Veza između Vatikana i veštačke inteligencije je dublja nego što mislite

Papa Lav XIV se u enciklici, prvom velikom tekstu za vreme svog papstva, osvrnuo na „zabrinjavajući povratak rata kao instrumenta međunarodne politike” i istakao da veštačka inteligencija pomaže da se olakša „normalizacija rata”.

Lav XIV, koji je ubrzo nakon izbora u maju prošle godine izjavio da veštačku inteligenciju smatra najvećom pretnjom čovečanstvu, predstavio je dokument Magnifica Humanitas u Vatikanu, prenosi The Guardian.

Enciklike predstavljaju jedan od najviših oblika obraćanja pape i obično ocrtavaju njegove prioritete dok istovremeno ukazuju na glavne probleme u društvu.

Lav XIV, koji je rođen u Čikagu i prvi je papa iz SAD, takođe se izvinio zbog dugog odlaganja Katoličke crkve da osudi ropstvo, opisavši ga kao „ranu u hrišćanskom sećanju”, i govorio je o „novim oblicima ropstva” koji nastaju usled digitalne ekonomije.

Među prisutnima je bio i Kristofer Olah, suosnivač kompanije Anthropic, američke firme za veštačku inteligenciju koja se nalazi u sudskom sporu sa administracijom Donalda Trampa oko etike u oblasti AI.

Njegovo prisustvo ne bi trebalo da iznenađuje, s obzirom na to da Katolička crkva prati uspon veštačke inteligencije već više od jedne decenije, kao i da je kompanija poput Anthropic u velikoj meri koristila iskustvo teologa, verskih vođa i stručnjaka iz te oblasti kako bi svojim jezičkim modelima pružila ljudsku dubinu koju čista računarska tehnologija ne može da obezbedi.

Papa Lav XIV produbljuje odnos crkve prema veštačkoj inteligenciji

Papa Lav XIV je pozvao na „razoružanje” veštačke inteligencije, navodeći da su neki autonomni sistemi naoružanja „praktično van svakog ljudskog domašaja” kada je u pitanju kontrola.

„Razoružati veštačku inteligenciju znači osloboditi je od mentaliteta ‘oružanog’ nadmetanja. Razoružati ne znači odbaciti tehnologiju, već sprečiti je da dominira čovečanstvom”, rekao je, dodajući da bi ova tehnologija trebalo da bude „naklonjena čoveku”, dostupna svima i otvorena za diskusiju i debatu.

U odlomku koji je, čini se, bio usmeren ka Silicijumskoj dolini, papa je upozorio da moć nad digitalnim sistemima, infrastrukturom i podacima „ne leži na državama, već na glavnim ekonomskim i tehnološkim akterima”, kao i da u situacijama kada je takva moć koncentrisana „u rukama nekolicine”, ona ima tendenciju da „postane netransparentna i da izbegne javni nadzor, čime se povećava rizik od iskrivljenih oblika razvoja koji rađaju nove zavisnosti, isključenosti, manipulacije i nejednakosti”.

Vatikan se već nekoliko godina ozbiljno bavi pitanjima u vezi sa veštačkom inteligencijom, što podrazumeva redovne dijaloge sa kompanijama Microsoft, Google i drugim velikim tehnološkim firmama.

Od 2016. godine Katolička crkva sprovodi inicijativu poznatu kao „Minervini dijalozi” (Minerva Dialogues), seriju godišnjih sastanaka koji okupljaju tehnološke lidere i predstavnike Svete stolice kako bi razgovarali o veštačkoj inteligenciji.

Inicijativu je pokrenuo dominikanski fratar Erik Salobir, koji je uspeo da dovede naučnike sa MIT-a i lidere iz Silicijumske doline u Rim, okupivši ih u Bazilici Svete Marije iznad Minerve, na istom mestu gde je održano suđenje Galileju.

