Zašto je Miljenko Jergović jedan od najboljih živih pisaca sa ovih prostora

Čvrsto stojim iza toga da, ako bi danas neko sa naših prostora trebalo da osvoji Nobelovu nagradu za književnost, to bi mogao biti jedino Miljenko Jergović. Tačno je da imamo mnogo novih, mladih glasova koji stvaraju izuzetno relevantna i umetnički zrela književna dela (kao što je na primer Magdalena Blažević, od koje mnogo očekujem u budućnosti), ali Miljenko Jergović je jedini pisac sa toliko impozantno širokim opusom, koji čitaocima nudi prostor za drugačije razumevanje književnosti.

Imao sam priliku da slušam Miljenka pre nekoliko godina u Novom Sadu, kada je promovisao svoju, tada novu, knjigu. Ne sećam se kada sam poslednji put slušao tako dobrog pripovedača, da sam njegove priče sam upijao bez sekunde pauze. Jergović ima tu moć da i neke najbanalnije stvari, kao što je šetnja ulicom, pretvara u neverovatno putovanje koje slušalac proživljava zajedno sa njim. I ako je takav kada prepričava sat vremena svog običnog dana, možete li da zamislite kakvo je uživanje čitati njegova magična, topla, raskošna dela. U pitanju je nešto najbolje od savremene književnosti.

U okviru čitalačkog kluba Bukmarkić & Žozefina Book Club, koji se sastaje 4 puta godišnje (za više informacija zapratite ova dva profila na instagramu i raspitajte se kada je sledeće druženje), čak smo dva puta čitali Miljenka Jergovića i to je ujedno jedini pisac čije smo dve knjige birali. Bile su toNezemaljski izraz njegovih ruku, moje lično upoznavanje sa Miljenkom Jergovićem i knjiga zbog koje sam se zaljubio u njegov način pripovedanja, i Dvori od oraha, remek-delo koje ću nastaviti da preporučujem zauvek, svima.

Ko je Miljenko Jergović?

Miljenko Jergović je bosansko-hercegovački i hrvatski književnik (rođen u Sarajevu od roditelja Hrvata), pesnik i esejista, koji je na svet došao jednog majskog dana 1966. godine. Za one koje zanima – blizanac je u horoskopu, što možda nije nešto na šta bi trebalo obraćati pažnju, ali je zanimljivo zbog toga što blizanci važe za radoznale, svestrane znake, poznate po komunikativnosti i brzom intelektu, baš onako kako i sam Jergović može da se opiše. Diplomirao je sociologiju i filozofiju na Univerzitetu u Sarajevu, a počeo da piše tokom 80-ih godina prošlog veka (period koji opisuje u svojoj najnovijoj knjizi, 1983: Romaneskni manevri). Trenutno živi u Zagrebu i jedan je od najprevođenijih autora sa prostora bivše Jugoslavije, čija su dela prevedena na više od 20 jezika.

Jergović – ukratko

Iako na početku izdaje poeziju i eseje, Jergović se afirmiše zbirkom kratkih priča Sarajevski Marlboro, jednom od svojih najznačajnijih knjiga, koja označava prekretnicu u modernoj savremenoj prozi. U pitanju su priče koje se kroz svakodnevnicu života tokom rata fokusiraju na sudbine ljudi i na ono što je u njihovim iskustvima u tom turbulentnom periodu normalno, a ne tragično. Tokom svoje dugogodišnje karijere, piše romane, kratke priče i eseje, a sva njegova dela se često bave istorijom, identitetom i društvenim kontekstima regije u kojoj živimo. Tokom 2000-ih, Jergović objavljuje nekoliko romana i zbirki priča koje su postale centralni delovi njegovog opusa. Među najpoznatijim romanima su Rod, Dvori od oraha, Ruta Tannenabum, Selidba i Nezemaljski izraz njegovih ruku. Veliki broj njegovih priča našao se u raznim antologijima i izborima. Njegov roman Buick Riviera iz 2002. je 2008. godine pretvoren u film režisera Gorana Rušinovića.

