U srcu svakog zaveslaja: Tamo gde se snaga meri u tišini, a vreme u pokretima

Trka se ne dobija u finalu, nego u maglovitom jutru na treningu – filozofija je španskog atlete Ivána Fernándeza Anaje, koja vrlo lako može da se primeni na svaki sport, a posebno na veslanje – disciplinu u kojoj svaki pokret, posebno kad veslate u timu, mora da bude precizan, koordinisan i apsolutno sinhronizovan jer neusklađenost smanjuje brzinu i efikasnost. Tim u čamcu funkcioniše kao organizam – svi pokreti se prepliću i usmeravaju ka istom cilju kroz koji su ove godine na Svetskom prvenstvu u Šangaju, za vreme od 6:13,57 minuta, prošli veslači Martin Mačković i Nikolaj Pimenov, osvojivši srebrnu medalju.

I kao da ih je sama logika pokreta dovela do Ekata Estate – a, brutalističkog zdanja u srcu Šumadije, arhitektonske lepote okružene zelenim poljima i šumom, gde se ovaj dvojac koji će Srbiju predstavljati na narednoj Olimpijadi, savršeno sinhronizovao sa prostorom.

Ritam pokreta, disanje, koncentracija – sve ono što je karakteristično za veslanje, može se prevesti na jezik arhitekture, ali i jezik prirode – na one trenutke kada telo i um postanu jedno i stope se u savršenu liniju iznad vode, gde je svaki pokret mera dicipline, a ne sile.

Beskrajno ponavljanje jednog istog pokreta, dok se ne dostigne savršenstvo – veslanje predstavlja gotovo meditativno iskustvo. 

KRUŽENJE U PRIRODI

Osvajanje medalje nije trenutna nagrada, baš kao ni nastajanje Ekata Estate-a. To je rezultat godina posvećenosti, treninga i učenja. Veslač Martin kaže da je medalju na kraju doživeo kao olakšanje, pre nego sreću ili euforiju, a Nikolaj da je ponajviše naučio iz ponavljanja neuspeha – svaki je doživeo kao lekciju. Jer zaista, kad malo bolje razmislite, u životu (ali i u veslanju) sve je stvar ponavljanja – pokret vesla kroz vodu, disanje, dani i dani treninga – dok ponavljanje ne postane kao muzika, kao simfonija koju stvara savršeno usklađen orkestar.

SAVRŠENA SIMFONIJA POKRETA

Takt, ritam, simfonija – sve to može da se primeni na mnoštvo stvari, a jedna od njih je i destilacija. Veslanje i destilacija su naizgled različite aktivnosti, ali u svojoj suštini zahtevaju iste osobine. Obe traže preciznost, strpljenje i ponavljanje – sve dok rezultat ne postane savršen. U tome nema prečica, nema improvizacije, nema ni buke – samo koncentracija, rad i poštovanje procesa.

Sličnosti veslanja i destilovanja postaju još jasnije kada se posmatra proces stvaranja savršenog proizvoda. Kao što destilacija traži kontrolu temperature, strpljenje i preciznost pri ponavljanju procesa da bi se dobio čist destilat, tako i veslanje traži precizne pokrete, ritam i strpljenje.

Veslo dodiruje vodu, čamac reaguje, tempo se održava.

JEDINSTVO PROSTORA, VREMENA I LJUDI

Kružan i višeslojan prostor Ekata Estate-a, destilerije, galerije, restorana i amfiteatra, gde arhitektura prati ritam vremena i pokreta, sve se uklapa – voda, kamen, drvo, čovek, i sve postaje deo istog toka.

Ekata, što na sanskritu znači „jedinstvo i solidarnost“, ovde dobija fizički oblik: prostor, ljudi i vreme stvaraju sklad koji odražava princip veslanja i destilacije.

Posle svetskog srebra, Martin sumira: „Nije reč o sreći, nego o trenutku kada znaš da je sav trud isplatio“, a Nikolaj kaže: „Svaka trka, svaki trening, svaka greška – sve je deo procesa. Uvek učiš.“

Veslanje je ritam, ponavljanje, disciplina. Ekata je ritam prostora, destilat je ritam materije. I sve pobrojano traži strpljenje, fokus i veru da se kroz kontinuiran i usklađen rad može stvoriti nešto savršeno.

Fotografije: Nebojša Babić