Iste godine kada su osnovani „Minervini dijalozi”, papa Franja se privatno sastao sa Erikom Šmitom, tadašnjim izvršnim predsednikom kompanije Google, Timom Kukom, a nekoliko meseci kasnije i sa Markom Zakerbergom.

Tokom godina, ovaj forum je uticao na stvaranje nekoliko dokumenata, kao što su „Rimski poziv za etiku veštačke inteligencije” (Rome Call for AI Ethics) iz 2020. godine. Od samog početka, zvanični stav Katoličke crkve bio je da se osigura da razvoj veštačke inteligencije ostane u službi ljudskog dostojanstva i opšteg dobra.

Ubrzo nakon objavljivanja „Rimskog poziva”, Dario i Danijela Amodei osnovali su Anthropic 2021. godine, pozicionirajući ga kao AI laboratoriju koja posvećuje najviše pažnje etici, a samim tim i najskloniju saradnji sa Vatikanom preko odeljenja koje vodi Kristofer Olah.

Soul Doc: Šta je Klodov ustav?

Kako navodi nss magazine, od januara 2025. godine, Olah je organizovao sastanke sa verskim liderima i filozofima u San Francisku. Cilj je bio i tehnički i filozofski: definisati teoriju uma, na pola puta između religije i kognitivne nauke, kako bi se razumelo kako se ljudski moral može preneti na mašine.

Najopipljiviji proizvod ovog dijaloga je Klodov ustav (Claude’s Constitution), poznat kao soul doc („dokument o duši”), koji definiše karakter, vrednosti i ponašanje Anthropicovog modela veštačke inteligencije.

Da bi napisali ovaj „dokument o duši”, okupilo se nekoliko filozofa i naučnika, uključujući i priličan broj katoličkih mislilaca kao što su Brajan Patrik Grin, direktor tehnološke etike na Univerzitetu Santa Klara; otac Brendan Mekgvajer, sveštenik iz Silicijumske doline sa diplomom iz računarskih nauka i matematike i suosnivač Instituta za tehnologiju, etiku i kulturu u Santa Klari; i biskup Pol Tajg, sekretar vatikanskog Dikasterija za kulturu i obrazovanje.

Pored religijskog aspekta, pošto je Olah ateista, postojala je i tehnička potreba da se prevaziđe fundamentalni amoralizam veštačke inteligencije kako bi model postao sposoban za donošenje dobrih odluka.

Klodov ustav (Claude’s constitution) je temeljni dokument koji istovremeno izražava i oblikuje ono što Claude jeste. On sadrži detaljna objašnjenja vrednosti koje Klod otelotvoruje, kao i razloge za to. Ustav pruža Klodu informacije o njegovom položaju i nudi savete o tome kako da se nosi sa teškim situacijama i kompromisima, kao što je balansiranje između iskrenosti i saosećanja, ili zaštita osetljivih informacija.

Naravno, Tramp nije mogao ostati po strani u ovoj raspravi. U februaru 2025. godine, Anthropic se javno usprotivio upotrebi svojih AI sistema za vojne dronove i masovni nadzor američkih građana – što su pitanja koja je Vatikan eksplicitno osudio, a koja je Piter Til sa svojom kompanijom Palantir rado ignorisao.

Tramp je otkazao ugovor sa Pentagonom vredan 200 miliona dolara i proglasio Anthropic bezbednosnim rizikom. Kompanija je osporila tu odluku na sudu i kao podršku podnela dokument koji je potpisalo četrnaest katoličkih teologa i akademika. Bilo je to prvi put da je Crkva, iako posredno, stala na stranu jedne AI kompanije u sporu sa vlastima.

Kako poentira nss magazine, tehnološki oligarsi znaju da im je potreban moralni legitimitet, dok Katolička crkva teži ka tome da zadrži svoj društveni značaj. Nakon decenija skandala i sekularizacije, trenutni istorijski trenutak i regulacija etike u oblasti veštačke inteligencije predstavljaju priliku da se pokaže kako je katolička tradicija i dalje važna za savremeni svet.

Naslovna fotografija: pexels.com