Povuci – potegni, ma oooooruk Sizife! Šta nam donosi Mars u Jarcu?

Je l gurate? Teško, a? Priteglo do pucanja? Zakočilo, ukočilo? Hoće to kad insistiramo da pošto-poto utegnemo stvari. Da pošto-poto, mora. Da prihvatamo samo najviše standarde. Pa “malko” steže pritisak, a malo nam već popušta, izolacija na živcima. Pitamo se ko nas je prokleo sa onom „brzo uzbrdo„, jer evo kao da nam je duša u nosu, od uspona, težine, brzine, a ponajviše od nagiba. Rekli su nam – ako te tvoji snovi ne plaše, nisu dovoljno veliki. A niko ne se ne pita – šta ako si neustrašiv kao Mars u Jarcu, koga ništa na svetu ne plaši, pa od svakog životnog pohoda manifestuje pohod na Kilimandžaro? Pa malko zuji u ušima, čisto da ga nadmorska visina podseti dokle je stigao, jer on svoje visine i egzaltaciju zaboravi, od čiste skromnosti.

A sve to je upravo aktivirano sa ulaskom Marsa u znak svoje egzaltacije Jarca (15. decembra, gde ostaje do 23 januara 2026), koji će nas najpre navesti da se upitamo da li su te neutažive ambicije naše prokletstvo ili naš blagoslov. Da li nas ta večita glad za više tera da na vrhove stižemo sami, zadihani i krvavih dlanova, jer smo istrajniji, uporniji i izdržljiviji od svih, samo da bismo saznali da kad kročimo tamo gde niko nikad nije ranije, nas ne čekaju fanfare, aplauzi i lovori, već jeziva tišina i spoznaja da smo u sopstvenim najvećim pobedama, tako usamljeni. Najveću tajnu duhovnog alpinizma, da je uspeh, kao i svaki vrh, pust, hladan, i zapravo najusamljenije mesto na svetu, nam na startu niko ne kaže. Jer samo retki hoće i mogu da nas prate u tim vratolomijama i entuzijazmu osvanja visokih dometa, jer znaju da što više odemo, tamo je vazduh oštriji, ređi, staze su sve uže – kao isklesane za one najspretnije i najizdržljivije divokoze.

Te staze nisu za konformiste, već samo za prave odmetnike.

Ovo čeličenje u disciplini sprinta, ali na maratonskim udaljenostima, zaista iznedri čelične ljude, supermene, ali se smuči svima koji nisu rođeni sa raketnim pogonom u stražnjici, kao Mars u Jarcu. Zato su u ovom periodu mnogi odavno krajnje iscrpljeni kao da prelaze preko Prokletija i proklinju put na koji su se uputili, dok roptaju u sebi “a, ma dokle više?!”, “ i ima ili ovoj agoniji kraja?!”. To je naravno samo hipotetičko pitanje na koje ni ne očekuju odgovor, iako bi astrolozi dodali – ima, tako će biti do 23. januara. Taj kasni odgovor jedino ne plaši mazohistički nastrojenog Marsa u Jarcu, koji kao da uživa u ovom iron man čeličenju, kome je surovo takmičenje krenulo najpre kad je Mars 9. decembra imao okršaj (egzaktni kvadrat) sa samim Saturnom iz Riba, dok ga 14. decembra tek čeka i kvadarat sa Nepunom, koji, iako nije više retrogradan, jeste poslednji put za naših života – na 29* stepenu Riba, gde stvara maglu, konfuziju i osećaj izgubljenosti, na svu ovu iscrpljenost i muku. Ko što bi nekadašnji Branko Kockica rekao „kocka do kocke kockica, kroz prostor i kroz vreme“, ali sad ti kvadrati, u astrološkom kontekstu na nebu, baš i ne slute na dobro. Baš kao kad biste tu kocku gurali onako uzbrdo, ali brzim tempom. Ne samo zato što se junačite, nego što nema ni vremena i što deadline gori i blinka crveno -Mars crveno. Takođe nas i ova opozicija Merkura sa Uranom (od 10. decembra), dodatno ubrzava i stvara osećaj požurenosti, ali i preti survavanjem u mentalne ambise i klisurine škorpionske, na ovom impozantnom usponu na svoj „lični Kajlaš“, ali pod punom ratnom opremom.

Jedna od ključnih lekcija ovog Marsa je otpuštanje svih vezanosti

Iako je on vrlo samodovoljan, kao da je „horder“ i sakupljač, ne zato što je sentimentalan (kao Rak preko puta) i zato što stvari nose emotivnu vrednost, već zato što nosi dubok strah od siromaštva ili gorko sećanje na „nemanje“, koje mu pravi neverovatnu paniku. Kao da mu je lakše da sve vuklja sa sobom nego da ponovo oseti strah od gubitka ili osećaj oskudice i nemanja. Jer je odavno obećao – da više nikad sebi neće dozvoliti siromaštvo, a ne shvata da je osećaj ropstva onom što je stekao još veća kletva od pukog siromaštva.

