iz čiste zabave, dodao tu lažnu informaciju. Iako je brzo uklonjena, ostala je zapamćena kao upozorenje na moć anonimnih uređivača.

Još bizarniji slučaj bio je članak o „Bicholim sukobu“ – izmišljenom ratu između Portugala i Indije iz 17. veka. Članak je opstao na Wikipediji punih pet godina pre nego što su stručnjaci shvatili da se rat nikada nije dogodio.

Drugi primer lažne biografije dogodio se u Srbiji – poznati novinar Nebojša Krstić otkrio je da njegova Wikipedia stranica sadrži gomilu neistina, uključujući tvrdnje da je bio član raznih organizacija i pokreta sa kojima nikada nije imao veze.

Slično je bilo i sa člancima o događajima iz ratova devedesetih, posebno u vezi sa sukobima u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Stranice su često bile mete revizija od strane korisnika koji su pokušavali da prikažu određene događaje u pozitivnijem ili negativnijem svetlu, zavisno od političkog stava. Wikipedia se u ovim slučajevima suočava sa teškim zadatkom moderiranja, jer su izvorni podaci često kontradiktorni i politizovani.

Poseban problem predstavljaju i stranice o političarima u Srbiji, koje su često meta „ratova uređivanja“. Na primer, stranica o Aleksandru Vučiću često se menja i danas, protivnici dodaju kritike o cenzuri medija i autoritarnosti, dok simpatizeri uklanjaju te delove i ističu ekonomske uspehe. Wikipedia administratori su više puta morali da intervenišu kako bi sprečili manipulaciju.

Još jedan zanimljiv slučaj odnosi se na članke o našim istorijskim ličnostima, gde su neproverene tvrdnje opstajale godinama. Tako je, na primer, postojao mit da je kralj Aleksandar Karađorđević bio mason, što je dodato na njegovu stranicu bez ikakvih kredibilnih izvora. Ove informacije su kasnije uklonjene, ali su godinama bile deo zvanične verzije.

Moć Wikipedije je tolika da su mnogi političari, kompanije i javne ličnosti pokušali da uređuju članke o sebi – često u cilju „brisanja prošlosti“.

Jedan od najočiglednijih primera dogodio se 2014. godine, kada je otkriveno da su IP adrese povezane sa američkim Kongresom menjale članke o političarima, uklanjajući kontroverzne delove i dodajući pozitivne informacije.

U tom trendu nije ni naša zemlja zaostala, tako je u 2020. godini, otkriveno je da su IP adrese iz državnih institucija uređivale stranice. Na primer, stranica o Zorani Mihajlović bila je uređivana kako bi se uklonile kritike na račun njenog mandata.

Pokušaji cenzure uočeni su i na stranicama o velikim infrastrukturnim projektima u Srbiji. Članci o Beogradu na vodi i auto-putu Miloš Veliki su često menjani kako bi se uklonili delovi koji ukazuju na probleme u realizaciji ovih projekata.

Slični pokušaji desili su se i u korporativnom svetu. Microsoft je uhvaćen u pokušaju da „ulepša“ svoju stranicu tako što je platio PR agenciji da prepravi određene delove. Slične taktike koristile su i druge velike kompanije, uključujući Uber i Facebook, kako bi uklonile kritike iz svojih članaka.

Mi nemamo primere korporativnog uređivanja, ali imamo primer iz protesta. Tokom protesta u Srbiji 2023. godine, kada su se članci o protestima menjali gotovo svakodnevno. Pojedini korisnici su pokušavali da ih prikažu kao spontanu pobunu građana, dok su drugi tvrdili da su organizovani iz političkih razloga.

KO UREĐUJE ČLANKE?

U teoriji, bilo ko sa internetom može urediti Wikipedia stranicu – ne morate ni da imate nalog. Međutim, postoje različiti nivoi korisnika i pravila koja određuju ko može šta da menja.

Anonimni korisnici – Ljudi koji uređuju Wikipedia stranice bez naloga. Njihovi doprinosi su odmah vidljivi, ali su često podložni proveri, pogotovo ako menjaju kontroverzne teme. Wikipedia može pratiti njihov IP i blokirati ih ako prave problematične izmene.

Autopatrolirani korisnici – Korisnici koji su aktivni duže vreme i imaju dobru istoriju uređivanja mogu dobiti „autopatrol” status, što znači da se njihovi doprinosi automatski prihvataju bez dodatne provere.

