Floodlighting: Ako želite vezu, izbegavajte ovaj trend

Radi se o tome da ljudi dele duboko lične ili emotivne detalje prerano u vezi, često s namerom da ubrzaju osećaj bliskosti.

Izraz je prvobitno uvela Brené Brown i odnosi se na to kada nekoga preplavimo sopstvenom ranjivošću na način koji više liči na test nego na iskren pokušaj povezivanja. Iako može delovati kao ubrzani put ka intimnosti, zapravo često postiže suprotan efekat, udaljava ljude.

„Floodlighting“ često potiče iz iskrene želje za povezivanjem, ali lako može imati suprotan efekat. Zamislite da ste na prvom dejtu i sve deluje savršeno, osoba se smeje vašim šalama, oči im zasijaju kada vas vide, i do trećeg pića razgovor teče kao voda.

Otvoreni su i deluju prijemčivo, pa pomislite: „Zašto da ne?“ U jednom trenutku pričate simpatičnu anegdotu o tome kako ste se sapleli pred celim razredom, a već u sledećem tonu ste zaronili u priču o vršnjačkom nasilju koje je usledilo, detalji koji su za vas značajni, ali za vašeg sagovornika možda previše preuranjeni.

ZAŠTO FLODLAJTING?

Neki ljudi to rade jer pogrešno veruju da će takva ranjivost odmah stvoriti osećaj bliskosti. Međutim, umesto da učvrsti vezu, preterano deljenje može da ima suprotan efekat, druga osoba može da se povuče, stvarajući emocionalnu distancu umesto povezanosti.

Jedna studija iz 2022. godine, objavljena u časopisu Psychological Reports, pokazala je da su anksioznost, potreba za pažnjom i zavisnost od društvenih mreža značajno povezani sa preteranim otkrivanjem ličnih informacija na internetu kod adolescenata.

Iako se istraživanje fokusira na digitalno samootkrivanje, ono osvetljava dublje emocionalne potrebe, kao što su želja za potvrdom ili poteškoće sa postavljanjem granica u vezi, koje često stoje u osnovi ponašanja poput preteranog deljenja.

KAKO SABOTIRA VEZE?

Otvaranje u novoj vezi trebalo bi da bude uzajaman proces koji se razvija postepeno, kako raste međusobno poverenje. Međutim, kada neko praktikuje floodlighting, često očekuje trenutnu emocionalnu razmenu misleći da će njihov sagovornik, kao odgovor na ličnu ispovest, odmah podeliti svoje najdublje ranjivosti.

Zamislite situaciju: otvorili ste dušu na dejtu, potpuno zadubljeni u priču o nečemu što vam je jako lično, i ne primećujete da je s druge strane nastupila tišina. Kada konačno podignete pogled, umesto saosećanja i razumevanja, dočeka vas zbunjenost, nelagodnost ili čak ravnodušnost.

Pretpostavili ste da će otvorenost biti uzvraćena, ali umesto povezanosti, ostajete zarobljeni u neprijatnoj tišini. Trenutak koji je samo nekoliko minuta ranije bio lagan i zabavan sada deluje napeto i nepoznato. Osećate se ogoljeno možda čak i izdano. A vaš sagovornik ne zna kako da reaguje.

Prema teoriji socijalne penetracije, odnosi se razvijaju kroz postepene slojeve samootkrivanja, što se često upoređuje sa ljuštenjem luka. Intimnost raste polako, počinje površnim temama, prelazi na lične stavove i na kraju vodi do dubljih emocija i iskustava.

Floodlighting remeti ovaj prirodni tok povezivanja tako što uvodi previše emocionalne dubine prerano, što može:

• Stvoriti neuravnotežen odnos u kome jedna osoba preterano deli, dok se druga oseća pritisnuto da uzvrati.
• Izazvati lažni osećaj bliskosti, jer duboke ispovesti bez prethodnog poverenja mogu stvoriti iluziju povezanosti koja zapravo još ne postoji.

Kako izgraditi emocionalnu bliskost postepeno?

