Povezano
Postoje namirnice na koje čovek uvek može da se osloni, feta je jedna od njih. Uvek stavljamo u grčku salatu, u toploj spanakopiti ili kao savršeno slani kontrast pečenom povrću. Međutim, poslednjih meseci počele su da se pojavljuju vesti koje gastronomski svet prate sa dozom zabrinutosti: autentičnog grčkog feta sira ima sve manje.
Feta sir: Zastoj je u Grčkoj
Nestašica zapravo počinje u samom srcu proizvodnje, u Grčkoj. Prava feta, ona koja nosi zaštićeno poreklo, proizvodi se pre svega od ovčijeg mleka, uz eventualni dodatak kozjeg. Upravo ta kombinacija daje joj prepoznatljivu teksturu i onu slojevitu aromu koja je istovremeno slana, kremasta i blago pikantna. Problem je, međutim, u tome što je poslednjih godina smanjena proizvodnja ovčijeg mleka, što direktno utiče na količinu feta sira koja stiže na tržište.
Drugim rečima: manje mleka znači i manje fete.
Za restorane koji insistiraju na autentičnim sastojcima to predstavlja ozbiljan izazov. Mnogi kuvari ističu da zamena pravog feta sira verzijama od kravljeg mleka zapravo nije pravo rešenje. Takve varijante jesu blaže i dostupnije, ali nemaju onu dubinu ukusa koja definše original. U gastronomiji, posebno u mediteranskoj kuhinji, to je razlika koja se jasno oseća.
Zbog toga se pojedini restorani već suočavaju sa neprijatnim izborom: smanjiti porcije, promeniti recepturu ili privremeno povući neka jela sa menija. A lista jela koja zavise od fete prilično je duga, od saganakija, gde se ceo blok sira peče u hrskavom testu, do klasične spanakopite i, naravno, svima omiljene grčke salate.
U međuvremenu, feta je postala mnogo više od tradicionalnog sastojka. Poslednjih godina u wellness i nutricionističkim krugovima dobila je gotovo status supernamirnice. Razlog je njen nutritivni profil: bogata je proteinima i kalcijumom, koji je ključan za zdravlje kostiju, dok istovremeno sadrži vitamine A, B i K, kao i minerale poput selena, cinka i fosfora. Upravo zato se često preporučuje kao jednostavan način da se obroku doda nutritivna vrednost bez velikog kulinarskog napora.
Nestašica se, zanimljivo, ne oseća samo u restoranima i kuhinjama. Počela je da utiče čak i na barsku scenu. Poslednjih godina popularni su kokteli koji koriste salamuru od feta sira kao slani element, svojevrsni mediteranski odgovor na „dirty martini“. Međutim, kako pojedini brendovi fete sve češće nestaju sa tržišta, barovi su prinuđeni da menjaju dobavljače ili povremeno improvizuju.
Hoće li feta potpuno nestati sa polica? Verovatno ne. Ali stručnjaci upozoravaju da bi u narednom periodu mogla da bude skuplja i dostupna u manjim količinama. To znači da ćemo možda morati da se naviknemo na skromnije porcije ili da fetu čuvamo za jela u kojima zaista igra glavnu ulogu.
Ako ništa drugo, ova situacija nas podseća na jednu jednostavnu istinu gastronomije: čak i najpoznatiji sastojci mogu postati retkost. A kada se to dogodi, tek tada shvatimo koliko su zapravo važni za ukuse koje svakodnevno uzimamo zdravo za gotovo.
Foto: Pexels