Povezano
Umetnost nema nacionalnost – ona pripada imaginaciji, stvaranju i zajedničkom iskustvu. Iz tog uverenja nastao je Independent Art Republic (IAR), međunarodna umetnička rezidencija zamišljena kao privremena republika u kojoj se umetnici iz svih delova sveta, sa svojim umetničkim praksama, razmenjuju iskustva, uče i stvaraju, a njihov rad kasnije biva i međunarodno vidljiv. Ovogodišnje izdanje održano je sredinom septembra na Eko imanju Brana u Rekovcu kod Kragujevca, gde je četrnaestoro mladih umetnika tokom sedam dana dobilo prostor (i vreme) da se posveti radu, istraživanju i razmeni – uz mentorsku podršku i razgovore sa kolegama iz različitih disciplina.
Mentorski tim ove godine bio je sačinjen od tri umetnika. To su Marta Jovanović, umetnica, istraživačica i edukatorka sa međunarodnim iskustvom, Davide Dormino, vajar i vizuelni umetnik čija praksa obuhvata skulpturu, instalaciju i intervencije u javnom prostoru, i Vladimir Miladinović, vizuelni umetnik čiji se rad bavi politikom sećanja, medijskom manipulacijom i načinima na koje nastaju i tumače se istorijski narativi. Njihove različite prakse na rezidenciji su pružile prostor za razgovor koji prevazilazi klasičan odnos mentora i učenika – od pitanja forme i materijala do šireg promišljanja o ulozi umetnosti danas.
IAR je zamišljen kao prostor koncentracije, razmene i profesionalnog razvoja u kojem umetnici izlaze iz svakodnevne rutine i sopstvenu praksu sagledaju iz nove perspektive. Umetnicima su obezbeđeni uslovi za nesmetan i kontinuirani rad sa mentorima, dok se kroz međunarodnu saradnju sa Rome University of Fine Arts (RUFA) otvara mogućnost predstavljanja odabranih radova u Rimu tokom Rome Art Week-a 2026, kao i na izložbi u Beogradu. Posebnost ovog modela je i povezivanje umetničkog procesa sa poslovnim sektorom: radovi nastali tokom rezidencije biće predstavljeni partnerima programa, stvarajući prostor za susret mladih umetnika sa potencijalnim kolekcionarima i podržavaocima umetnosti.
IAR tako umetnost posmatra kao zajedničku teritoriju – mesto susreta različitih iskustava i pogleda, ali i konkretan prostor u kojem ideje mogu da nastanu, razviju se i nastave svoj život izvan same rezidencije.
14 UMETNIKA NA KOJE TREBA DA OBRATITE PAŽNJU:
Jelena Milatović
Biografija: Jelena Milatović je vizuelna umetnica iz Crne Gore, koja živi i radi u Beogradu. Završila je osnovne i master studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku Slikarstvo. U svom radu istražuje odnos između prostora i identiteta, kao i granicu između prisustva i odsustva. Primarno radi velike crteže ugljenom na papiru, a razvija i radove koji uključuju elemente instalacije.
Zašto se prijavila na rezidenciju: Na rezidenciju sam se prijavila jer se tema rezidencije prirodno povezala sa mojim interesovanjem za privremene prostore, osećaj pripadanja i odnos između prostora i identiteta. Posebno me je privukla mogućnost da rad razvijam u novom okruženju, kao i da kroz razgovore sa mentorima i drugim umjetnicima dobijem nove perspektive.
Najznačajnije iskustvo sa rezidencije: Najznačajnije iskustvo za mene bilo je povezivanje sa ljudima koje sam upoznala tokom rezidencije i osećaj zajedništva koji se među nama razvio za tako kratko vrijeme. Značilo mi je i to što sam svoj rad (crtež privremenog skloništa između žbunja) mogla da razvijam direktno iz prostora u kojem smo boravili. Rezidencija mi je donijela važne razgovore i osećaj da se moj rad može razvijati u nepredviđenim pravcima što mi je nedostajalo u posjednje vrijeme.
