Kako provesti dve nedelje u Južnoj Koreji

Kada sam prošlog oktobra odlazio iz Japana, mislio sam da više nijedna zemlja u Aziji neće moći da me iznenadi. Japan mi je delovao kao vrhunac reda, estetike i modernog života, ali onda mi je palo na pamet – hej, pa gde mogu da odem da mi bude približno slično, a opet dovoljno drugačije kako bih mogao da otkrijem novu kulturu?

I, možda logično, možda nelogično, odluka je pala na Južnu Koreju, državu koja je prošla kroz razne faze, uključujući i kolonizaciju od strane Japana.

Koreja me dočekala na vrlo sličan način kao i Japan, ali opet taman dovoljno autentično. Haotično i glasno, ali toplo. Već od prvog momenta možeš videti da je ona opuštenija od Japana, nekako i pristupačnija. Kao prijatelj koji će te odmah pitati šta piješ i reći da slobodno možeš da podigneš noge na krevet, dok je Japan ipak onaj prijatelj koga se malo pribojavaš, ali jako poštuješ.

Iza te energije, krije se zemlja sa burnim ožiljcima, i verujem da mi i ne znamo kolikim. Ne pričam samo o Korejskom ratu ili o kolonizaciji države od strane Japana. Govorim i o krvavom masakru iz 1980. godine, događaju koji se i dan danas pamti u Južnoj Koreji, a koji je ovekovečila i njihova jedina književna nobelovka Han Kang u svom romanu Dečak dolazi.

Još od osamdesetih godina prošlog veka, Koreja je živela pod čvrstom vojnom i diktaturskom rukom. Masakr u Gvanđuu 1980. godine, kada su vojnici krenuli na sopstveni narod, tačnije na demonstrante koji su tražili demokratiju, ostavio je baš dubok ožiljak. Ali je i nakon te strašne brutalnosti, i diktature koja je trajala i godinama nakon masakra, Koreja uspela da se izvuče i da danas postane jedna od tehnološki najnaprednijih, a ujedno i najsigurnijih država za život. Takođe, i jedna od država sa najboljim internetom na svetu!

Možda je baš to razlog zašto se ovde diše punim plućima, i zašto se čini da je zabava na prvom mestu. Ulice nikada ne spavaju, a na pijacama su velike gužve od ranog jutra. Južna Koreja nije gastronomska destinacija u klasičnom smislu, ali njeni street food marketi su puls zemlje. To je must-visit na svakoj listi koju ćete pronaći onlajn. Tamo se jede stojeći, razgovara sa nenznancima, i potpuno izgubi osećaj za vreme.

Na sve to, ne može se pobeći od K-popa, što ovu državu čini još zabavnijom i zanimljivijom. On je postao nacionalni simbol, kulturni izvoz i način identiteta. Pa pogledajte samo trenutne svetske top liste (APT playing softly in the background). Na ulicama, u prodavnicama, u metrou sve svetli, treperi i peva.

I možda je baš u toj napetosti između tradicije, istorije i modernog spektakla čar ove države, a to se vidi i kroz gradove koje bi trebalo da posetite ako se ikada nađete u prilici. Evo ga kratak sažetak šta možete očekivati od Koreje, posećujući ćetiri grada – Seul, Suvon, Busan i prestonicu sa početka milenijuma, Gjongdžu.

Seul: Grad koji nikada ne spava

Dolaziš u glavni grad Južne Koreje, i prva stvar koju moraš upoznati jesu carske palate, koje krase Seul još iz perioda dinastije Joseon. Najimpresivnija među njima je Gjongbokgung, koja je sagrađena još krajem 14. veka i bila glavni kraljevski kompleks. Iako na prvi pogled deluje prilično monotono spreda, ova palata iza sebe krije široka dvorišta, kapije, paviljone i hanok seoce koji i dalje oživljavaju duh vremena kada je Seul tek postajao srce ove zemlje. Druga, nekima možda i lepša palata je Čangdokung, poznata i po svom “tajnom vrtu”, prostoru koji je vekovima bio rezervisan samo za kraljevsku porodicu. Iako je ova palata sagrađena da bude zamenska palata Gjongbokgungu, ona je, zbog japanske invazije, duži period vremena služila kao sedište vladajuće dinastije Joseon.

