Negde na početku druge festivalske večeri prostorom Kneževog arsenala su odjekivale pesme Pekinške patke. Nekadašnji frontmen ovog beda, Nebojša Čonkić-Čonta, sada nastupa pod drugim imenom Profesor Čonta i Patka.
Opus pesama datira iz zlatnog vremena pank pokreta u Jugoslaviji, čiji je Čonta bio jedan od predvodnika. Na kraju seta bend je otprašio svoju verziju pesme „Bila je tako ljepa“ pred publikom primetno različitih generacija. Mlađi su (čak) imali originalne „čirokane“.
Inače je taj generacijski miks bio jedan od utisaka druge večeri Arsenala 15. Kako je ono odmicalo na festivalskom prostoru je postajalo upadljivije prisustvo maturanata, studenta – mladih.
Možda je neko upoznat sa tradicionalnim, takozvanim, grlenim pevanjem u Mongoliji. Jedan bend je posebno doprineo svetskoj popularizaciji ovog načina interpretacije. Ni sam ne bi imao pojma da jedne davne godine tokom povratka sa Exita u ranim jutarnjim satima drugar nije sve putnike u autu „terorisao“ muzikom grupe Hunnu Guren. Nisam se upuštao u dalje istraživanje, samo sam zaključio da je grupa The Hu neka vrsta unapređenje verzije gore pomenutog benda. The Hu su sve ono što verovatno niste očekivali. Specifične, tradicionalne instrumente svog naroda i grleno pevanje The Hu su ukrstili sa hevi metalom. Zvuči i zgleda impresivno.
U isto vreme u improvizovanom press centru susreli smo se sa dva najaktuelnija regionalna sastava. Slovenački Joker Out je izazvao veliku pažnju novinara i publike. Tokom njihovog koncerta je dominirala vriska. Pomama za Jokerilma je poput regionalne Beatlemania. Pesme na slovenačkom i srpskom su se pevale horski od reči do reči.
Frontmen benda Bojan Cvjetićanin je „Muziku za decu“ posvetio mladima koji veruju u promene i u ujedinjeni region, nasuprot onima koji nas konstantno svađaju. Reakcija je bila očekivana – Kneževim arsenalom se prolomilo skandiranje „Pumpaj!“, što je bila ključna reč na Arsenalu 15.
Pančevački Buč Kesidi su dodato razigrali prisutne. Bend promoviše aktuelno izdanje „Moderne veze“ koji je objavljen u ne baš idealno vreme za promociju muzike ali činjenica da je svaka pesma našla put do slušalaca. Zoran i Luka su bili vidno iznenađeni i zahvalni što ih publika u toj meri prati nasuprot turbulentnim društvenim okolnostima u Srbiji. „Tužne Ljubavi“ i „Đuskanje ne pomaže“ bile su „D pesme“. Bučevi su najavili regionalnu turneju koju će početi koncertom u Areni Zagreb 26. januara.
Iz ponude Garden bine druge festivalske večeri, izdvojićemo odličan nastup Sajsi MC. Aktuelnim albumom „Mater“ Ivana Rašić, aka Sajsi MC, je svoj narativ vidno stilski unapredila. Muzički doprinos je podjednako važan ako ne i presudan u ovom trenutku. Angažovanjem jednog od najtraženijih domaćih producenata elektronske muzike A.N.D.R.-a, uz starog saradnika DJ BKO-a, Sajsi je sada kompletan moderan hip-hop performer.
Potom se predstavio Crni Cerak, momak „ubija“ svojim rimama. Beskrupuloznost i direktnost deo su rep kulture a Crni Cerak je bukvalno teme sa ulice i iz svog okruženja izneo na videlo. Publika ih razume i u njima se u potpunosti pronalazi. Geto je geto.
Negde oko tri ujutru na sceni Gardena je grupa Kanda, Kodža i Nebojša. Naravno da je KKN zvučao sjajno i naravno da im je, posle toliko godina rada, mesto na glavnoj bini.
Zatvaranje Arsenal festa
U završnici Arsenala teško je bilo držati fokus na muziku imajući u vidu istovremeno masovno okupljanje građana Srbije u Beogradu na koje su pozvali studenti. Svi koji su u datom trenutku bili u Kragujevcu, baš kao i ceo grad, na razne načine pružao je podršku stavljajući do znanja važnost situacije u kojoj se nalazimo. Naravno da su ključni motivatori u tome bili upravo izvođači.
