Povezano
Nedavno se na društvenim mrežama razbuktala debata oko pristupačnih alternativa luksuznih makeup proizvoda – zahvaljujući onome što su društvene mreže brzo prozvale Charlotte Gate. U intervjuu za BBC, Šarlot Tilburi, poznata šminkerka i osnivačica istoimenog brenda, podelila je prilično beskompromisno mišljenje o toj temi.
„Kada napravite duplikat, vi obmanjujete potrošača”, izjavila je Tilburi, insistirajući na tome da alternative nikada ne mogu pružiti iste rezultate kao njeni proizvodi, piše nss gclub.
Kao što se i očekivalo na uticajnoj platformi kakva je TikTok, izjave Šarlot Tilburi brzo su postale viralne, podstakavši brojne kreatore da daju svoj sud. Među prvima je bila Nina Pul, koja je osporila pojedine tvrdnje poznate šminkerke izjavivši da je identifikovala nemačkog proizvođača koji stoji iza njenih čuvenih olovaka za usne.
Prema rečima Nine Pul, isti dobavljač takođe proizvodi kozmetiku i za KIKO Milano, brend koji je pozicioniran u znatno pristupačnijem cenovnom rangu.
Video Nine Pul bio je samo početak. Ubrzo su se razgovoru priključila i druga zvučna imena, uključujući Sandru (Sindi) Sold , osnivačicu brenda Mulac Cosmetics, kao i Kristinu Fogadži u Italiji poznatiju pod nadimkom L’Estetista Cinica, koja stoji iza brendova Overskin i Veralab.
Prema mišljenju obe italijanske preduzetnice, čak i kada brendovi zauzimaju potpuno različite tržišne pozicije dok nude naizgled slične proizvode, odluke o kupovini i odanost brendu pre svega su vođeni efektnim pripovedanjem i vrednostima koje se vezuju za sam brend.
Marketing, shvaćen kao umetnost pričanja priče i izgradnje zajednice, postaje čarobni štapić koji svetlucavi sjaj za usne ili puder u prahu pretvara u glavne junake mnogo veće naracije – one izgrađene na kreativnosti, stručnosti i emotivnoj povezanosti. A samim tim, daje im za pravo da proizvodima odrede veću vrednost.
Po čemu se zapravo razlikuju luksuzni i pristupačni beauty proizvodi?
Dupe culture je zanimljiv fenomen beauty industrije – rastući trend kupovine pristupačnih šminkerskih i kozmetičkih proizvoda koji deluju kao da pružaju iste rezultate kao i njihovi luksuzni pandani. Ali, da li je to zaista tako?
Godine 2001, Leonard Lauder, tadašnji predsednik izuzetno uspešne kompanije Estée Lauder Companies, predstavio je kontroverznu teoriju poznatu kao „indeks ruža za usne“.
Prema ovom biznismenu, u periodima ekonomske nesigurnosti i finansijskih poteškoća, potrošači naginju ka tome da odustanu od skupih, neesencijalnih kupovina, ali nikada od novog ruža za usne. To je bio mali luksuz sposoban da pruži isto emotivno zadovoljstvo kao daleko skuplje kupovine – poput novog automobila ili najnovijeg pametnog telefona – i to za samo delić cene.
Iako ova teorija nikada nije naučno dokazana, a današnji socio-ekonomski pejzaž izgleda znatno drugačije u odnosu na rane 2000-e, ona i dalje nudi zanimljiv ugao na uspon takozvanih dupe proizvoda, odnosno pristupačnih alternativa skupim varijantama.
U eri u kojoj trendovi nestaju gotovo preko noći, a poređenja proizvoda postaju takoreći matematička, možda je vreme da se vratimo osnovama. Apsolutno nema ničeg lošeg u tome da izaberete pristupačniji proizvod umesto luksuzne alternative. Međutim, ono što postaje nerealno jeste očekivati da ta jeftinija opcija bude potpuno identična premium proizvodu.
Uzmite za primer brendove kao što su La Mer ili Augustinus Bader u svetu luksuzne nege kože. Njihove patentirane tehnologije, autorska istraživanja, godine naučnog razvoja i zaštićene inovacije predstavljaju ključne komponente onoga što te proizvode čini jedinstvenim. One ne definišu samo formulu – one definišu reputaciju brenda i njegovu prepoznatljivost na globalnoj estetskoj sceni.
Naravno, viša cena ne garantuje automatski i superiornije performanse. Pristupačan proizvod apsolutno može da nadmaši luksuzni. Ali, ako odvojimo vreme da razumemo nasledstvo brenda, njegov proces istraživanja i razvoja, kao i nauku koja stoji iza formule, to nam omogućava da donosimo promišljenije odluke pri kupovini.
Koliko god to bilo teško, trebalo bi da naučimo da procenjujemo delotvornost ruža, maskare ili tečnog pudera izvan samog logotipa na pakovanju ili preporuka preko kojih nasumično prelazimo na društvenim mrežama. Umesto toga, naučimo da čitamo INCI sastav, razumemo kvalitet i poreklo sastojaka, i postanemo radoznali u pogledu strasti, stručnosti i inovativnosti koje stoje iza svake nove bočice ili kutijice izložene na poljicama naše omiljene parfimerije.
Tek tada možemo postati informisani, osvešćeni potrošači koji ne kupuju kozmetički proizvod zato što on služi kao statusni simbol, već zato što nam pomaže da izrazimo sopstvenu lepotu.
Naslovna fotografija: Andrew Francis Wallace / Zuma Press / Profimedia