Kaja Đoković
Biografija: Živi u Srbiji i bavi se apstraktnim slikarstvom. Kroz njega trenutno istražuje unutrašnje stanje savremenog čoveka i način na koji spoljašnje okruženje utiče na njegov doživljaj sebe. U radu najčešće koristi akril, sprej i markere na platnu, kombinujući prekide, fragmente i znakove kao deo svog vizuelnog jezika.
Zašto se prijavila na rezidenciju: Prijavila sam se jer sam želela da izađem iz svog uobičajenog radnog okruženja i vidim kako novo mesto, priroda i drugačiji ritam mogu da utiču na moj rad. Važna mi je bila i razmena sa drugim umetnicima, kao i mogućnost da rad razvijam van svakodnevne rutine.
Najznačajnije iskustvo sa rezidencije: Najviše mi je značilo to što sam kroz sam proces rada počela jasnije da razmišljam o tome kako slika može da funkcioniše van svojih uobičajenih granica. Konsultacije sa mentorima su mi tu bile posebno važne, jer su otvorile pitanja o tome kako moj slikarski jezik može da se proširi, a da pritom ne izgubi ono što ga čini mojim.
Tatjana Ružić
Biografija: Ima 22 godine i ovog septembra započela je master studije na Školi lepih umetnosti u Kanu, u Normandiji. Odrasla je u regionu Pariza, ali je svako leto provodila u Srbiji, između Topole i Beograda, što predstavlja dvostruku pripadnost koja ju je oblikovala privatno i profesionalno. Njen umetnički rad je multidisciplinaran. Koristi materijale poput betona, metala i drveta, uz 3D softver kao što je Blender i tehnike fotogrametrije. Bavi se i keramikom, fotografijom i formatima vezanim za izdavaštvo.
Ova raznovrsnost medija omogućava mi da temama pristupam iz različitih uglova, u zavisnosti od zahteva svakog pojedinačnog projekta. Moj rad je započeo pre oko četiri godine tehnikom graviranja, kao intuitivni pokušaj da prikažem kako sam doživljavala Srbiju. Taj prvi rad je pokrenuo više pitanja nego što je dao odgovora, podstičući me na dublje istraživanje srpske istorije i kulturnog nasleđa.
Danas radi u dva glavna pravca: bavi se izgrađenim nasleđem Beograda – poput zgrade Generalštaba i hotela „Jugoslavija”, čemu pristupa kroz ono što naziva „fiktivnom konzervacijom” (fotogrametrijske rekonstrukcije, odlivci od betona). Bavi se i nematerijalnim nasleđem, posebno tradicionalnim tekstilom kao što je pirotski ćilim, čije šare i način tkanja izdvaja iz njihovog izvornog konteksta kako bi im podarila novo prisustvo.
Zašto se prijavila na rezidenciju: Prijavila sam se jer mi je to delovalo kao retka prilika da boravim u Srbiji, a posebno u regionu Šumadije, odakle potiče moja porodica. Takođe mi je bilo posebno važno što ću biti okružena perspektivnim srpskim umetnicima na koje se ugledam, kao i umetnicima iz drugih delova sveta i izvanrednim mentorima.
Najznačajnije iskustvo sa rezidencije: Tokom rezidencije, Džulija Vaskonselos (Julia Vasconcelos) je izvela performans koji je podrazumevao muzičara koji uživo izvodi tradicionalnu muziku; Džulija mu je prišla i počela da igra kolo, a mi smo joj se svi pojedinačno pridružili prateći njene korake. Bio je to divan trenutak – videti kako svi pokušavaju da nauče deo te kulture… Za mene je to bilo posebno važno jer sam tada prvi put pokušao da ga odigram. Mislim da to na neki način sažima atmosferu rezidencije – svi su bili otvoreni za upoznavanje kulture onih drugih.
