Uprkos stereotipima koji nam govore da je generacija Zpotpuno prepuštena i oslonjena na digitalni svet i tehnološke trendove, stvarnost je daleko složenija.
Rezultati regionalnog istraživanja „Alat, igračka ili trojanski konj? Pogled Generacije Z na AI”, koje su sprovele agencije McCann Beograd i UM Beograd (članice AMA Group), otkrivaju lice generacije koja, iako prva koristi prednosti veštačke inteligencije, prema njoj pristupa sa izraženom dozom opreza.
„Generacija Z koristi AI svakodnevno, ali to ne znači da mu veruje bez rezerve. Mladi žele da sami procene šta je relevantno i autentično, što je važno za razumevanje generacije koja je odrasla uz tehnologiju, ali joj ne veruje slepo“, izjavila je Katarina Pribićević, regionalna izvršna direktorka strateškog planiranja u okviru agencija McCann.
Kako generacija Z koristi AI?
Upotreba veštačke inteligencije odavno je prevazišla okvire pukog rešavanja školskih zadataka ili pisanja poslovnih mejlova. Uspešno je zašla u lični prostor svojih korisnika – za mlade u Srbiji, veštačka inteligencija je postala deo svakodnevice i neka vrsta “neutralnog sagovornika”. Postala je digitalni oslonac koji im pomaže u navigaciji kroz svakodnevne, ali i ključne životne odluke, pa čak i pruža podršku pri rešavanju emotivnih dilema.
Kada govore o AI-u, mladi najčešće zapravo govore o ChatGPT-u. Koristi ga skoro 90% ispitanika, dok su drugi alati znatno manje zastupljeni. Kod mlađih pripadnika generacije Z, ChatGPT je toliko prisutan da se često koristi gotovo kao sinonim za AI.
Iako su svesni da digitalni svet nije jedini okvir postojanja, pripadnici generacije Z biraju tehnologiju isključivo pod sopstvenim uslovima. Oni nisu pasivni posmatrači algoritamskih procesa, već njihovi aktivni kritičari. Dok određene teme usvajaju intuitivno i sa lakoćom, druge podvrgavaju rigoroznoj proveri, odbijajući da se odreknu sopstvenog suda. Upravo ta sposobnost da budu duboko uronjeni u inovacije, a istovremeno zadrže oštru kritičku svest, definiše njihov autentičan i oprezan odnos prema budućnosti.
Uprkos tome što dele isti digitalni ekosistem, ženski i muški pripadnici Generacije Z razvili su potpuno specifične načine na koji koriste veštačku inteligenciju.
Razlika je najoštrija u stepenu skepticizma. Ispitanice ženskog pola su znatno opreznije. One retko prihvataju odgovore „zdravo za gotovo“, već ih aktivno proveravaju na drugih izvorima i korišteći svoje znanje. Iako paradoksalno dele više intimnih podataka tražeći savete, devojke istovremeno pokazuju i veću brigu o digitalnom tragu koji ostavljaju.
Istraživanje je sprovedeno u februaru 2026. godine, kroz online anketu na nacionalno reprezentativnom uzorku mladih od 16 do 28 godina, kao i kroz fokus grupe u Beogradu. U Srbiji je anketirano 500 ispitanika, koliko i u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Crnoj Gori, dok je u Severnoj Makedoniji učestvovalo 300 ispitanika. Kroz regionalne podatke i razgovore sa mladima različitog uzrasta, pola i socio-ekonomskog statusa, istraživanje donosi širi pogled na to kako Generacija Z danas razume, koristi i preispituje veštačku inteligenciju, ali i zašto je poverenje postalo jedno od ključnih pitanja digitalnog okruženja.