Kad ste već u vajbu istorijskog Seula, morate posetiti korejska hanok sela, odnosno naselja. Najpopularnije se nalazi u srcu grada – Bukčon, i tu ćete se zadiviti nizom starih tradicionalnih kuća od drveta, ali i velikom količinom turista. Ali ako sednete na gradski prevoz, i provozate se pola sata, doći ćete do manje poznatog, čak i lepšeg Eunpjong hanok sela gde ćete mirnije moći da prošetate uskim ulicama, i sesti na jako lepo mesto na kafu (iako ovo uopšte nije teško uraditi u Seulu – ovde se nalaze neke od najlepših i najoriginalnijih kafeterija u svetu). 

Ali ako ste pored ovoga za još malo istorije, onda se možete malo odmaknuti od samog Seula, i metroom pola sata se provozati do gradića Suvon, koji osim svoje legendardne Starfield biblioteke nudi i šetanje zidinama tvrđave Hvasong, koja je jedna od najbolje očuvanih tvrđava u Aziji. Sagrađena je krajem 18. veka i danas je pod zaštitom UNESCO-a.

A onda, kada završite sa istorijskim razgledanjem, možete da se opustite i da uživate u prezabavnoj strani Seula. Mjongdong je prva stanica koju bi trebalo posetiti, carstvo kozmetike, neona, butika i najbitnije od svega – ulične hrane, koja je izuzetno popularna u Južnoj Koreji i koja se mora probati. Hongde je takođe deo grada koji ne treba zaobići, posebno ako ste into K-pop jer upravo ovde, u crvenoj ulici i na malom crvenom trgu koji liči kao da je ispao iz neke anime, velike K-pop zvezde započinju svoju karijeru. Svaki put ćete naleteti na neki novi ulični performans koji možete pogledati dok pijuckate plavu limunadu iz marketa 7/11.

Ali svima je poznat Gangnam, i kako uopšte preskočiti videti Gangnam statuu i njihovu Starfield biblioteku koja vam je, siguran sam, iskakala na instagramu a da vi toga niste ni svesni. Gangnam je suprotan po ritmu; on sjaji luksuzom i staklom, i idealan je za šoping ali i za popiti neko piće. Ako pušite, izaći ćete iz kafića, preći ulicu i stati na posebno mesto za pušače, bez obira što ste napolju. A za one malo alternativnije, koje ne radi luksuz i šoping, a žele da predahnu sa mladima iz Seula, tu je Čeongječeon potok koji se prostire kroz centar grada i pored koga mladi uveče bleje. Nekada davno, ovaj potok je bio autoput, koji su na jedan izuzetno originalan način uklonili jer je pravio ogromnu gužvu u Seulu i zagađivao vazduh.

Busan: Grad između talasa i nebodera

Posle Seula, prirodan put vodi brzim vozom ka jugu, do Busana, grada koji spaja more, planine, ali i sve ono urbano što nudi i Seul. Busan ima poseban ritam i posebnu atmosferu.

Iako je Busan mnogo više od toga, prva stvar koju ćete videti kada ga proguglate je Gamčon kulturno selo, i pomisliti Bože zašto bih dolazio ovde pored tako lepog Seula. Ali Gamčon je samo jedan deo Busana, nekada siromašna četvrt koja je nastala kao naselje za sve izbeglice iz Korejskog rata i koja je, sticajem okolnosti, danas simbol ovog grada i glavna turistička atrakcija. 2007. godine je potpuno renoviran, kuće su obojene u sve moguće boje, i dodati su razni murali i kafići. Činjenica da je četvrt izgrađena na padinama brda samo čini ovaj prizor veličanstvenijim. Može delovati kao da ste u nekoj brazilskoj faveli, ali ovaj deo odiše korejskom atmosferom. Plus se možete fotogrfisati sa Malim Princom, što je jedan od najpopularnijih suvenira iz ovog kulturnog sela. 

Ali obala Busana je nešto što je prosto nezaobilazno. Iako ima više plaža, dve koje treba imati u vidu su Gvangali i Haeundae, i predstavljaju dve strane istog mora. Gvangali je urbana i dinamična, na momente podseća na klasične primorske gradove dok se subotom uveče svi ne sjate tu da gledaju predstavu dronova koja je, prosto rečeno, ludilo. Na Gvangali plaži sve sija uveče, uključujući i most koji se nalazi tačno ispred vas i koji povezuje dve strane Busana.

Druga plaža je malo šira, glamuroznija i mirnija, ali nudi Sky Capsule, malu voznu kabinu koja vas vozi dužinom obale i pruža pogled na horizont koji se spaja s morem. Preporuka: bukirate za ovo karte na vreme, i izabrati vreme zalaska sunca. Zahvalite mi se posle.