Rishi Khurana (Rishi Khurana)
Biografija: Multidisciplinarni umetnik i suosnivač brenda „nosive umetnosti” (wearable art), sa sedištem u Londonu. Njegov rad kreće se u prostoru između slikarstva, performansa, videa i skulpture, delujući kao sinegdoha prednjeg plana, postavljenog ispred animirane, kontekstualne pozadine njegovog trenutnog geografskog – urbanog pejzaža. Potičući iz porodice srednje klase u Nju Delhiju i sa iskustvom u tradicionalnom slikarstvu, oduvek je bio okružen dilemama i pitanjima komercijalne realnosti koja prati umetnika:
Moja pandžabi kultura i njeni elementi snobizma uvek su me intrigirali i uticali na narative, asocijacije i kapitalističke ideologije struktura moći i institucija.
Zašto se prijavio na rezidenciju: Program rezidencije IAR bio je moje prvo iskustvo te vrste, tako da je prilika za rad u potpuno drugačijem kulturnom kontekstu predstavljala pravo osveženje nakon londonskog haosa. Pored međukulturalnog dijaloga, radovala me je i mogućnost upoznavanja i uspostavljanja novih veza sa umetnicima, mentorima i celokupnim pomoćnim osobljem!
Najznačajnije iskustvo sa rezidencije: Bio je to onda kada je Jan Eugster održao prezentaciju i kada sam video impresivne radove (kako po obimu, tako i po vremenu izrade) koje je stvorio u saradnji sa vrhunskim umetnicima i velikim galerijama – uz to, bilo je fascinantno čuti priču o procesu koji se odvija „iza kulisa” prilikom stvaranja umetničkog dela čija se cena meri šestocifrenim ili sedmocifrenim iznosima!
A. Elif Ajdogmuš (A. Elif Aydoğmuş)
Biografija: Umetnica iz Istanbula. Bavi se skulpturom i prostorno specifičnim instalacijama. Osnovne studije završila je na Odseku za skulpturu Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta Marmara. Njena umetnička praksa zasniva se na ontološkom i fenomenološkom preispitivanju pojma „traga“ koji pojedinac ostavlja za sobom tokom svog egzistencijalnog putovanja.
Za mene trag nije samo ostatak nekog prošlog trenutka; on je istovremeno snažno polje značenja koje u sebi nosi identitet i proživljeno iskustvo.
Prenoseći taj konceptualni okvir u jezik skulpture, kao osnovnu metodu koristi dijalektički odnos između pozitivnih i negativnih formi. Prostor koji telo zauzima, odnosno pozitivnu formu, postavlja zajedno sa prazninom koju telo ostavlja za sobom, odnosno negativnom formom, ili ih oblikuje odvojeno. Ova metoda joj omogućava da skulpturi pristupi ne samo kao fizičkoj masi, već i kao mediju koji u sebi nosi napetost između prisustva i odsustva, punoće i praznine, sećanja i zaborava. Kroz svoje radove poziva posmatrača da izađe iz uloge pasivnog posmatrača i uđe u prostor iskustva u kojem može da uspostavi i misaonu i emocionalnu vezu sa umetničkim delom, kao i da se suoči sa sopstvenom prošlošću. Ovakvim pristupom nastoji da apstraktne dinamike sećanja, traume i ljudskih odnosa učini vidljivim kroz konkretne i opipljive forme.
Zašto se prijavila na rezidenciju: Osnovni razlog mog učešća u rezidencijalnom programu bio je da, susrećući se sa tragovima koje nose različite kulture, proširim značenjsko polje svoje umetničke prakse i dodam joj nove slojeve. Izlazak iz poznatog okruženja i susret sa nepoznatim doživljavam kao transformativni prag koji iznova oblikuje sećanje i percepciju. Želela sam da iskustva koja ću steći tokom ovog procesa mojoj praksi donesu novu perspektivu, ali i da mi omoguće da ponovo preispitam značenja za kojima već tragam i iznova ih oblikujem unutar drugačijih odnosa.