Teme u Jergovićevim delima

Identitet, porodica i sećanje

Iako će mnoge Jergović asocirati na temu rata, glavna tema skoro svih njegovih dela jesu identitet i sećanje. Ovde identitet nije samo apstraktna ideja, već skup specifičnih ličnih iskustava koje Jergović na neki način vezuje uz prostor, vreme i porodicu. Glavni primer jedne takve Jergovićeve knjige je Selidba, koja na prvu može delovati prilično nezanimljivo – Jergović odlazi u svoju staru porodičnu kuću koju mora da preseli i pronalazi pregršt uspomena koje ga vraćaju u određeno doba u njegovom životu. Na preko 500 strana, Jergović nas upoznaje, ne samo sa svojim tinejdžerskim životom, nego i sa svojom porodicom, i prosto nije moguće čitati tu knjigu bez da krenete da se prisećate sopstvenih uspomena, svih onih malih predmeta koji su nam nekada davno bili pred očima svaki dan (a odavno ih više nema, jer su se izgubili ili „sede“ u nekoj fioci u porodičnoj kući).

Roman Dvori od oraha je još jedan primer obrnute hronologije života jedne porodice, koji oslikava istorijske epizode XX veka kroz oči običnih ljudi, njihovih odnosa, uspomena, strahova i iskušenja. Roman Rod je takođe primer romana u kom Jergović fokus stavlja na porodicu, identitet i sećanje. Mnogi kažu da je Rod njegov magnum opus, ali biće vam potrebno vreme i strpljenje ako budete želeli da se uverite u to jer knjiga broji oko 1000 strana.

Rat i njegova svakodnevnica

Jergović ne piše o ratu u smislu ratne hronike, već o ratu kao društvenoj okolnosti koja utiče na živote malih, običnih ljudi. U zbirci priča Sarajevski Marlboro, na primer, rat u Bosni i Hercegovini nije prikazan kroz smrt, tenkove i politiku, već kroz fragmente svakodnevnice građana; kroz njihovu kupovinu na pijaci, razgovore, susrete, strah i novu rutinu koja je postala normalna. Ali nije samo rat u Bosni i Hercegovini taj koji je često tema Jergovićevih romana – u knjizi Nezemaljski izraz njegovih ruku, fokus je na Prvom svetskom ratu, i to kroz oči Gavrila Principa, koji je taj rat na neki način i začeo. Dakle, Jergović ne piše o ratu samo da bi o njemu pisao, niti je on fokus njegovih dela; već je samo okolnost, tragična okolnost, koja utiče na živote ljudi.

Moral i zlo

Tema etičke odgovornosti i granica dobrote javlja se kada se pojedinci suočavaju sa zlom, nepravdom ili sopstvenim strahovima. U romanu Ruta Tannenbaum, Jergović kroz lik jevrejske devojčice (bazirane na istinitoj priči o Lei Dojč, talentovanoj maloj glumici) iz doba NDH istražuje kako društvo brzo menja svoj moral, od divljenja i slave na ulicama pa sve do dehumanizacije i odbacivanja mlade glumice. 

Preporuke za čitanje

Selidba

Ovo je Miljenkova priča, i ničija više, i apsolutno mi je bilo zadovoljstvo pročitati je. Sve što je potrebno da znate o njoj jeste da su ovo memoari, odnosno epizode iz života pisca i njegove porodice kojih se priseća dok u Sarajevu seli svoju porodičnu kuću nakon smrti svoje majke. Uz Selidbu me rastužio, nasmejao, dao mi je mali delić neke jugonostalgije opisujući staru bocu Coca-Cole koje se priseća, nahranio me opisima kuhinje svoje babe, naučio nekim kako istorijskim, tako i onim ličnim stvarima koje sam prepoznao i kod sebe.

Ovo je priča o Jergoviću i njegovoj porodici, ovo nije puka priča o selidbi.