Usmesto da novac služi njemu, on počinje da služi novcu, menja minute svog života za novčiće.

I baš zato što štedi za „ne daj bože“ i „za svaki slučaj“, te kao da ironično baš time privlači kroz ta uverenja i prilike da mu to zapravo ustreba i baš taj slučaj da se to „ne daj bože“, ostvari, kako bi dokazalo „opravdanost“ njegovog nepoverenja i opreza prema Kosmosu. Tako da ga put vodi baš u one situacije koje želi da izbegne. Kao da ulažući ogromnu energiju u rad, stvaranje strategije ili sistema kao neke garancije, kako bi nešto izbegao, upravo uleće u ono od čega je strepeo. Jer grčevit i turoban je taj put ka sticanju, ako te u njega vodi konstantni potmuli strah od oskudice i potmuli užas od siromaštva i nemaštine. Kao da dobrovoljno, a zapravo iz kompulzivnog straha predaka, zarobljavamo sopstvenu energiju u strukturama kojima kasnije služimo i robujemo i koje plaćamo životom, vremenom, zdravljem i radošću. Tako se grade imperije straha, ropstva i odricanja, koje zahtevaju konstantno održavanje, a nastala su iz pogrešnog razloga. Zato je glavni put ovog Marsa zapravo oslobađanje i otpuštanje, nasuprot putu sticanja odricanjem i investiranjem u izgradnju sopstvenog kaveza, pa makar i zlatnog kaveza. Kao pesma „Zidanje skadra na Bojani“.

A ironično, upravo zato ga (Marsa u Jarcu) Kosmos uvek usmerava na te uspone, kako bi mu ukazao i dao priliku da sve šta mu ne treba i ne koristi, konačno otpusti kako bi išao što rasterećeniji tim putevima divokoza, ali on kao iz nekog inata ili straha nastavlja i istrajava da sve nosi u svom prtljagu, koji neprestano postaje sve veći, umesto da se na ovim strminama oslobađa stvari, koje tako istrajno i dostojanstveno tegli i vugli, gubeći eleganciju. Nekada to preventivno ulaganje u osećaj sigurnosti, zaštite i naizgledne izvesnosti, najveći je gubitak i protraćena investicija snage, života i radosti, jer zapravo iza te potrebe da budemo sigurni, stoji uverenje da smo napadnuti, kao slika pitona koji braneći se od mača koji ga „napada“, mač sve više stiska i time se sve dublje povređuje.

Ovaj egzaltirani Mars iz Jarca od 15. decembra ima tu ogromnu snagu Marsa, ali ne zna da li je ona tu na rasplaganju njemu – za njega ili ona služi našim precima, da komuniciraju sa nama. Kako ne bi sagoreo u revnosnom ispunjavanju svih svojih htenja i najambicioznijih ciljeva koje je sebi stavio na “to do” listu ili koje je podsvesno dobio u amanet od svojih predaka, kao moranja koja mora baš on, najjači od svih, da izvrši, završi i jednom za svagda zaustavi ciklus ponavljanja istih iskušenja i izazova kroz celo genološko stablo. On „mora“ da bude taj koji će sokove mudrosti dopremiti iz korenja tog porodičnog stabla, kroz najtananije i najžilavije žile tog stabla, u fuziji sa svetlom i slavom Boga otpremiti u sočne, zrele plodove, koje sa ponosom Sunce obasjava, baš kao one jabuke što su najbliže Suncu. Kao plodove drveta mudrosti, drveta poznanja dobra i zla, kao onu jabuku što je ubrao Adam na nagovor Eve.

Evolucija Marsa – od škorpijskog dna do jarčevskog vrha

Morao je ovaj Mars, ovaj večiti ratnik i borac, dug i mukotrpan put da prođe ne bi li dosegao ovaj stepen savršenstva i majstorstva borbe kojom sad vlada. Još kad se zavetovao da će se večno boriti protiv zla, dok je bio zatočen i utamničen u samom podzemlju znaka Škorpije, gde je pokazao svoju neukroćenu i sirovu snagu, bes i razjarenost i spremnost da se uvek bori do same smrti, ali i da sam bude jednako svirep i okrutan prema neprijatelju, kojeg je iz dna duše mrzeo. Još tada je shvatio da mu njegova ratnička silina, žar, borbenost i vlastita srdžba, neobuzdanost i nepomirljivost prema zlu, prete da uništi i samog sebe. Nakon tog krvoprolića, nakon vlastite Kosovske bitke, nakon stotinu Pirovih pobeda gde je ostajao u bitkama i bez sopstvene vojske, ali i sopstvenih snaga, i bivao poražen u sopstvenim pobedama, koje nije mogao da proslavlja, jer su ga njegovi ratovi pretvorili u istu zver protiv koje se s početka i borio. Stoga se taj Mars u svojim sandalama od dve milje, denuo na daleko putovanje, unutrašnje i spoljašnje ne bi li kroz znak Strelca stekao mudrost i vrline Jupitera, koje bi ga naučile kako da zasija na svom bojnom polju toliko “bljeskovito”, a da u tom sjaju potpuno i ne sagori.

