Mogu li kasete zaista da dožive veliki povratak?
Korak nazad ka nekim srećnijim vremenima?
Povezano
Već nekoliko godina, na internetu se može pronaći širok spektar članaka i video sadržaja koji govore o povratku audio kaseta. Ovo nije ni prevara, ni apsolutna istina. Sve zavisi od toga šta podrazumevamo pod „povratkom“.
Jer istina je: iz određenog ugla, audio kasete, za koje smo mislili da su na ivici izumiranja, ponovo su u modi. To potvrđuje činjenica da su nekoliko svetskih pop zvezda, poput Tejlor Svift, Sabrine Karpenter ili Čarli XCX, ponovo počele da izdaju svoje albume na kaseti, piše nss magazine.
Da li se kasete zaista vraćaju?
Uprkos tome što se mnogo piše o povratku kasete, ne treba misliti da će to da preokrene način na koji danas slušamo muziku. Takav povratak pripada naučnoj fantastici. Iako su prodaje kaseta zaista u poslednjih nekoliko godina naglo porasle – sa izveštajima o povećanju od 200% u Velikoj Britaniji u prvom kvartalu 2025. – važno je zapamtiti da je takav procentualni rast bio moguć samo zato što je početna baza bila izuzetno niska.
Kasetu je 1963. godine izumeo Philips inženjer Lu Otens (isti čovek koji će kasnije izumeti CD) i ona je dostigla vrhunac tokom 1980-ih i 1990-ih, pre nego što je izgubila popularnost nakon 2000.
Povratak o kojem danas govorimo odvija se u mnogo manjem obimu u odnosu na njenu slavnu prošlost. Ovi brojevi su značajno niži čak i u poređenju sa današnjim vinilom, koji se prodaje u milionima i i dalje je najbolje prodavani fizički muzički format.
Na prvi pogled, ovaj fenomen može delovati teško razumljiv, jer se u mnogim aspektima audio kaseta smatra najlošijim formatom za slušanje muzike. Pre svega, njen osnovni audio kvalitet je generalno inferiorni u odnosu na druge fizičke i digitalne formate: bas frekvencije su slabe, ispod 40 Hz, dok se visoki tonovi gube iznad 10 kHz, a sve između zvuči pomalo zagušeno. Tu je i problem šuma trake, koji je delimično rešen u prošlosti uvođenjem Dolby sistema za smanjenje buke.
Međutim, od 2016. godine Dolby više ne izdaje licence za ovu tehnologiju, što znači da današnje novoproizvedene kasete zvuče lošije nego starije – ili preciznije, lošije nego što se nekada smatralo standardom u zlatnom dobu.
Još jedno ograničenje je fizičko trošenje trake: magnetska traka propada sa svakim reprodukovanjem, progresivno iskrivljujući zvuk dok se ne istroši toliko da se čak može i pocepati. Ipak, imajući u vidu da je prosečan vek trajanja kasete oko 20–30 godina, postoje i važnija pitanja za razmatranje.
Jedno od njih je činjenica da se plejere više ne može lako pronaći. Većina velikih brendova je proizvodnju obustavila davno, ostavljajući danas samo dve opcije: pronaći ispravan vintage plejer, čije će održavanje s vremenom neminovno postati komplikovano, ili se osloniti na nekoliko nišnih proizvođača.
Ne možete direktno odabrati pesmu kao na CD-u, iPod-u ili streaming platformi. Ne možete preskočiti ono što vam se ne dopada, niti postoji režim nasumičnog reda (shuffle). Štaviše, nema ni svetog rituala koji prati slušanje vinila – postavljanje ploče na gramofon i spuštanje igle. Za slušanje, jednostavno pritisnete dugme, kao da palite svetlo ili uključujete aparat.
I ipak, u tome dalje postoji nešto magično. Ali šta?
Kao što Robert Šefild kaže u prelepom dokumentarcu Cassette: A Documentary: „Ona je bliska, prljava, označena na način na koji je ljudsko telo označeno prostorom i vremenom kroz koje se kreće. Nosila je te ožiljke i ogrebotine, i to postaje deo razloga zašto volite kasetu“.
U ovom kontekstu, zvučne mane postaju estetska osobina. Upravo to je ono na šta mislimo kada govorimo o lo-fi stilu, koji se proširio zahvaljujući izumu prenosivog četvorotrakog snimača.
Najpoznatiji slučaj je Brus Springstin, koji je, kako je ispričano u njegovom nedavnom biografskom filmu, koristio kasetu da sam snimi album Nebraska iz 1980. godine: izdanje koje se izdvojilo i koje, u poređenju sa ostatkom njegove diskografije, zvuči gotovo kao zbirka nedovršenih demo snimaka.
Jedan izuzetan primer revolucionarnog uticaja ovog formata je kineski fenomen dakou kaseta iz 1990-ih. To su bile odbačene kasete iz Sjedinjenih Država, klasifikovane kao plastični otpad za reciklažu. Pre slanja u Kinu, namerno su isečene kako bi postale neupotrebljive. Ipak, kineska omladina – kojoj je službeno bilo dozvoljeno da sluša samo kinesku muziku – pronašla je način da ih popravi, ponovo sastavljajući trake bez nedostajućih delova.
Neke pesme su pritom izgubljene, ali zauzvrat je otkriven čitav svet zapadne muzike. Na sličan način, slušanje muzike na kaseti danas, umesto preko streaming platforme, svakako je nepraktičnije – ali može predstavljati i revolucionarni gest, afirmaciju ljudske volje naspram algoritma.
Moramo uzeti u obzir uticaj pop kulture, koja je u poslednjih nekoliko godina odigrala odlučujuću ulogu u ponovnom oživljavanju kasetnog formata, posebno u očima mlađih generacija. U najnovijoj sezoni serije Stranger Things, objavljenoj krajem novembra, pojavljuju se najmanje tri kasete: A Love Supreme Džona Koltrejna, koju dobija Džonatan kako bi ga emotivno potresla; kaseta pop zvezde Tifani, sa njenom prelepom obradom pesme I Think We’re Alone Now i konačno Running Up That Hill Kejt Baš, koja podseća na kultnu scenu iz četvrte sezone posle koje je pesma dospela na top liste gotovo 40 godina nakon prvobitnog izlaska.
Naslovna fotografija: Aditya Herlambang Putra / Alamy / Profimedia