• Prilagodite dubinu razgovora – ako vaš sagovornik deli lagane, zabavne priče, učinite isto. Ne ubacujte ozbiljne teme prerano.
• Primenite „pravilo tri dejta“ – sačekajte nekoliko susreta i izvesno poverenje pre nego što razgovarate o traumama ili dubokim ličnim temama.
• Postavljajte otvorena, ali opuštena pitanja – umesto „Koji je tvoj najveći strah?“, pitajte: „Šta je ono što ljudi ne znaju o tebi, a iznenadilo bi ih?“ Time razgovor ostaje zanimljiv, a ne emocionalno naporan.
• Obratite pažnju na verbalne i neverbalne signale – ako osoba postaje povučena ili deluje nelagodno, to je signal da usporite.

U vezi je ritam važan. Bliskost nije trka, već ples koji se igra u dvoje i samo kada oba partnera prate ritam, odnos može da se razvije u nečem stvarnom.

RANJIVOST

Ranjivost može biti snažno sredstvo povezivanja, ali kada se koristi kao test da bismo videli da li će nas neko prihvatiti može nenamerno stvoriti emocionalni pritisak. Umesto da podstakne istinsku bliskost, preuranjeno otvaranje može postati mehanizam odbrane, koji više traži utehu i potvrdu nego povezivanje.

Zamislite da već neko vreme razgovarate sa novom osobom. Delo je kao da „ima sve što ste tražili“ sve crvene zastavice su izostale, ostale su samo zelene. Uzbuđeni ste pred prvi dejt, ali u pozadini postoji onaj poznati glas: „A šta ako im se ne dopadnem toliko koliko se oni dopadaju meni?“ I tada odlučujete da testirate teren.

Krećete lagano, delite nešto simpatično, nešto bezbedno. Oni uzvraćaju istom merom. Ohrabreni, zaranjate dublje. Opet dobijate odgovor. I onda, odlučujete da „bacite kartu“, ispričate nešto zaista lično. Ubeđujete sebe: „Ako su zaista prava osoba, razumeće me… zar ne?“

Ali njihova reakcija nije ono što ste očekivali. Umesto prihvatanja, javlja se zadrška, nelagodnost, možda čak i povlačenje. I odjednom, uverite sebe da je kraj pre nego što je uopšte i počelo.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Emotion Review, emocionalna koregulacija, proces u kome partneri međusobno utiču na emocije i pomažu jedno drugom da ih stabilizuju, ključna je za održavanje zdravih odnosa. Kada ranjivost koristimo prerano kao test, narušavamo tu emocionalnu ravnotežu, jer u prvi plan dolazi očekivanje reakcije druge osobe, umesto postepenog razvoja intime.

Umesto toga, prvo izgradite samo-prihvatanje. Evo kako:

• Razvijte samosvest: Pitajte se — „Delim li ovo da bih se povezala ili da bih testirala njihovu reakciju?“ Ova razlika pomaže da prepoznate da li je vaša ranjivost autentična ili traži potvrdu.
• Vežbajte samo-potvrđivanje: Pre nego što potražite utehu ili potvrdu od druge osobe, podsetite sebe na svoju vrednost. To možete postići pisanjem dnevnika, introspektivom ili razgovorima sa terapeutom.
• Stvarajte emocionalnu sigurnost unutar sebe: Umesto da se oslanjate na reakciju druge osobe kako biste se osetili „dovoljno dobrom“, podsetite se da ste vredni — nezavisno od toga kako se neko drugi ponaša prema vama.

Duboki razgovori nisu loša stvar.

Naprotiv, često su znak emocionalne zrelosti i želje za istinskim povezivanjem. Ako prirodno više volite sadržajne teme nego površni „small talk“, to je sasvim u redu. Pričati o stvarnim stvarima svojim strastima, borbama i iskustvima jeste ono što stvara autentične odnose.

Ali važno je obratiti pažnju na nameru i tajming. Prava ranjivost ne dolazi iz straha da ćemo biti odbačeni, već iz sigurnosti da ćemo biti u redu čak i ako se to desi. A kada tako priđemo drugoj osobi sa stabilnošću i otvorenošću onda zaista možemo da se povežemo, bez pritiska i straha.

Foto: Pinterest