Najznačajnije iskustvo sa rezidencije: Za mene je najznačajnije iskustvo rezidencijalnog programa bilo svedočenje susretu različitih načina razmišljanja i stvaranja unutar istog vremena i prostora. Odnos koji svaki umetnik uspostavlja prema umetnosti i svetu, konceptualni okvir na kojem radi i metod koji razvija kako bi taj okvir učinio vidljivim razlikovali su se jedni od drugih. Ova raznolikost omogućila mi je da vidim kako umetnost može da pristupi različitim pitanjima i konceptualnim područjima kroz raznovrsne metode, materijale i načine izražavanja. Pored toga, zajedničko promišljanje na mestima na kojima su se naše prakse ukrštale, kao i posmatranje načina na koje svako od nas drugačije odgovara na zajednička pitanja, bilo je za mene veoma transformativno. Tokom ovog procesa iskusila sam da svedočenje ne podrazumeva samo posmatranje stvaralaštva druge osobe, već i ponovno preispitivanje sopstvene pozicije i načina razmišljanja kroz njenu perspektivu.
Žulija Vaskonselos (Julia Vasconcelos)
Biografija: Umetnica iz Brazila, koja je nedavno završila master studije likovnih umetnosti u Rimu, sa specijalizacijom iz grafike. Njena umetnička praksa je multidisciplinarna i kreće se između grafike, performansa, slikarstva i instalacije. Grafika je bila njena polazna tačka za istraživanje materije, prisustva, odsustva i sećanja, ali se njen rad tokom poslednjih nekoliko godina sve više približava performansu kao prostoru susreta, ranjivosti i transformacije.
Zanimaju me tragovi — ono što ostaje u telu, prostorima i odnosima čak i nakon što nešto ili neko nestane.
Zašto se prijavila na rezidenciju: Prijavila sam se jer sam želela da na trenutak stavim svoju praksu u stanje mirovanja i dozvolim da je prožmu novo mesto, drugi ljudi i drugačiji načini razmišljanja i stvaranja umetnosti. Srbija me je privukla upravo svojom istorijom i slojevima, ali pre svega mogućnošću da budem deo konteksta razmene. Za mene je umetnička rezidencija takođe prostor izmještanja: izlazak iz onoga što već poznajemo kako bismo otkrili šta može nastati kada se otvorimo prema nepoznatom.
Najznačajnije iskustvo sa rezidencije: Spoznaja da je rezidencija postala prostor susreta — ne samo između različitih umetničkih praksi, već i između različitih tela, priča i senzibiliteta. Moj performans tokom rezidencije bio je posebno važan u tom smislu, jer je prestao da bude samo moj rad i počeo da postoji kroz prisustvo i učešće drugih ljudi. Trenuci razgovora, stvaranja, intimnosti i ranjivosti koje smo delili tokom tih dana i dalje odjekuju u meni. Možda je upravo to bilo najznačajnije: shvatiti da rezidencija može da proizvede umetnička dela, ali i odnose, sećanja i male tragove koji ostaju dugo nakon što se zajedničko vreme završi.
Zorana Stevanović
Biografija: Umetnica iz Beograda, školovala se u polju skulpture, ali joj danas to nije primarno, jer veruje da je umetnost multimedijalna i tako se i sama pozicionira. Isproba se u instalaciji, performansu, videu, skulpturi …
Zašto se prijavila na rezidenciju: Želja mi je bila da se upoznam i sarađujem sa mentorima ove rezidencije, to vidim kao nešto značajno.
Najznačajnije iskustvo sa rezidencije: Upoznati se sa drugim umetnicima (kako to uvek i bude), kao i to što sam realizovala na kraju čak tri rada, u odnosu na planiran jedan – instalaciju i dva performansa sa divnim devojkama na rezidenciji koje su mi pomogle.