I tek sad je shvatio da mu je nedostajala umerenost.

Da je nedostajala moć obuzdavanja sopstvenih emocija i nagona. Da je nedostajala kontrola i rukovodstvo nad sopstvenom moći. Da je nedostajala ta mudrost i strategija ratovanja, kako najbolje iskoristiti svoje snage, veštine i resurse, a da se u zamahu sopstvenog, mača ne ozledimo i sami. Nedostajala mu moć nad samim sobom i samokontrola, koja je zapravo najveća vrednost ovog Marsa u Jarcu. Nedostajala mu je mudrost kada stati sa bitkom i povući se bojnog polja, kako bi se regenerisao i oporavio od ratovanja, a ne doživeti tu prekinutu bitku, kao izgubljen rat ili poraz. Naučiti da je najveća moć borca da stalno bude svestan svojih resursa i da bez osećaja krivice zna kada da napusti borbu, kad shvati da nema napretka, a da ga ona pritom samo čini sve više umornim i iscrpljenim. Shvatio je da treba da da sebi vreme za promenu stretegije, i da upotrebi svoju mudrost, domišljatost i dovitljivost da nakon što se odmori iznenadi protivnika. Da zaslepi protivnika odbljeskom Sunca iz svog štita. Da ga iznenadi poput uskoka iz planina. Shvatio je da ukoliko i sam ne preživi bitku, nikakvo uništenje neprijatelja neće doneti pobedu. Zato je odlučio da bude mudriji i da preživi pod svaku cenu. Jer je sam sebi bitan. I shvatio je da se bitke ne dobijaju na juriš, nego da priprema određuje pobednika. Shvatio je da nije pobednik jači, nego mudriji. I da pobedu određuje ta priprema koja zahteva dugo vremena posvećenog vežbanja i predanog rada na sebi i svojim veštinama. Kao na primer u karateu, kada radite kate i borite se protiv nevidljivog neprijatelja ne bi li ste usavršili svoju neprikosnovenost borbe do tančina da kad se neprijatelj pojavi u zbilji, vi imate spretnost i mudrost svakog udarca izvežbanu do besprekornosti i dovoljan je taj sekund fokusa kroz koji povežete središte sebe sa središtom same Zemlje i iz kojeg uspevate da sate, dane, mesece, godine posvećenog i predanog vežbanja, transformišete i pretočite u samo jedan udarac, koji je toliko ubojit da je smrtonosan i pobedonosan. Isto je i sa radom, kada neko za vašu preciznu poslovnu intervenciju treba da plati između ostalog i godine vaše posvećenosti kroz školovanje i obuku za taj poziv, kao i sve godine iskustva, da biste vi vaš posao uradili na tom nivou izvrsnosti. Jer Mars u Jarcu ima toliko visoke kriterijume i standrade do kojih je mučenički došao da se samo izvrsnost računa.

Ovo i jesu sve borilačne veštine, koje od vas zahtevaju predano učenje, vežbanje do iznemoglosti i usavršavanje pokreta kroz besomučno ponavljanje dok pokret više ne dolazi iz uma i mišića, već iz samog centra naše moći, iz jezgra našeg bića.

Zato, da bi ovladali energijom Marsa u Jarcu, moramo da kroz disciplinu pobedimo dosadu ponavljanja i vežbanja i da učimo da bez upornosti, doslednosti, posvećenosti i, nadasve, istrajnosti nema pravog ratnika. Ovde stvaramo veštinu, a ne snagu.

