Povezano
Do nedavno, delovalo je da je nošenje patika bilo jedina moguća opcija gde god da idete. Ali ta era se završila sa pandemijom virusa kovid-19. Zapravo, upravo sa sezonom jesen/zima 2021. godine, nedelje mode u Parizu i Milanu doslovno su preplavile formalne cipele koje su potisnule do tada sveprisutne patike – mokasine.
Za razliku od cipela na pertlanje (poput derby modela) i čizama, mokasnine su postale podrazumevana ležerna obuća za modno najosvešćeniju publiku. One su efikasno zamenile napadne patike iz ere ulične mode (streetwear) i naučile da koegzistiraju sa minimalnijim i klasičnijim modelima cipela.
Tokom vremena, videli smo evoluciju klasičnih mokasina ka novim sličnim ili hibridnim formama – kao što su muške baletanke ili takozvane snoafers (hibrid papuča i mokasina). Ali kako je zapravo došlo do ove evolucije?
Kako su mokasine postale najpopularnije cipele?
Mokasine su preuzele tron od patika trenutku kada je stara publika iz streetwear mode odrasla. Kada je nastupio zastoj izazvan pandemijom, tržište se zapravo gušilo u patikama: u početku su bile funkcionalne, moderne, a kolaboracije su ih održavale svežim; nakon izvesnog vremena, međutim, taj mehanizam se blokirao sam od sebe.
Lansiranja novih modela postala su svakodnevna, a kreativnosti je bilo sve manje. Lansiranjem modela Air Dior 2020. godine dostignut je apsolutni vrhunac luksuzne ulične mode: Kim Džons je zatvorio krug koji je otvoren saradnjom Louis Vuitton x Supreme, ali je to istovremeno označilo i konceptualnu iscrpljenost ovog trenda.
U tom trenutku kolaboracija je već bilo previše – postale su zaboravne i razočaravajuće; tržište je bilo hiperzasitno sve bleđim i očigledno komercijalnim izdanjima, publika se svela na preprodavce, a javnost se umorila od površnosti svega toga.
Čak ni sam Virdžil Ablo nije odobravao ove nove smerove u kojima se scena kretala, a nakon njegove smrti, i sa tragedijom na festivalu Astroworld s jedne strane i epskim padom Kanjea Vesta druge, mejnstrim kultura se okrenula novim i manje rizičnim opcijama kad su cipele u pitanju.
Nakon završetka karantina, hype kultura je postala nešto rezervisano za tinejdžere. Patike su se vratile u svoje niše poput gorpcore stila ili trčanja. Strastveni zaljubljenici u modu su sada želeli proizvod koji ima materijalnu vrednost, a ne nešto što je samo prolazni trend.
Brend Aimé Leon Dore zadržao je udobnost ulične mode, ali ju je učinio zrelijom spajajući duks sa kapuljačom i vuneni kaput, blejzer sa kačketom, a sportske šortseve sa brodaricama. Bila je to promena koja je protumačena kao povratak preppy stila, old money estetike ili „tihog luksuza“.
Okosnica svih ovih promena bile su upravo mokasine. Svako ko je počeo da nosi ove cipele nakon patika u nekom trenutku je pomislio kako su one savršena alternativa – sa svedenijim i zrelijim šarmom. Mogle su se nositi na mladalački način, ali su pre svega predstavljale potragu za klasicizmom i konceptualnim središtem na inače zbunjujućoj sceni mirko-trendova.
Danas imamo suprotan problem, odnosno preveliki broj bazičnih brendova koji jašu na talasu normcore estetike kao izraza autentičnijeg sopstva. Pa ipak, mokasine se neverovatno dobro drže, delom zahvaljujući tome što je dostupne u različitim cenovnim rangovima, ali i što je vintage tržište prepuno ovih modela, piše nssmagazine.
Ali, dolazi do preokreta. Ako se u periodu neposredno nakon procvata hype kulture mokasine suprotstavljale patikama kao superiornije i zrelije cipele, sa pojavom neutralnijih, klasičnih i plitkih (slim) patika prešli smo na narativ o njihovoj jednakosti.
Na TikToku su, na primer, sadržaji koji tvrde da mokasine podižu svaku odevnu kombinaciju na viši nivo uveliko potisnuti onima koji poručuju da je izbor između patika i mokasina najteža odluka koju morate da donesete svakog dana. Od odnosa rivalstva, stigli smo do odnosa apsolutne jednakosti.
Uprkos tome što mokasine i danas ostaju najpopularnija kategorija kad su u pitanju cipele jer su praktične i rodno neutralne, njihova dominacija nije apsolutna. Mirna koegzistencija trendova zapravo ukazuje na naglasak koji moda stavlja na klasicizam, ali i na prisustvo publike koja, sve više inspirisana mnoštvom trendova koje nude algoritmi, postaje sve eklektičnija u svojim zahtevima, a samim tim i teža za predviđanje.
Naslovna fotografija: Cornel Cristian Petrus / Shutterstock Editorial / Profimedia