Aleksandra Milutinović
Biografija: Ima 25 godina. Živi u selu Skorica, u blizini Ražnja. Završilaa je master studije na Fakultetu umetnosti u Nišu. U svom radu uglavnom se bavi temama iz svog okruženja i života na selu. Koristi različite medije, kao što su crtež, slika, skulptura, instalacija, animacija, video rad.
Zašto se prijavila na rezidenciju: Za rezidenciju sam se prijavila da bih upoznala nove kolege i sa njima razmenila različita iskustva.
Najznačajnije iskustvo sa rezidencije: Najvići utisak na rezidenciji mi je ostavio celokupni sklop različitih ljudi i zajedničko delovanje u predivnom ambijentu Zaseoka Brane.
Aleksandra Aranitović
Biografija: Vizuelna umetnica iz Pljevalja, Crna Gora. Diplomirala na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju, na odseku za grafiku, a tokom studija, kroz Erasmus+ program, boravila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Malagi, Španija. Master studije završila je na studijama slikarstva na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju. U svom umetničkom radu istražuje sliku kao materijalni i perceptivni fenomen, odnosno odnos slike, materijala, površine, svetlosti i boje. Najčešće radi u mediju slikarstva, ali svoju praksu razvija i kroz grafiku, instalaciju i druge forme. Pored umetničkog, bavi se i kustoskim radom.
Zašto se prijavila na rezidenciju: Na IAR rezidenciju sam se prijavila jer me je privukao njen koncept, ali i samo mjesto na kojem se rezidencija održava. Seoski ambijent i izdvojenost od svakodnevne urbane sredine djeluju mi kao podsticajno i meditativno okruženje za koncentrisan rad, istraživanje i umjetnički proces. Istovremeno, važan mi je aspekt susreta i komunikacije sa mentorima i drugim umjetnicima. Mentore vidim kao umjetnike sa bogatim iskustvom od kojih mogu mnogo da naučim, dok mi je razmjena sa kolegama važna zbog novih perspektiva, razgovora i mogućnosti saradnje. Posebno mi odgovara što rezidencija povezuje boravak i rad sa produkcijom i završnom prezentacijom kroz izložbe, jer pruža mogućnost da se proces rada ne završi samo nastankom novih radova, već i njihovom javnom prezentacijom i većom vidljivošću.
Najznačajnije iskustvo sa rezidencije: Odnos koji se razvio sa drugim kolegama. Vrlo brzo smo se povezali i počeli da osjećamo kao da se poznajemo mnogo duže, gotovo kao da smo zajedno bili u istoj klasi. Vrijeme koje smo provodili u razgovorima, razmjeni mišljenja i iskustava često je spontano prelazilo u neku vrstu igre, a upravo je ta otvorena i neposredna komunikacija postala važan dio samog umjetničkog procesa. Sa kolegama iz različitih zemalja imali smo priliku da sagledamo drugačije umjetničke pristupe, iskustva i načine razmišljanja o umjetnosti, što mi je bilo posebno dragocjeno. Posebno mi je značilo iskustvo prisustva performansima drugih umjetnika. Iako u njima nisam direktno učestvovala, imala sam priliku da ih pratim uživo i da neposredno upoznam drugačije načine umjetničkog izražavanja. Mislim da su upravo ta razmjena, osjećaj bliskosti među kolegama i mogućnost da budem dio različitih umjetničkih procesa ono što ću najviše pamtiti sa ove rezidencije.
Nikola Lajić
Biografija: Umetnik iz Beograda. Bavi se skulpturom, dizajnom i arhitekturom, koja je njegovo inicijalno obrazovanje i polazište za istraživanje drugih umetničkih medija. Ono što je karakteristično za njegovu umetničku praksu jeste istraživanje forme i strukture.
