Povezano
Muzej Luvr je nedavno stupio u kratak štrajk i na nekoliko sati su blokirali sve ulaze. Razlog ovog bunta krije se u širem talasu protesta koji je zahvatio Evropu zbog masovnog turizma koji sve više otežava život kako radnicima muzeja, tako i građanima najposećenijih gradova širom kontinenta.
Suočeni sa sve većim brojem turista čak i pre početka glavne sezone, lošim radnim uslovima i ukidanjem 200 radnih mesta tokom poslednjih 15 godina, zaposleni muzeja na prijemu odlučili su da se pobune.
@lookaivilo Going to the louvre today? Think again! Louvre staff complain of untenable conditions and over tourism, calling an unplanned strike during their Monday morning briefing today June 16 2025.
♬ Sogni ancora – Piero Piccioni
Kao rezultat toga, muzej je otvarao vrata tek u ranim popodnevnim satima, što je dovelo do beskrajnih redova – još dužih od već uobičajeno velikih gužvi na koje su zaposleni već navikli.
Muzej Luvr kao deo šire pobune protiv masovnog turizma
Iako Luvr nosi počasnu titulu najposećenijeg muzeja na svetu, sa čak 300.000 posetilaca dnevno tokom 313 dana u godini, taj status nosi sa sobom i veliku odgovornost.
Između beskrajnih redova, nereda ispred Mona Lize i pritiska da se zaštiti 35.000 umetničkih dela raspoređenih u 9 odeljenja na 210.000 kvadratnih metara – od čega je 73.000 namenjeno izložbenim galerijama – teret koji zaposleni u Luvru nose daleko je od lakog.
Pogotovo kada su radni uslovi daleko od idealnih, a broj zaposlenih iz godine u godinu sve manji. Još u januaru, predsednica i direktorka Luvra, Laurence des Cars, već je upozorila na loše stanje u instituciji, navodeći probleme s prodorom vode i neadekvatnim temperaturama u galerijama koje ugrožavaju očuvanje umetničkih dela.
A kako se letnja sezona bliži, broj turista će samo rasti, kao i izazovi s kojima se osoblje muzeja suočava, prenosi nss mag.
Kao odgovor na ove probleme, Emmanuel Macron je obećao ambiciozan projekat renoviranja pod nazivom Nova renesansa Luvra, koji bi trebalo da se sprovodi tokom narednih deset godina. Projekat podrazumeva novi ulaz kako bi se ublažile stalne gužve ispred staklene piramide, celu salu posvećenu Mona Lizi, kao i povećanje cena ulaznica za posetioce koji dolaze van Evrope.
Međutim, ove najave ne deluju kao da se direktno bave blagostanjem zaposlenih. Zbog toga nas verovatno očekuju novi štrajkovi osoblja Luvra.
Demonstranti u Španiji, Italiji i Portugalu pozivaju na ograničavanje masovnog turizma – dok su organizatori u Barseloni pozvali učesnike protesta da ponesu vodene pištolje i gađaju turiste.
Aktivisti tvrde da prekomerni turizam tera lokalno stanovništvo iz pristupačnih stanova, podiže troškove života i čini gradska jezgra neupotrebljivim za svakodnevni život. Demonstracije protiv masovnog turizma održane su u Barseloni, kao i u još sedam španskih gradova, uključujući Granadu, Palmu i Ibicu.
Protesti su održani i u portugalskoj prestonici Lisabonu, kao i u popularnim italijanskim destinacijama kao što su Venecija, Đenova, Palermo, Milano i Napulj.
Prema podacima Svetskog turističkog barometra Ujedinjenih nacija, prošle godine je 747 miliona međunarodnih putnika posetilo evropski kontinent – daleko više nego bilo koji drugi region na svetu. Više od 70% njih otputovalo je u južnu i zapadnu Evropu.
Među faktorima koji doprinose rekordnom broju putovanja nalaze se jeftini letovi, uticaj društvenih mreža, lakoća planiranja putovanja uz pomoć veštačke inteligencije, kao i, kako to navode zvaničnici Ujedinjenih nacija za turizam, snažna ekonomska slika mnogih bogatih zemalja iz kojih turisti dolaze, uprkos određenim geopolitičkim i ekonomskim tenzijama, piše AP.
Vlada Španije želi da se pozabavi, kako zvaničnici kažu, najvećim izazovom u zemlji: stambenom krizom. Prošlog meseca, španske vlasti su naložile platformi Airbnb da ukloni gotovo 66.000 nekretnina za koje se tvrdi da krše lokalna pravila, dok je Barselona još prošle godine najavila plan da do 2028. postepeno ukine svih 10.000 stanova koji imaju dozvolu za kratkoročno izdavanje. Zvaničnici su naveli da je cilj ove mere očuvanje stambenog fonda za stalne stanovnike.
U drugim delovima Evrope, vlasti pokušavaju da regulišu turističke tokove ograničavanjem noćenja ili uvođenjem taksi za posetioce koji dolaze putem kruzera. U Grčkoj će, počev od 1. jula, biti uveden porez na krstarenja: 20 evra za posete popularnim destinacijama poput Mikonosa i 5 evra za manje posećena ostrva poput Samosa.
Vlada je takođe pozvala turiste da razmotre mirnije i manje prometne destinacije. Kako bi ublažile probleme s vodom, sušna ostrva u Grčkoj dobijala su pomoć u vidu cisterni sa vodom sa kopna, a takođe su koristila tehnologiju desalinizacije – proces koji odvaja so iz morske vode kako bi ona postala pogodna za piće – kako bi povećala zalihe pijaće vode. Druge mere uključuju uvođenje vremenski raspoređenih termina za posetu Akropolju.
U međuvremenu, Venecija je ove godine ponovo uvela ulaznu taksu za jednodnevne posetioce, koja je prošle godine testirana. Tokom turističke sezone, posetioci će morati da plate između 5 i 10 evra za ulazak u grad.
Fotografije: pexels.com