Patroleri (patrollers) – Njihov zadatak je da proveravaju izmene drugih korisnika i sprečavaju vandalizam (npr. brisanje tačnih informacija, dodavanje lažnih podataka ili nepristojnog sadržaja).

Administratori (admins) – Oni imaju ovlašćenja da brišu članke, zaključavaju stranice (kada dođe do „ratova uređivanja”), blokiraju korisnike i rešavaju sporove. Da bi neko postao administrator, mora da dobije poverenje zajednice i prođe glasanje.

Birokrate (bureaucrats) – Oni imaju moć da dodeljuju određene korisničke statuse, uključujući administratore.

Čuvari (stewards) – Globalni korisnici koji imaju pristup uređivanju na svim jezicima Wikipedije i mogu intervenisati u posebnim situacijama.

Fondacija Wikimedia – Zvanično telo koje vodi Wikipedia platformu. Iako ne kontrolišu konkretne članke, imaju moć da donose važne odluke, uključujući pravila o autorskim pravima i zaštiti privatnosti.

Proces uređivanja Wikipedia stranice izgleda jednostavno, korisnici kliknu na dugme „Uredi”, promene tekst i sačuvaju izmene. Ali iza toga stoji složen sistem pravila i provera. Wikipedia ima stroga pravila koja svaki članak mora da poštuje.

Svaka tvrdnja treba da bude potkrepljena pouzdanim izvorom (npr. naučnim radovima, zvaničnim vestima, knjigama). Tu je i Neutralna tačka gledišta (NPOV – Neutral Point of View) a to znači da članci ne smeju biti pristrasni. Na primer, političke ličnosti ne smeju biti predstavljene isključivo u pozitivnom ili negativnom svetlu.

Wikipedia ne dozvoljava da korisnici sami izvode zaključke ili dodaju informacije koje nisu objavljene u drugim izvorima. Takođe, Wikipedia ima algoritme koji sprečavaju vandalizam (npr. ako neko pokuša da izbriše ceo članak ili doda uvredljive reči, sistem to može odmah blokirati). Tu su i ljudi koji ručno proveravaju izmene i uklanjaju netačne ili zlonamerne doprinose.

Takođe, svaki Wikipedia članak ima „Talk page”, gde urednici mogu raspravljati o sadržaju i izmenama. Ako članak postane meta prečestih vandalizama (npr. stranica o nekoj političkoj ličnosti), administratori mogu zaključati stranicu kako bi samo iskusni urednici mogli da je menjaju.

WIKIPEDIA VS. CHATGPT

Wikipedia je korisna za istraživanje, ali ona zahteva proveru izvora. ChatGPT je koristan za brze odgovore, ali korisnici treba da budu svesni mogućnosti netačnih informacija, takođe informacije nisu veifikovane, kao što je to recimo slučaj sa Wikipedia člancima što od nas opet zahteva da ih dodatno proverimo. U oba slučaja, informisani i kritički pristup je neophodan. ChatGPT takođe koristi članke sa Wikipedia sajta za pisanje, tako da su oba izvora kao jedno veliko vrzino kolo u kom nema pobednika.

EKSPERIMENT DEMOKRATIJE ZNANJA

Najveći problem Wikipedije u 21. veku nije samo cenzura ili političke manipulacije, već pitanje koliko brzo se informacije mogu ažurirati u realnom vremenu.

Na primer, kada je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine, članci su se menjali iz sata u sat dok su novinari i korisnici dodavali najnovije informacije. Wikipedia je morala da donese stroga pravila kako bi sprečila dezinformacije sa obe strane sukoba.

Slično se dogodilo i tokom atentata na japanskog premijera Šinza Abea, Wikipedia stranica o njemu je promenjena stotine puta u prvih nekoliko sati nakon njegove smrti, a neki korisnici su čak pokušali da dodaju neproverene teorije zavere.

Wikipedia je možda dobar eksperiment u demokratizaciji znanja, ali ujedno i mesto gde svako može doprineti kolektivnoj dezinfomisanosti i širenju propagande. Upravo ta otvorenost je i njena najveća slabost. Sajt je možda najbolja refleksija sveta u kojem živimo. A taj svet je daleko od objektivnog.

Foto: Pinterest