Ovo je i svaki zahvat u džudou, džiu džicu ili aikidou, gde učimo kako da upotrebimo težinu protivnika ili svoju sopstvenu, ili gravitaciju kao saveznika u našoj bici sa protivnikom. Kako da koristimo fiziku poluge, da sa što manje snage zadamo što veći pritisak drugoj strani. Kako da budemo mudri ratnici. Kako da razvijemo majstorstvo. Kako da osvestimo samuraja u sebi. Ovo je i svaki crni (saturn) pojas! Ovo je izazov kako da probudimo nindža ratnika u sebi. Ratnika koji je obučen u crno – u samu boju Saturna. Koji je naučio kako da bude tih i neprimetan kao puma ili panter. Kako da bude onaj koji ne koristi sirovu snagu mišića već snagu koncentracije svog uma. Oni koji uspevaju da svest o propustima i slabostima svojih protivnika, iskoriste kao svoju najveću prednost time što će ih okrenuti u sopstvenu korist. Istovremeno, ovaj ratnik se neprestano zagleda u sopstvene slabosti i daje im svesnu pažnju. On iznova i iznova otkriva sopstvene manjkavosti i posvećuje vreme, kako bi treningom i koncentrisanom vežbom od svoje mane i same svesti o toj mani, napravio svoju prednost. Ovo je i momenat kada istražujemo svoje lične granice izdržljivosti. Kada dodajemo još samo jedan kilogram tega više na svoj bench i kada dolazimo u to stanje prenabregnutosti pred teretom i kad je pitanje psihološkog pritiska veće nego izdržljivosti samog mišića, dok pritom stalno rizikujemo pucanje jednog ili drugog. Neko sad u životu dodaje sebi još jednu obavezu ili odgovornost u svoj već pun dnevni raspored. Izazivamo sebe na dodatan izazov sa težnjom da sebe prevedemo na viši nivo izvrsnosti. Boostujemo sebe podsticajno “možeš ti to”, ma “moraš ti to”, ne shvatajući da zapravo silujemo sebe, ni sami ne znajući zašto!

Sa druge strane, kroz ovu poziciju Marsa želimo to poštovanje drugih i želimo da nametnemo svoju jaku volju. Želimo da stvorimo sliku autoriteta koji nosimo u sebi i želimo da nam je neko poslušan. Da neko bude podređen našim naredbama i htenjima. I gle, ljudi ovom Marsu u Jarcu, zaista i daju divljenje i priznanje, jer postoji duboka posvećenost svemu što radi i ogromna ambicioznost, pa i uspešnost u toj ambicioznosti, jer postoji i velika tvrdoglavost i istrajnost da se ambiciozni ciljevi dovedu do kraja pošto-poto, međutim često ne sagledavajući punu cenu tog uspeha. Zadivljuje ta posvećenost, spartanska disciplina i profesionalizam Marsa u Jarcu, koji je spreman da satima, mesecima, godinama, decenijama, radi i odriče se svega ne bi li dobio taj status i priznanje kojem teži. Međutim, kada ga dobije, izgubi milost i saosećanje prema drugima koji su mu sad podređeni, te očekuje da se i oni isto tako odriču, jer ako je mogao on-mogu i oni. Ali, zapravo stvar je priororiteta, a njemu iz njegove perspektive nije jasno da karijera nije svima ultimatni prioritet. Sa druge strane, tu je i duboko sećanje na pretke koji su istom silinom morali da rade, ali ne radi statusa, već radi pukog preživljavanja. Tako da su ljudi sa natalnim Marsom u Jarcu, često obuzeti uverenjim da ako stanu sa radom ili ambicijom, da neće preživeti, jer su izjednačili život i borbu i borbu sa instinktom preživljavanja i samim preživljavanjem, te im se posledično čini onako hemingvejski da život bez muke nije ni moguć i da bi umrli ukoliko bi pustili taj imperativ borbe.

Nikako da shvati da su svi spoljašnji neprijatelji oduvek bili samo iluzija, ne bi li ga nagnali i potakli da dodirne sopstvenu snagu.

Zato ovaj mesec stiže spoznaja da se oduvek jedino borimo sami sa sobom. Ne da bismo bili bolji, jači, moćniji od drugih, nego da bismo prevazišli stare verzije sebe. Jer Mars u Jarcu zna da je vreme jedini dostojan protivnik. Zato je ovo period da zapitamo zašto nam ono do čega se teškom mukom stiže, vredi više od onog od onog do čega smo došli sa lakoćom ili onog čega smo se odrekli usput!? Zarad čega smo pristali da se na ovom putu odreknemo lakoće i zbog čega ne možemo da pustimo sopstveno sizifovsko kamenje? Ovo je period da razumemo da je naš strah od neuspeha, koji smo koristili kao najveće gorivo, zapravo naš najveći zlostavljač i saboter, koji nam ne da da predahnemo, jer ne možemo da prihvatimo slabića, gubitnika i quittera u sebi, pa ni u drugima! Zato je ovo trenutak da razumemo da biti nežan i milostiv prema sebi ne znači biti slab, već imati ljubav prema sebi, a kako nas život već neumorno vespitava, vreme je da se malo i razmaziš, jer ako nećeš ti, ko će.

I zato: spusti kamen, Sizife, vreme je za chill.

Fotografije: Pexels