Manje iluzije, više istine – da li su ovo nova pravila lepote kojima ćemo se pokloniti?

Taj prvi put kad sam pomislila da se industrija lepote zaista umorila, nisam preispitivala svoje bore, niti brojala sede – zašto da se kriju, kad su inspirativne? Svedoče o životu, iskustvu koje sam imala. Mislila sam na to kako se kozmetička industrija obraća nama smrtnicima. Na reči koje se ponavljaju iznova kao da kampanje rade stalno jedni te isti ljudi. Na obećanja koja zvuče kao da su sopstveni eho. Copy + paste, pa opet u krug, i na kvadrat, i na kub.

Sve je već duže vreme prebučno, preagresivno, kao da smo kolektivno zaboravili da koža pamti sve što joj damo i uskratimo, te da naše telo ne voli kada nismo prema njemu iskreni.

U jedno trenutku prestajemo da verujemo u obećanja

Ne zbog nekog cinizma, ili iz dosade, nego zato što smo videli previše. Ah, taj dragoceni trenutak prosvetljenja. Neka baci kamen ko se nije do sad bar pet puta razočarao. Previše sličnih kampanja koje brišu godine, previše seruma koji „vraćaju vreme“ previše savršeno ispoliranih lica bez pora, bora, ali i konteksta i života. Sledi zaokret. O čemu je zapravo reč?

Možda lepota danas ne želi da pobegne vremenu, već da ga sasluša?

U toj pametnijoj fazi industrije dešava se ono najzanimljivije: primećujem da sede vlasi izlaze iz senke, mirisi dopiru do nervnog sistema, menopauza postaje sve češća tema istraživanja, a ne sramote, dok se dugovečnost konačno odvaja od opsesije mladošću. A vala i bilo je vreme. I ovo ne bi trebalo da budu trendovi koji će se slušati i pratiti samo jednu sezonu, nego pravi pomaci koji menjaju način na koji razumemo sebe.

Nakon decenija opsednutih popravkama, beauty svet se okreće zrelijem pristupu: razumevanju.

Razumevanju da se telo sa godinama, o gle čuda – menja, razumevanju hormonskih promena, nervnog sistema, kože koja kao i telo ne želi da trpi stres. Ne priča se više kako da izgledamo mlađe, nego kako da se u stvari osećamo bolje u sopstvenoj koži. I da se više ne izvinjavamo za bore ili sede. Bez kamuflaža. Bez iluzija da moramo da se utrkujemo sa nečim, i da stalno pobeđujemo. Život se može živeti mnogo pametnije od toga.

Fasada nas više ne zanima jer je konstrukcija postala jedina estetika

Seda kosa je sve vidljivija. Kao koncept. Kao izbor. Kao svesna odluka. Odluka o slobodi. Nije se ona vratila, već nju sada nije briga da traži ičije odobravanje. Umesto priče o prekrivanju, sve se češće govori o prelazima, nezi i sjaju: kako da srebrna bude elegantna i zdrava. Čak i kada je reč o bojenju, fokus se pomera na „blended grey transitions“ prelaze koji izgledaju prirodnije. I Allure piše o pokretu „silver fox“, taj hashtag puni TikTok algoritme, a ovo je zapravo pravi trenutak transformacije, signal da se menja mainstream. Šta to znači za brendove i rutine? Više proizvoda za negu, više formulacija za hidrataciju i sjaj – više podrške izboru i slobodi odlučivanja. Go Kylie, go!

Longevity kao najskuplja valuta: šta se desi kada lepota digne ruke od ratovanja sa vremenom?

Kad se spomene tema antiejdžinga, ja se naježim. Istina, godinama sam i sama doprinela negovanju određenih obrazaca pripovedanja na temu starenja. Godinama večito neka borba, zategni, obriši, promeni, vrati godine unazad, podmladi se. Bocni se ovde ili onde da se malo „doteraš“. U nedogled sa nezadovoljstvom. Longevity ima drugačiji koncept – ovo je energija koja se od nedavno pojavljuje u izjavama brendova. Samo se nadam da je ne izližu kao mnoge druge fraze. Ali verujem da će očuvanje zdravlja, snage i funkcije kože kroz vreme imati sve veći primat, umesto da smo posvećeni prekrivanju posledica. Jer koliko god nauka napredovala, postoji ipak biološka logika kojoj niko od nas ne može da pobegne. Pretpostavljam tako da su ćelijska vitalnost i dugoročno očuvanje nešto na šta će sve više biti usmeren fokus beauty brendova. U praksi, to bi značilo da će se wellness i beauty više družiti. Ne u smislu marketinga, nego kao potreba potrošača da im rutina donese smisao i kontinuitet.

