Werkstatt Studio: priča o sarajevskom brendu nakita koji je stigao do Beyoncé

Sve je počelo na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu, gde su se dizajnerke Ajla Šarić i Lejla Nuhić upoznale studirajući grafiku. Umesto da grafičke matrice ostanu deo procesa štampe, počele su da ih posmatraju kao materijal za nešto sasvim novo – nakit. Prve naušnice nastajale su gotovo eksperimentalno, uz improvizovane alate, da bi iz tog studentskog eksperimenta vremenom nastao Werkstatt, danas prepoznatljiv po svojim ručno izrađenim komadima, sirovim teksturama, gravurama i izrazito autorskom pristupu.

Njihova priča dobila je neočekivanu međunarodnu dimenziju 2019. godine, kada je Werkstatt napravio nakit za kreaciju koju je Beyoncé nosila u okviru projekta The Lion King: The Gift. Taj trenutak doneo je veliki skok u vidljivosti brenda, ali je suština Werkstatta ostala ista: rad u ateljeu, ručna obrada i ideja da se grafika može preneti sa papira na telo.

O tome kako su dve prijateljice sa Akademije izgradile brend, kako nastaje nakit od grafičkih matrica, šta se zaista dogodilo iza kulisa saradnje sa Beyoncé i gde Werkstatt ide dalje razgovaramo sa dizajnerkama i osnivačicama Ajlom Šarić i Lejlom Nuhić, brend menadžerkom Nejrom Nuhić Hajdarević i PR menadžerkom i menadžerkom web prodaje Aminom Ahmetagić.

Vaša priča počela je na Akademiji likovnih umetnosti. Kako je nastao Werkstatt?

Ajla Šarić: Lejla i ja upoznale smo se na Akademiji, gde smo dve godine zajedno studirale grafiku. Od prvog dana prepoznale smo isti senzibilitet prema umetnosti i grafičkim tehnikama. Više smo vremena provodile poredeći radove i stvarajući zajedno nego što smo razmišljale o tome šta će biti posle fakulteta.

Pred kraj studija počela sam da eksperimentišem sa bakarnim pločama koje se koriste za duboku štampu. Shvatila sam da me sama matrica fascinira više od njenog otiska na papiru. Prve naušnice pravila sam potpuno improvizovano – makazicama, ekserom, bez pravih alata. Pokazivala sam ih prijateljima, oni su počeli da ih kupuju, a onda je bilo sasvim prirodno da Lejla i ja udružimo snage.

Lejla Nuhić: Važno je reći da je naš nakit doslovno napravljen od grafičkih matrica. To nisu imitacije grafike, već ploče koje služe za štampu dubokog tiska i koje dobijaju potpuno novi život kao nakit.

Čini se da je prijateljstvo bilo jednako važno kao i umetnost.

Lejla: Apsolutno. Naša druženja su uvek bila produktivna. Nikada nismo sedele i planirale biznis – jednostavno bismo rekle: „Hajde da napravimo nešto.“ Nekad je to bila majica, nekad komad nakita.

Ajla: Obe smo bile alternativniji tipovi. Nikada nas nisu privlačili kristali ni klasičan, glamurozan nakit. Zanimljivo je da danas često čujemo kako devojke koje inače uopšte ne nose nakit nose upravo Werkstatt.

Lejla: Verovatno zato što ni mi nismo žene koje se preterano sređuju. Više volimo teksture, sirove materijale i predmete koji imaju karakter nego nešto savršeno ispolirano.

Kada je hobi postao ozbiljan brend?

Ajla: Prvi tragovi svega ovoga postoje već dvadesetak godina, ali smo pre jedanaest ili dvanaest godina odlučile da mu se potpuno posvetimo. Vikendi su postali rezervisani za atelje – od jutra do kasne noći. Kupovale smo alate, opremu, uređivale prostor i gradile sve iz početka.

Lejla: Kasnije su nam se spontano pridružili ljudi koji su danas ključni deo tima. Moja sestra Nejra prvo je pomagala na jednom fotografisanju, a danas vodi brend. Ajlin tata, koji je stomatolog, radio je finu obradu nakita jer ima neverovatno preciznu ruku.

Prava prekretnica dogodila se kada smo otvorile sopstveni shop. Do tada smo zavisile od concept store-ova i tuđeg marketinga. Odjednom je sve bilo na nama – kirija, zaposleni, administracija. Tek tada je Werkstatt postao ozbiljna kompanija.

Ajla: Ipak, najvažnije nam je bilo da sačuvamo osećaj radionice. Mi nismo industrijska proizvodnja. Svaki komad i dalje prolazi kroz naše ruke.