Na samom severu grada, tik uz litice sa jedne strane i šumu sa druge, nalazi se, kako kažu, najlepši hram Južne Koreje – Hae Dong Jonggungsa. Za razliku od većine, ovaj hram gleda pravo u more, čuje se sa jedne strane šum talasa i oseti miris soli, a sa druge strane miris borovine i zemlje. Jedan nestvaran prizor koji se apsolutno mora iskusiti.

U centru grada ćete ipak osetiti atmosferu pravog Busana, tamo gde su pijace, restorani sa morskim plodovima, bučne ulice prepune kafića, klubova, slatkih prodavnica gde se možete ufotkati sa najluđim aksesoarima, klubovi u kojima imate 1001 igricu i gde vreme provodi i tinejdžeri i milenijalci.

Gjongdžu: Srce drevne Koreje

I završite vi tako i sa Busanom, i mislite videli ste skoro sve. Ali tada vas iz Busana put vodi ka Gjongdžuu, gradu koji se nalazi na pola sata brzim vozom od Busana. Ako je Seul simbol savremenog i urbanog, a Busan predstavlja primorski život u Južnoj Koreji, Gjongdžu je srce istorije, grad koji je vekovima bio prestonica starog kraljevstva Silla. Mnogi posete Gjongdžu u toku jednodnevne ekskurzije iz Busana, ali moja preporuka je da ovde ostanete bar jednu noć i smeštaj nađete u hanok naselju u centru, jer ste na taj način apsolutno teleportovani u drevnu Koreju. Ovde doslovno svaki kamen priča svoju priču, i svaka ulica ima svoje nasleđe, a to ne može da se prenese preko teksta.

Najpoznatiji deo grada je Tumuli park, odnosno kompleks grobova, ogromno prostranstvo zelenih brežuljaka koji su zapravo kraljevske grobnice stare više od hiljadu godina. Poseta Tumuli parku mi je bilo jedno od najlepših iskustava ikada; mesto gde sam ostao apsolutno bez teksta od trenutka kada sam kročio u kompleks. Sve izgleda kao da ste u nekom anime crtaću, i sve je neverovatno čisto, zeleno, i pod konac. Jedan raj na zemlji, i nešto što ne možete videti nigde više na svetu.

Tu se u blizini nalazi i Čomseongde, najstarija astronomska opservatorija u Aziji, sagrađena u 7. veku. Na 5 minuta odatle je i Gjočon hanok selo koji vam pokazuje kako se nekada živelo u ovom gradu, i sve je ostalo vrlo autentično za taj period, od krovova i dvorišta, do mirisa hrane koja se širi ulicom iz nekolicine tradicionalnih restorana. Jedan od najlepših prizora ovde je i palata Donggung i Most Volđonggjo koji noću svetle raznim bojana, odražavajući se na vodi kao na najlepšoj stock fotografiji koju ste videli na internetu.

Što se tiče samog centra Gjongdžua, sve je tiho ali puno detalja. Tu su male radnje sa rukotvorinama, tradicionalne kuće, restorančići i nezaobilazni marketi 7/11 ili CU (koji predstavljaju jednu posebnu stvar u Koreji, ali to ćete shvatiti tek kada odete tamo). U ovom gradu se sve zatvara ranije nego u drugim gradovima, i ulice su već potpuno puste u 10 uveče. Ali ako bukirate malu hanok kuću i odlučite da jedno veče spavate na drvenom podu na korejski način, imaćete jedan ful doživljaj od celog dana a onda sutra povratak ili u Seul ili u Busan.

Evo dok mi u pozadini ide pesma Golden iz animiranog filma K-Pop Demon Hunters koji je bio mega hit u Koreji dok sam je obilazio i koja se čula iz apsolutno svake prodavnice, razmišljam koliko je ovo jedno neverovatno mesto i koliko bih se vraćao ovde vrlo često.

Azija je zaista posebna, i trebalo bi je iskusiti, a nije nemoguće. Ne mora da bude ni skupo ako pronađete jeftinije karte – tamo je smeštaj i život znatno jeftiniji nego u Evropi. Sve možete pronaći ovde – od istorijskih kompleksa i velelepnih palata do najoriginalnijih kafića, ludih klubova, karaoke večeri, neonskih znakova svuda oko vas. Jedan potpuno drugi univerzum.

Ali i iza brzine kojom se svet ovde menja i iza K-pop sjaja ostaje narod koji pamti, koji je preživeo stravičan primer diktature i koji danas živi sa onom vrstom ponosa koja se ne izgovara, već se oseća. Mesto gde se istorija i sadašnjost prepliću, a ne bore jedna protiv druge. Kao dve melodije, potpuno suprotne, ali koje u jednom trenutku postaju harmonija.

Fotografije: Privatna arhiva