Zašto se prijavio na rezidenciju: Independent Art Republic je rezidencijalni program zamišljen kao privremeno utočište u kojem umetnici iz različitih društvenih, političkih i umetničkih konteksta mogu da se susretnu i zajednički rade. U ovom trenutku, ovakav koncept rada je baš ono što je mojoj umetničkoj praski nedostajalo. Moja namera bila je da svoju praksu u oblasti skulpture i dizajna smestim u kontekst rada sa umetnicima različitih iskustava i interesovanja, kako bih učio iz njihovih perspektiva i pristupa, sa mogućnošću da to iskustvo uključim u filozofiju svoje prakse. Takođe, jedan od ciljeva je bio da, zajedno sa mentorima, kritički preispitam svoj dosadašnji rad i dalje ga razvijam, istovremeno stvarajući nove projekte.
Najznačajnije iskustvo sa rezidencije: Za mene je najiznenađujuća i najznačajnija činjenica to da su svi učesnici, u toku rezidencije od sedam dana, uspeli jako da se zbliže, ne zanemarujući mentore. Njihova podrška i neformalan odnos značajno su uticali na to da radna atmosfera bude spontana i relaksirana, a da se proizvedu vredne ideje i radovi.
Heder Suzana Rouč (Heather Sussanah Roach)
Biografija: Američka umetnica koja živi i radi u Rimu. Površinu dela koristi kao sredstvo za istraživanje svog odnosa prema okruženju, što izražava kroz realistične forme koje se često preklapaju ili bivaju raščlanjene, prelazeći u apstrakciju. U svom radu koristi tuš, slikarske tehnike i skulpturu, uključujući rad sa silikonom. Prethodna iskustva i kulturne reference se u njenim delima prepliću ili stapaju u prikaze u kojima se ne pravi razlika između vremena i mesta. Elementi njenih kompozicija – poput arhitekture i raznih predmeta – slojevito se slažu kako bi stvorili prizore intimnih stvarnosti.
Zašto se prijavila na rezidenciju: Za ovaj rezidencijalni program prijavila sam se želeći da istražim novu kulturu i povežem se sa drugim mladim umetnicima. Okruženje igra ključnu ulogu u mom radu, a ova rezidencija mi je pružila priliku da stvorim umetničko delo inspirisano Srbijom. Rad uz druge mlade umetnike bio je savršena prilika za kulturnu razmenu i umetnički razvoj.
Najznačajnije iskustvo sa rezidencije: Deo mog boravka na rezidenciji bili su razgovori vođeni povodom mog projekta. Projekat je podrazumevao izradu silikonskog odlivaka vrata automobila „Jugo 45” i njihovo postavljanje na zastavu, čime su ona postala svojevrsna relikvija i ikona prošlosti. Zahvaljujući tome, razgovarala sam sa drugim umetnicima o njihovim iskustvima sa „Jugom”, kao i o pričama vezanim za njihove živote ili detinjstvo. Bilo mi je fascinantno kako jedan naizgled običan predmet može da podstakne toliko emocija i priča. Neke od njih ticale su se mirisa porodičnog automobila tokom putovanja, šala na račun toga koliko je to vozilo bilo loše, ili smeha zbog toga kako je silikonska verzija učinila da retrovizor klone (što je bila česta pojava kod pravih retrovizora na „Jugu”!). Ta iskustva su obogatila moj rad i podstakla me da razmišljam o tome kako naš odnos prema nekom predmetu može biti ključ za razumevanje našeg odnosa prema drugim ljudima.
Angelina Krunić
Biografija: Rođena je u Novom Sadu, gde danas živi i radi. Studentkinja je četvrte godine slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Bavi se vizuelnom umetnošću, koju najčešće obrađuje kroz tri medijuma – slikarstvo, tekstil i grafiku. Njena umetnička praksa ispituje položaj žene u zajednici i društvu, kao i granicu normalnog patnerskog odnosa i postavlja pitanja u kom momentu se ta granica prelazi, i kada patnerski odnosi prelaze u nasilje.
Zašto se prijavila na rezidenciju: Na rezidenciju sam se prijavila iz znatiželje. Zanimalo me je koja sve iskustva mogu steći, ako budem primljena, kao i na koji način tih sedam dana može uticati na moju umetničku praksu i rad.