Ali, Bože, koliko ta jedna aktivnost može uspomena da nosi. I koliko samo sve uspomene koje imamo nemaju cenu. Koliko samo uspomena imamo, a da nismo ni svesni toga. Svaki predmet, svaka slika, svaki zid, svaka stolica – sve to nosi neku svoju priču. Sećajući se tih davno prošlih momenata nikad nije lako. 

Dvori od oraha

Dvori od oraha je saga o jednoj porodici koja se proteže kroz ceo vek, a koja nas vodi unazad kroz vreme – od početka dvehiljaditih godina kada Regina ima 97 godina, pa sve do njenog rođenja 1905. godine. Kroz istoriju njene porodice, Jergović nam pripoveda i o istoriji ovih prostora – od Titove smrti, preko Drugog svetskog rata pa sve do početka XX veka. Ovakva struktura (pripovedanje sa kraja ka početku) omogućava čitaocu da prvo oseti posledice, pa tek onda razume uzroke. Vrlo introspektivno i emotivno složeno. Kroz njenu perspektivu i priče članova porodice prikazuje kako se istorijski lomovi kao što su ratovi, promene granice i ideologije, reflektuju u ličnim sudbinama likova. 

Ruta Tannenbaum

Posebno je zanimljivo što je roman inspirisan stvarnom pričom Lee Dajč, devojčice jevrejskog porekla i najmlađe glumice Hrvatskog narodnog pozorišta, koju su poređivali sa Širli Templ zbog njenog izuzetnog talenta. Za razliku od Širli, Lea je završila u Aušvicu kao i većina jevreja u Drugom svetskom ratu – i upravo tako počinje i ovaj roman. Radnja je smeštena u predratni Zagreb i prati dve porodice – Rutinu i jednu komšijsku. To je jedan od onih romana u kojima pratimo isprepletane sudbine više likova, kroz porodične i društvene odnose u jednom izrazito turbulentnom vremenu. Jergovićevi likovi su, kao i uvek, sjajno razrađeni. I sama Ruta je vrlo specifična – ona je antiheroina. Često je razmežena, sklona manipulaciji, odlučna da dobije ono što želi. Uostalom, kao prava zvezda koja je postala popularna jako mlada. Kroz roman defiluje čitava galerija likova, od kojih su neki zasnovani na stvarnim osobama iz tog perioda. I to je ono što Jergović radi besprekorno – oživljava atmosferu vremena i prostora na najautentičniji način.

Kroz njegove stranice čitamo tadašnje novine, slušamo o istorijskim događajima, pratimo stvarne razgovore ljudi koji su nekada hodali zagrebačkim ulicama.

Nezemaljski izraz njegovih ruku

Ova knjiga se razlikuje od ostalih po tome što spaja i element fikcije i publicistike, jer pripoveda o Sarajevskom atentatu 1914. godine (ubistvu Franca Ferdinanda). Knjiga je podeljena na dva dela, i dok se jedan deo bavi ovim istorijskim događajem dokumentarnim stilom, drugi je ispričan iz perspektive Gavrila Principa. Jergovića zanima ko su bili ti mladi ljudi koji su odlučili da jednim pucnjem promene tok sveta. Gavrilo Princip u ovom romanu nije mit, već je zbunjen, strastven, i ponekad naivan mladić koji veruje u ideje koje su veće od njega samog. Jergović ga posmatra izbliza, pokušava da shvati šta ga je to pokrenulo, kako je razmišljao, čega se plašio i šta je zapravo želeo. Neverovatno originalno delo i velika preporuka svima.

Trenutno većinu dela Miljenka Jergovića na srpskom jeziku izdaje izdavačka kuća Booka, dok je izdavačka kuća Fraktura zadužena za promociju Jergovićeve književnosti u Hrvatskoj.

Fotografije: Izdavačka kuća BOOKA – promo, Rudolf Gigler / imago stock&people / Profimedia