Vaš nakit danas nose dame daleko izvan Bosne i Hercegovine. Ko su žene koje ga biraju?

Amina Ahmetagić: Nikada nismo imale precizno definisanu ciljnu grupu, pa se ona formirala potpuno prirodno. To su žene između 25 i 50 godina, ali mnogo više od godina povezuje ih stav nego stil.

Najviše narudžbina dolazi iz Bosne i Hercegovine i regiona, ali imamo i verne kupce u Americi, kao i širom Evropske unije. Mnogo ljudi nas prvo otkrije u nekom concept store-u ili preko Instagrama, a onda postanu stalni kupci našeg web shopa.

Kako nastaje komad Werkstatt nakita i kako izgleda proces izrade?

Ajla: Tehnički je veoma zahtevan. Morate poznavati grafičku obradu ploče, rad sa kiselinama, bakropis, različite tehnike duboke štampe. Sve počinje dobrom pripremom matrice.

Lejla: Ljudi često pitaju koliko vremena treba za jedan prsten, ali na to je teško odgovoriti. Zavisi od gravure, boje, teksture… Jedna ploča može dati više komada, ali svaki prolazi kroz veliki broj faza koje se moraju uraditi pažljivo. Upravo zato nijedan nije potpuno isti.

Kupci često pitaju koliko ovakav nakit traje. Da li je njegova patina deo dizajna?

Amina: Upravo tako. Uz svaki komad danas dajemo karticu sa uputstvima za održavanje, ali uvek kažemo isto – ovo je umetnost koju nosite. Kao i svako umetničko delo, menja se vremenom.

Boja može da izbledi, pojedini delovi mogu da se istroše, ali gravura ostaje. Nama je upravo ta promena lepa, jer svaki komad postaje jedinstven za osobu koja ga nosi.

Lejla: Koristimo prirodne, relativno mekane materijale koji nisu plemeniti upravo zato što nam omogućavaju slobodu oblikovanja. Bez toga ne bismo mogli da postignemo ove teksture i forme.

Priča koju svi žele da čuju – kako je Werkstatt završio u Beyoncéinom spotu?

Nejra Nuhić Hajdarević: (smeh) Ovu priču pričam već godinama, ali mi nikada ne dosadi.

Bilo je to 2019, u vreme premijere filma The Lion King. Boris, osnivač brenda Demode Couture, pozvao nas je da za jednu od tri kreacije koje radi za Beyoncé napravimo nakit. Poslao je skicu, a mi smo sedam dana i noći radile bez prestanka kako bismo je pretvorile u stvarnost.

Lejla: Boris je imao osnovnu ideju, ali nam je dao veliku kreativnu slobodu. Moglo se reći da smo taj komad zajedno oblikovali.

Nejra: Kada je Boris odneo haljine i nakit u Los Anđeles, prošli su meseci bez ikakvih vesti. Na premijeri Beyoncé nije nosila ni njegove ni naše komade i pomislile smo da je priča završena.

A onda je objavila fotografiju Blue Ivy sa našim naušnicama koje smo usput spakovale u kutiju. Nekoliko meseci kasnije javili su nam pratioci na Instagramu: „Je l’ ovo vaš nakit?“ U spotu za pesmu sa albuma The Lion King: The Gift pojavili su se naši komadi, a produžena verzija spota za „Bigger“ konačno ih je jasno pokazala.

To je bio trenutak kada je region prvi put masovno čuo za Werkstatt. Ironično, tada još nismo imale ni web shop ni svoju radnju. Taj uspeh nam je dao potvrdu da ono što radimo ima međunarodnu vrednost i motivisao nas da sve resurse uložimo u dalji razvoj.

Šta je sledeće za Werkstatt?

Amina: Kako je brend rastao, Ajla i Lejla su sve više vremena provodile u operativi, a sve manje u čistoj kreativnosti. Nekada smo gotovo svake sedmice imali nove modele, danas mnogo pažljivije biramo trenutak za nove kolekcije jer želimo da kvalitet ostane isti.

Sledeći korak nije odustajanje od nakita, već širenje iste filozofije na druge predmete.

Ajla: Zanimljivo je da smo pre nakita prvo crtale torbe. One nas čekaju već godinama. Imale smo jednu limitiranu seriju koja je odlično prošla i mislim da će uskoro ponovo doći na red.

Lejla: Zato se i zovemo Werkstatt – radionica. Od početka smo zamišljale mesto u kojem će postojati grafike, torbe, nakit i različiti predmeti. Nakit je prvi pronašao svoju publiku, ali ideja je oduvek bila mnogo šira. Verujem da tek ulazimo u njeno najzanimljivije poglavlje.