Narativ o Japanu već decenijama zauzima posebno mesto u globalnoj mašti – od zen vrtova i ceremonije čaja, do haiku poezije i futurističke arhitekture Tokija. Za mnoge, Japan nije samo destinacija, već unutrašnje stanje ravnoteže i kontemplacije, prostor gde se svakodnevnica prepliće s filozofijom, estetika sa ritualom, a tradicija sa najsuptilnijim oblicima savremenog izraza. Očaranost Japanom bliska je svima koji tragaju za tišinom, dubinom i značenjem. Upravo iz tog sveta dolazi i umetnik Uroš Ogrizović, čiju izložbu Deset ljubavnih priča za kišu, posećujemo ove nedelje.
Sačinjena od nekoliko zasebnih celina koje zajedno utiču na stvaranje imaginarnog, paralelnog sveta u kojem Uroš živi, izložba Deset ljubavnih priča za kišu, otvorena pre nekoliko dana u galeriji Štab, predstavlja oproštajno pismo Japanu, a u središtu pažnje nalaze se slike na platnu velikih i manjih formata, kojima su zajednički ekspresivni potezi ugljenom, sofisticirana upotreba pozlate i bogate ultramarin plave boje. Pored slika, na izložbi su postavljene oštre i loptaste forme od porcelana, u kojima se prepliću plava i zlatna boja, stvarajući dinamičan vizuelni kontrast.
– Ova izložba predstavlja moj prvi veliki projekat nakon povratka iz Japana, gde sam proveo dve i po godine usavršavajući se i stvarajući. Radovi su rezultat mog ličnog i umetničkog putovanja, refleksija iskustava stečenih tokom tog perioda, koji je u mnogo čemu bio oblikovan osećajem izolacije, ali i intenzivnog istraživanja materijala i forme, rekao je umetnik na otvaranju.
Do kada ću tumarati po snovima u kojima te nevolja uvek nađe lakše nego ja?
Kako naziv izložbe sugeriše – Deset ljubavnih priča za kišu, uključuje i deset pažljivo osmišljenih kratkih priča koje se mogu pročitati na zidovima u galeriji, čime umetnik teži da dodatno približiti ideju i emociju koja stoji iza ovog projekta.
– Izložba predstavlja radove u prepoznatljivoj paleti bele, zlatne i vizantijsko plave, stvarajući vizuelni narativ koji balansira između realnog i imaginarnog sveta – prostora iz kog crpim inspiraciju. Po prvi put, pored vizuelnih umetničkih formi, predstavljam i tekstualne fragmente – priče koje su povezane sa ovim radovima, dodajući još jednu dimenziju doživljaju. Deset ljubavnih priča za kišu je više od klasične izložbe; to je oda životu, ljubavi, gubitku, miru i sreći, gde svaka priča, slika i skulptura poziva posmatrače da zarone u dubine umetnikovih kontemplacija o ljudskom fundamentu, rekao je autor koji se u periodu od 2022. od 2024. godine usavršavao na Ishoken tehničkom centru za keramički dizajn u Tajimiju, u Japanu.
U nastavku – jedna od Deset ljubavnih priča za kišu.
JUTRO
Jako lupanje srca ponovo ga je iščupalo iz sna. Naglo otvorivši oči, pokušao je da dohvati telefon koji se punio na noćnom stočiću, ne bi li ustanovio koliko je sati.
“Kao da je i bitno, napolju je i dalje mrkli mrak.” Izgovarao je on praznoj sobi, osećajući oštar bol u ustima. Uspravio se u sedeći položaj na krevetu, gurajući prste u usta, vadeći sitnu, oštru kost, zabijenu u nepce.
“Ponovo sam otrgnut iz našeg sna. Koji li je ovo put da ne uspevam da doprem do tebe? Do kada ću tumarati po snovima u kojima te nevolja uvek nađe lakše nego ja?”.
To i kao milion drugih putanja, postavljao je sebi besan, stiskajući oštru kost u rukama, ne bi li sebi pustio krv. Međutim, što je većim pritiskom delovao na nju, kost je postajala sve mekša, dok se odjednom nije pretvorila u prah i nestala. Poslednji dokaz da ga je video u snu, nestao je sa tom koščicom, ponovo uvlačeći nemir u njegovo telo. Možda ta kost nije ni postojala? Možda ju je sanjao? Možda se njegovo srce poigrava sa njegovim razumom?
“Možda sam potpuno lud?”
Više nije bio sposoban da ustanovi šta je stvarno, a šta ne. Kada sanja, a kada je budan. Granica realnog i fantastičnog, u njemu se zamaglila, sve zbog jedne kosti, dozvoljavajući da se sva bol iz onostranog sveta ušuška u njegovu postelju na kojoj je svake noći u snu tražio svoj Mesec. Oči su mu suzile, telo se treslo a srce lupalo kao da želi da napusti okvire njegove ljudskosti. U toj agoniji i borbi da ne izgubi zdrav razum, nije ni primetio da svanulo je JUTRO.
Izložbu Deset ljubavnih priča za kišu možete pogledati sve do 10. maja 2025. godine u galeriji Štab.
Fotografije: Promo