Skenirali su mozak korisnicima ChatGPT-a i evo šta su otkrili
Utiče li ChatGPT na naše kritičko mišljenje?
Povezano
Može li ChatGPT da šteti našem kritičkom mišljenju odnosno razmišljanju? Upravo to pokušala je da pokaže studija istraživača sa MIT Media Laba (Media Lab je laboratorija za istraživanje na Massachusetts Institute of Technology). I, šta mislite kakvi su rezultati? Hajde da vidimo.
Studija je obuhvatila 54 ispitanika, starosti od 18 do 39 godina, iz oblasti Bostona, koji su bili podeljeni u tri grupe. Od njih je traženo da napišu nekoliko eseja po uzoru na SAT test (Scholastic Assessment Test koji se koristi u procesu prijema na fakultete u Sjedinjenim Američkim Državama i procenjuje verbalne veštine – čitanje sa razumevanjem, pisanje i jezičku preciznost, matematiku uključujući algebru, aritmetiku, geometriju i osnovne statistike. Esej je nekada bio obavezan, ali je sada opcion) koristeći redom OpenAI-jev ChatGPT, Google pretraživač i – samo mozak, odnosno radili su bez ikakve pomoći. Tokom pisanja, njihova moždana aktivnost merena je EEG uređajem u 32 moždane regije.
Istraživanje je vodila Natalya Kosmyna, naučna saradnica u MIT Media Lab-u, i njime je posebno želela da istraži uticaj korišćenja veštačke inteligencije u školskom radu, jer upravo tu sve više učenika koristi AI. Zato su ona i njene kolege zadali učesnicima zadatak da napišu eseje u trajanju od 20 minuta, ugledajući se na SAT zadatke, uključujući teme poput „etika filantropije“ i „problemi koje donosi veliki broj izbora“.
REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Rezultati su pokazali da je grupa koja je koristila ChatGPT imala najmanji moždani angažman i konzistentno lošije rezultate na neurološkom i jezičkom nivou, kao i na nivou ponašanja. Kako je pisanje eseja odmicalo, učesnici iz ChatGPT grupe postajali su sve pasivniji i do kraja eksperimenta mnogi su se oslanjali samo na copy-paste metodu.
Učesnici koji nisu koristili nijedan alat (brain-only grupa) pokazali su najveću moždanu povezanost – posebno u alfa, teta i delta opsezima EEG aktivnosti, koji su povezani s kreativnošću, memorijom i semantičkom obradom informacija. Ova grupa je pokazala veću radoznalost, angažovanost i zadovoljstvo sopstvenim esejima. Grupa koja je koristila Google takođe je pokazala visoku moždanu aktivnost i zadovoljstvo, iako nešto slabije od prethodne.
Eseji napisani uz pomoć ChatGPT-ja bili su vrlo slični, bez originalnih misli, puni istih izraza i ideja. Dva nastavnika engleskog jezika koji su ih ocenjivali opisali su ih sa „bez duše“. EEG je zabeležio nizak nivo izvršnih funkcija i pažnje. Do trećeg eseja, većina učesnika iz ove grupe jednostavno je prepuštala pisanje alatu, tražeći minimalne izmene.
ZAMENA ULOGA
Na kraju eksperimenta, učesnici su zamoljeni da ponovo napišu jedan od prethodnih eseja – ali sada je grupa koja je koristila ChatGPT to morala da uradi bez pomoći alata, dok su učesnici koji su sve vreme pisali bez pomoći sada mogli da koriste ChatGPT. Grupa bez alata se dobro snašla, dok su bivši ChatGPT korisnici jedva pamtili o čemu su uopšte pisali. Njihova EEG aktivnost bila je slaba u alfa i teta talasima, što ukazuje na to da informacije nisu bile integrisane u memorijske mreže mozga.
Važno je napomenuti da ova studija još uvek nije prošla stručnu recenziju i da je rađena na relativno malom uzorku ispitanika, ali je Nataliya Kosmyna odlučila da rezultate objavi odmah jer se, kako je rekla, plašila da će neko za 6 do 8 meseci predložiti nešto poput „ChatGPT vrtića“, a to bi, po njoj, bilo pogubno jer su mozgovi u razvoju najugroženiji.
Celu studiju možete pogledati ovde.
Kosmyna i njen tim već rade na novoj studiji o uticaju veštačke inteligencije u programiranju i softverskom inženjeringu. „Za sada su rezultati još gori“, izjavila je ona, a ako se to potvrdi, korišćenje ChatGPT-ja bi moglo da ima nesagledive posledice po kompanije koje žele da zamene juniorske programere AI alatima.
ZAKLJUČAK – PO UZORU NA CHATGPT
Iako se korišćenjem AI alata može povećati efikasnost u radu, prekomerno oslanjanje na njih može smanjiti kritičko razmišljanje, kreativnost i potencijal za rešavanje problema.
Fotografije: Pexels