Kolika je cena uspešne karijere – i ko danas uopšte želi da je plati? To je pitanje koje generacija Z glasno postavlja, dok sve ostale uči važnu lekciju.
Dok tržište rada postaje sve manje meritokratsko i sve stresnije, jasno je da uspešna karijera oduzima mnogo vremena, a zauzvrat nudi malo finansijskih nagrada, pa nova generacija izgleda shvatila da uložen trud, potreban za napredovanje na poslu, daleko premašuje lično zadovoljstvo koje to donosi.
@annaakana Millennials explaining work culture to gen z
♬ original sound – Anna Akana
Za ovaj fenomen postoji naziv: conscious unbossing označava pojavu pri kojoj pripadnici generacije Z sve manje pokazuju interesovanje za tradicionalne menadžerske pozicije.
Ovaj termin opisuje svesnu odluku da se napusti konvencionalni karijerni put u korist specijalizovanih veština, balansa između posla i života, kao i slobode od hijerarhijskih ograničenja. Signalizira redefinisanje toga šta znači biti lider danas, dajući veću vrednost autonomiji, uticaju i saradnji, umesto statusu i kontroli.
Generacija z i karijera: Nove perspektive za tržište rada
Prema pisanju Business Insidera, „pripadnici generacije Z imaju 1,7 puta veću verovatnoću od prethodnih generacija da izbegavaju liderske uloge kako bi zaštitili svoje blagostanje“, prenosi nss mag. Takav pristup ima značajne posledice za lidere u oblasti ljudskih resursa i rukovodioce, koji su se dugo oslanjali na jasne liderske tokove zasnovane na hijerarhijskim unapređenjima.
Fenomen je zapravo deo šireg preispitivanja uloge i značaja koje karijera treba da ima u životima ljudi, gde društvene mreže sve više šire ideju da su određene profesionalne uloge (poput HR-a ili projekt menadžera), lažni e-mail poslovi, odnosno pozicije srednjeg menadžmenta u kojima se većinom samo šalju mejlovi, bez stvarnog uticaja na kompaniju ili društvo.
U nedavnom razgovoru za magazin WorkLife, Martin Colyer, direktor za inovacije i AI strategiju u konsultantskoj firmi LACE Partners, izjavio je da ove nove preferencije zahtevaju od kompanija da preispitaju samu definiciju karijere.
Umesto penjanja uz vertikalnu lestvicu, mnoge organizacije prelaze na operativne modele zasnovane na veštinama, gde se karijera meri kroz ekspertizu i uticaj zaposlenog na poslovne rezultate.
U takvim modelima, liderstvo se manje vezuje za formalne titule, a više za sposobnost da se utiče, usmerava i donose odluke na svim nivoima organizacije – reč je o modelu liderstva u kojem specijalizovano znanje i stvarni doprinosi imaju veću težinu od menadžerskog autoriteta.
Sama činjenica da fenomen conscious unbossing postoji i da je dobio ime možda je znak da odbacivanje ispraznog karijerizma predstavlja samo priznanje nečega što već godinama postoji, a da nije bilo jasno prepoznato – otuđenje radnika izazvano liderstvom koje ih ne vrednuje, već se zadovoljava ispunjavanjem ciljeva.
Ipak, prema Forbesu, uloga srednjeg menadžmenta, istorijski ključne veze između višeg rukovodstva i izvršilaca, ne nestaje, već prolazi kroz transformaciju. Uprkos tome što 89% poslodavaca i dalje smatra srednje menadžere neophodnim, tradicionalni pogled na ove uloge preispituje se u korist saradničkog liderstva koji šire moć odlučivanja i uticaj – što je u skladu sa željom generacije Z za autonomijom i kolektivnim doprinosom.
Međutim, odbijanje generacije Z da preuzmu menadžerske pozicije usko je povezano sa brigama o mentalnom zdravlju i burnoutu.
Vraćajući se na članak Business Insidera, očekuje se da će generacija Z do 2030. godine činiti 30% radne snage, a ukoliko kompanije ne prilagode svoje strategije razvoja, rizikuju da ostanu bez lidera sposobnih da vode timove i razvijaju organizacije.
Karijera treba da podrazumeva fleksibilno radno vreme, podršku projektno zasnovanom liderstvu i kreiranje puteva napredovanja koji vrednuju savladavanje pojedinačnih veština više od menadžerskog autoriteta.