Ime Darka Rundeka se najčešće vezuje za istoriju Arsena Festa. Rundek je zaštito lice festivala. I zaista, kroz ovih petnaest godina kragujevačkoj i srpskoj publici predstavio se u različitim inkarnacijama i postavkama. Ove godine kao Rundek i Ekipa, sastavio je apsolutno ultimativnu set listu. Bila je sačinjena od najznačajnijih trenutaka iz solo karijere kao i vremena delovanja grupe Haustor. Trenutna postavka benda je najbolja Rundekova skupina, mnogo je više bend nego trupa improvizatora. Darkove „Ruke“, „Apokalipso“ i slobodarska „Ay Carmela“ bile su okosnica niza večnih Haustorovih pesama koje pevaju o slobodi i otporu „Uzalud pitaš“, „Sejmeni“, „Šejn“ doveli su nas do katarzičnog kraja – „Ja sam slobodan, neka s moga vrata vijori šal od svile“.
Koncert kojim se u svojoj ponudi Arsenal ove godine izdvojio od ostalih, jeste prvi nastup Michaela Kiwanuke u Srbiji. To je bila prilika da upoznamo jednog od najtraženijih britanskih kantautora u ovom trenutku. Kiwanukina muzika je toliko lična i intimna, ona tiho govori ovelikim temama. Pesme glorifikuju ljubav, duh. Isceljuju.
Bina je bila pretvorena u dnevni boravak sa noćnim lampama i toplim osvetljenjem. I Kiwanuka je pevao (o) slobodi. Publika je bila tiha i sa ogromnom pažnjom je upijala svaki ton, što je teško postići naročito na ovako masovnim okupljanjima. Uz mnogo soula i gospela Michael Kiwanuka nam je upriličio izuzetno emotivno i slušalačko iskustvo.
Za kraj Arsenala 15, povratak grupe Faithless. Sister Bliss sada ima veliku odgovornost prema dosadašnjim uspesima benda i onome što je za sobom ostavio Maxi Jazz kao frontmen. Lično me je iznenadio koncept koji će očigledno vremenom doživljavati transformacije. Veoma je hrabro okupiti novi bend i bez njegovog najprepoznatljivijeg člana nastaviti dalje.
Nastup Faithlessa na Arsenalu je kombinovao formate DJ seta, lajvekta i svirke uživo. Velike hitove benda („Insomnia“, „God Is a DJ“, „Salva Mea“) glasom je „izvodio“ Maxi Jazz, što je ispraćeno odličnim video miksom arhivskih snimaka sa koncerata. U stvari, vizuelni identitet nastupa je bio ključan faktor. Reč je o svojevrsnom audio-vizuelnom putovanju kroz istoriju rejv kulture iz perspektive Faithlessa.
Tokom tog miksa mogli smo prepoznati obrade/fragmente klupskih klasika kao što su „Yé ké yé ké“ (Mory Kanté), Plastic Dreams (Jaydee), „Don’t You Want Me“ (Felix) kao i singl „Dawn of The Dead“ (SUB-X & Leena Punks) sa vokalni semplom legendarne teme „Papua New Guinea“ (Future Sound of London). Faithless je izveo i nekoliko novih pesama uključujući i budući singl „Fugitive“. Zvaničan deo koncerta simbolično je zaokružen izvođenjem hita „We Come 1“.
Sve je stalo u rokenrol… Razmišljam o razgovoru koji sam tokom Arsenala imao sa Nikolom Vranjkovićem. On je inače ove godine dobio nagradu „Mikica Zdravković“. Izneo je neka zanimljiva razmišljanja koja ću ovde pokušati da parafraziram.
Tokom Arsenala videli smo toliko poznatih i novih bendova sa ovih prostora. Kada bi svi oni dobili malo prostora u mejnstrim medijima svakog dana, verovatno bi za relativno kratko vreme punili velike koncerte prostore a narod ne bi ostao uskraćen za informaciju o tome šta se na domaćoj rokenrol sceni dešava.
Ovako, nastavlja Nikola, kada su ga povodom dobijene nagrade uključivali u TV programe putem video poziva neki voditelji su intervju započinjali pitanjem: „Molim vas predstavite se, kako se zovete i čime se bavite?“.
Obojica smo zaključili da svi muzički (rokenrol) festivali u Srbiji, svojim trajanjem potvrđuju da publika pored pritiska i medijske odsutnosti ovakve muzike, zna, prati i poštuje ono što se na lolanoj, regionalnoj i svetskoj sceni dešava.
Arsenal 15 je ove godine zaokružio jedan deo svoje istorije i izvesno prolazi kroz tranzicioni period tokom kog, nadam se, neće izgubiti svoj identitet i ugled, građen petnaest godina.
Fotografije: LiveProduction; Nemanja Đorđević