Parfemi, mozak, nauka i jabuka – doklse sežu dometi i istraživanja?

Ako je verovati novijim studijama, kažu da parfem može da utiče na naše raspoloženje. Postoji čitava nauka iza toga, iako ranije nismo možda voleli da priznamo da parfemi imaju takvu moć. Sada se to itekako meri i vrednuje. Za razliku od čula vida i sluha, mirisi ne prolaze kroz racionalni filter, a čulo je povezano direktno sa limbičkim sistemom u mozgu, zaduženim za emocije, sećanja i instinkte. Naučni radovi sve više mapiraju emocionalne odgovore našeg tela. Jedan miris može da izazove nostalgiju, drugi da umiri, treći da podigne energiju. Postoje i istraživanja koja testiraju mirisne stimulanse u kontekstu stresa (ustanovljeno je da aroma jabuke smanjuje stres i umiruje nervni sistem). Kako se ovo preliva u beauty segment? Razvija se čitava nova sfera functional fragrances i proizvoda za negu koji ciljaju senzorne puteve: tekstura umiruje, a miris ne dominira nego reguliše vaš doživljaj. U godinama koje dolaze, najtraženiji luksuz neće biti trajanje i aura parfema, nego efekat koji ima na nas.

Hibridni proizvodi: gotovo je sa strogim podelama

Šminka je nega, i nega je šminka, svidelo se to nekima ili ne. Ali da ne budemo tako strogi, ovi hibridni proizvodi ipak nisu nastali iz dosade, nego jer su bili realna potreba. Koža traži aktivne sastojke, a mi tražimo brzinu, jednostavnost i dobar finiš. Zato skincare makeup hibridi više nisu takvi ekstremi. Postali su standard, a formulacije na kojima počivaju su zahtevnije i kompleksnije za napraviti. Brendovi sve bolje pakuju pigmente sa aktivnim sastojcima koji su stabilni, kompatibilni sa kožom, pa uz sve to i SPF – pun pogodak, zar ne? Za nas to znači manje koraka u rutini, kraće vreme pred ogledalom – i naravno da je to razlog popularnosti.

O menopauzi se više ne ćuti – novi horizonti

Ovo je možda i najvažniji pomak koji je napravljen u poslednje vreme. Godinama je menopauza bila tretirana kao nešto što treba prećutati, sakriti, preskočiti. Sada se istražuje. I konačno se imenuje. Jasno i glasno. Klinički i stručni izvori naglašavaju da pad estrogena utiče na strukturu i funkciju kože. Komunicira se ubrzani gubitak kolagena u godinama nakon menopauze, što industriji daje okvir za ciljane formulacije, ali i za novu vrstu edukacije. Koža u menopauzi prestaće da se posmatra kao neka generička fioka u koju smo spakovali zrelu kožu. Postaje specifična, sa hormonskim kontekstom, sa potrebama za očuvanjem barijere, umirivanjem pametnim sastojcima, i pre svega, realnim očekivanjima.

Kraj obmanama

Ovi novi pravci ne pokušavaju da nas poprave, jer polaze od pretpostavke da nismo nezadovoljne sobom. Oni ne nude iluziju kontrole nad vremenom, već znanje kako da u njemu živimo smislenije kroz poštovanje onoga što jesmo. Ako postoji jedna stvar koja ih povezuje, onda je to kraj obmanama. Kraj ideje da se telo može nadmudriti, da se vreme može izbrisati, da je lepota nešto što se popravlja umesto nečega što bi trebalo razumeti.

Nova pravila lepote ne traže disciplinu. Ona žele našu svest. Ne traže ni savršenstvo, već kontinuitet. I ne nude nam večnu mladost, nego pametno starenje, a to je ponuda vredna poverenja. Nova lepota ne dolazi sa obećanjem da ćemo izgledati drugačije. Ona daje priliku da se konačno gledamo u ogledalo bez straha. Bez potrebe da se krijemo, popravljamo i ćutimo o nečemu. Ona se ne obraća našim nesigurnostima, već našoj inteligenciji.

Fotografije: Pexels