Najznačajnije iskustvo sa rezidencije: To je defintivno bio rad sa mentorima. Posebno izdvajam rad sa Martom Jovanović, jednom od 3 mentora, koji mi je izvandredno značio. Marta me je i ohrabrila da probam preformans, što je kompletno nov medijum za mene. Do sada nisam imala dobre odnose sa mentorima, niti ikoga da validira i potvrdi da je ono što ja radim dobro ili bitno, te mi je rad sa mentorima doneo mnogo samopouzdanja, kao i brojne spoznaje o mom umetničkom radu, ali i generalno dobre misli i poglede o umetnosti koje nisam imala pre. Celokupno iskustvo na rezidenciji je dosta pozitivno uticalo na mene, a imam i osećaj da sam se dosta razvila i u umetničkom smislu.
Sonja Lundin
Bografija: Rođena je u Švedskoj, u švedsko-srpskoj porodici. Veći deo detinjstva provela je u inostranstvu, živeći između različitih kultura, što predstavlja jedan od glavnih izvora inspiracije u njenom radu. Kroz svoju umetničku praksu bavi se razumevanjem kolektivnih iskustava, individualnog identiteta u odnosu na porodične arhive, kao i emocionalne intuicije u sećanju i proživljenim iskustvima. Radi u mešovitim medijima koji proizlaze iz grafičkih tehnika i slikarstva, uključujući sito-štampu, litografiju, foto-transfer, crtež, pisanje, slikarstvo u ulju i akvarel.
Zašto se prijavila na rezidenciju: Rezidencija me je privukla zbog prirodnog okruženja i izolacije koju pruža, ali i zbog samih mentora, koje doživljavam kao umetnike sa izuzetno inspirativnim karijerama.
Najznačajnije iskustvo sa rezidencije: Trenutak sa rezidencije za mene bili su individualni razgovori sa svakim od mentora. Ti susreti su mi pružili prostor da steknem dublje i intimnije razumevanje njihovih iskustava kao umetnika i da ih povežem sa sopstvenim umetničkim putem. Pored toga, posebno ću pamtiti kako smo tokom trajanja rezidencije zajedno brinuli o malom mačetu koje smo svi usvojili za vreme projekta.
Anđela Kopanja
Biografija: Vizuelna umetnica i istraživačica na doktorskim studijama Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. U svom radu istražuje procese mimikrije i adaptacije i načine prilagođavanja pojedinca sopstvenom okruženju (fizičkom, digitalnom ili imaginarnom). Tim temama pristupa kroz kombinaciju analognih i digitalnih medija, poput slikarstva, fotografije, digitalnih tehnologija i AI-ja, ali i kroz instalaciju, performans i kolaborativni pristup.
Zašto se prijavila na rezidenciju: Na IAR sam se prijavila jer me je privukla mogućnost da razvijam svoj rad u novom okruženju. Već sam ranije započela istraživanje koje je zahtevalo da se izmestim iz gradskog okruženja, pa mi je sama lokacija rezidencije bila posebno zanimljiva. Kada sam videla ko su mentori i učesnici, to je bio dodatni podsticaj za prijavu, a kada smo se konačno upoznali, taj izbor se pokazao kao još značajniji. Dodatno me je motivisalo to što je rezidencija internacionalnog karaktera, a kasnije i sam doživljaj da je program na nivou međunarodnih rezidencija na kojima sam prethodno učestvovala u inostranstvu.
Najznačajnije iskustvo na rezidenciji: Nova poznanstva i razmena iskustava i ideja koja se odvijala tokom rezidencije, ali i nezaboravni momenti koje smo provodili zajedno tokom slobodnog vremena. Mislim da je za svakog pojedinca značajno da s vremena na vreme oseti da je deo grupe koja stremi ka istom cilju. Upravo zato su ovakve prilike važne, one nas izmeste iz svakodnevice i pomere sa mesta na kom smo prethodno bili, u pozitivnom smislu.
Fotografije: Marko Dejković