Zašto su objekti koji nas okužuju – od automobila do zgrada – izgubili boje?

Živimo u monohromatskom svetu – čini nam se da su jedine boje koje vidimo siva i bež, bilo da je reč o našim telefonima, zgradama u kojima radimo i živimo, automobilima koje vozimo, nameštaju kojim opremamo svoje domove…

To nije samo privid – podaci i istraživanja nam govore da boja polako nestaje iz naših života. Grupa Muzeja nauke u Londonu (Science Museum Group) analizirala je 2020. godine više od 7.000 fotografija svakodnevnih predmeta – kao što su telefoni, kućni aparati, satovi i lampe – nastalih u periodu od 1800. godine do danas. Rezultati pokazuju da je, počevši od ranog dvadesetog veka, paleta boja svakodnevnih objekata progresivno postajala sve sivlja.

Smeđi i žuti tonovi drveta i kože ustupili su mesto sivim nijansama plastike i čelika. Najzastupljenija boja u čitavoj zbirci jeste tamna, ugljeno-siva, koja je prisutna na više od 80% analiziranih fotografija. Pre dve stotine godina, monohromatske nijanse činile su oko 15% predmeta; danas one dominiraju u skoro 60% svega što nas okružuje.

Automobilski sektor je možda najočigledniji primer ove promene. Prema Axalta izveštaju o popularnosti boja za 2025. godinu, čak 74% automobila prodatih širom sveta je bele, crne ili sive boje.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, siva je najprodavanija boja već sedam godina zaredom, sa udelom od 27,8% u 2024. godini. Sledi crna sa 21,7%, plava sa 14,9%, dok je crvena, nekadašnji simbol sportskog duha i strasti, zabeležila svoj najniži tržišni udeo u poslednje dvadeset dve godine. Istinski hromatske boje, kao što su zelena, žuta i narandžasta, zajedno čine manje od 10% tržišta.

Boje su postale nepoželjne u dizajnu

I digitalnom dizajnu i brendiranju fale boje. Tokom proteklih deset godina, logotipi velikih tehnoloških kompanija (kao što su Google, Microsoft, Uber, Airbnb) prošli su kroz proces radikalnog pojednostavljenja: izbačeni su gradijenti, senke i ilustrativni detalji, a ustupljeno je mesto čistim linijama, sans-serifnim fontovima i svedenim paletama boja.

Prema podacima platforme DesignRush, 42% potrošača povezuje čiste, moderne logotipe sa većom pouzdanošću, ali to istovremeno dovodi do vizuelne homogenizacije zbog koje mnogi brendovi postaju gotovo neprepoznatljivi i ne razlikuju se jedni od drugih.

Najočigledniji zaokret ka neutralnosti, međutim, vidljiv je u svetu arhitekture. Nagli uspon minimalizma i modernističkih stilova dizajna doveo je do toga da u zgradama preovlađuju beli, sivi i crni tonovi, što predstavlja oštar otklon od višebojnog arhitektonskog pejzaža iz prošlosti.

Da bi se ovaj zaokret u potpunosti razumeo, pogled u prošlost pruža jasan uvid. Tokom 19. i početkom 20. veka, izgrađeno okruženje se ponosilo raznolikom paletom. Objekti su građeni od cigle, kamena i drveta, pri čemu je svaki materijal donosio svoju jedinstvenu nijansu u gradski pejzaž. Obojene površine se takođe nisu ustručavale od prikazivanja širokog spektra boja.

Kako urbani razvoj nezaustavljivo napreduje, starije zgrade se često zamenjuju novijim strukturama koje odražavaju savremeni ukus i materijale. Danas popularni građevinski materijali, kao što su beton, staklo i čelik, koji se tipično javljaju u sivim ili crnim tonovima, postali su prepoznatljivo obeležje modernih gradskih pejzaža.

Dizajn enterijera prati potpuno istu putanju. Trendovi skandinavskog minimalizma pretvorili su domove u monohromatska okruženja u kojima sve mora da se povinuje paleti belih, bež i sivih tonova. Kako piše Nilam Tejlor, za to postoji i ekonomski razlog: krečenje zidova u sivu boju povećava vrednost nekretnine pri preprodaji, jer neutralni tonovi privlače širi krug potencijalnih kupaca. Boja u ovom kontekstu postaje rizik – element koji bi mogao da suzi tržište.

Kako piše UX magazine, emotivni uticaj dizajna takođe bi mogao da pretrpi promenu sa smanjenjem raznolikosti boja. Boje mogu da izazovu snažne emocije i asocijacije – jarke crvene nijanse mogu da pobude uzbuđenje, dok hladni plavi tonovi mogu da deluju umirujuće ili da uliju poverenje. Sa ograničenijim izborom boja, dizajn možda neće izazivati tako moćne emotivne reakcije, što otežava uspostavljanje dublje veze sa korisnikom.

Štaviše, kako boja gubi ulogu ključnog faktora razlikovanja, fokus dizajna bi mogao dodatno da se pomeri ka funkcionalnosti, jednostavnosti i lakoći korišćenja. Ovi elementi čine samu srž dobrog UX dizajna (dizajna korisničkog iskustva) i mogli bi dobiti više pažnje u svetu koji naginje ka neutralnoj paleti boja.

U isto vreme, zaokret ka monohromatskim ili neutralnijim rešenjima donosi sopstveni niz izazova, naročito na polju pristupačnosti. Osiguravanje dovoljnog kontrasta i čitljivosti u dizajnu predstavlja vitalnu stavku, posebno za korisnike sa oštećenjem vida. Ograničena paleta boja može otežati ispunjavanje ovih zahteva, primoravajući dizajnere da pronalaze inovativna rešenja. Evolucija estetskih preferencija mogla bi biti još jedna posledica ove promene. Tokom vremena, korisnici bi mogli da razviju sklonost upravo ka ovim monohromatskim trendovima, što bi zauzvrat moglo da utiče na buduće dizajnerske pravce i dodatno produži dominaciju neutralnih boja.

Novonastalo priklanjanje neutralnim tonovima može biti pokazatelj promenjenih prioriteta u kulturi i načinu života. Neki ljudi su spremni da žrtvuju element individualnosti kako bi postigli „eleganciju“ ili „zrelost“ u određenim sferama svog života. A kao i u svemu drugom, ljudi prosto imaju naviku da slede masu.

Boje šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina imale su svoje prepoznatljive osobine. Svet možda privremeno „gubi boju“, ali analize ovog fenomena predviđaju da će vremenom i ova tendencija izbledeti, baš kao što bledi i svaki drugi trend – ostavljajući svoj trag dok društvo nastavlja da se kreće dalje.

Naslovna fotografija: Hector RETAMAL / AFP / Profimedia