Neko će određeni predmet okačiti na zid jer u njemu prepoznaje lepotu i (možda sentimentalnu) vrednost, dok će ga neko drugi odložiti u fioku, ne videći u njemu ništa posebno. Neko će u odbačenom materijalu prepoznati potencijal za umetnost, dok će ga drugi smatrati đubretom. Ne krije li se u tome izvesna romantika, pa čak i dirljivost – što na sve(t) ne gledamo istim očima i što nečija posebna vrednost postoji samo zato što neko ume da je prepozna? Stoga je posebno zanimljiva izložba RE: IMAGINE – ŠkART 2 ART, predstavljena 13. oktobra u Beogradu, u Ložionici, u okviru regionalne konferencije TECHNOVATION SEE 2026.
Deset mladih umetnika iz četiri univerzitetska centra u Srbiji, izabranih putem konkursa, dobilo je priliku da od odbačenih materijala napravi nešto novo. Uz mentorsku podršku vajara Viktora Kiša, tokom radionice održane početkom jula razvijali su svoje ideje i istraživali potencijal onoga što često nazivamo otpadom. Zadatak nije bio da ilustruju unapred zadatu poruku, već da kroz sopstveni umetnički izraz postave pitanja o transformaciji, odgovornosti i vrednosti stvari.
Na izložbi su predstavljeni radovi koji nas podsećaju da gubitak prvobitne funkcije ne mora da znači i kraj nečije priče.
Među nagrađenima su „Pogled za budućnost“ Vuka Šćepanovića, „Matrica sećanja“ Nikoline Nikolić i „Maćeha priroda“ Uroša Milinčića. Šćepanovićev rad osvojio je prvu nagradu stručnog žirija, ali i nagradu publike, čiji su članovi mogli da glasaju za svog favorita tokom konferencije.
Posebno je zanimljiv način na koji projekat cirkularno razmišljanje približava publici kroz umetnost. Umesto da o ponovnoj upotrebi materijala razmišljamo isključivo kao o ekološkom ili praktičnom pitanju, imali smo priliku da vidimo šta se događa kada odbačene stvari postanu polazište za kreativni proces. Menja se njihov kontekst, a sa njim i način na koji ih posmatramo. Odjednom, ono što nam više nije potrebno postaje povod da zastanemo i razmislimo o sopstvenim navikama.
Projekat RE: IMAGINE – ŠkART 2 ART pokrenuli su Philip Morris International i Američka privredna komora u Srbiji (AmCham), a izložba je bila deo regionalne konferencije TECHNOVATION SEE 2026, održane pod sloganom „Inovacije. Odgovornost. Uticaj“.
UMETNOST, ALI I – INOVACIJE, ODGVORNOST, UTICAJ
Na pomen konferencije koju organizuje jedan od vodećih brendova u duvanskoj industriji, sigurno je da većina pretpostavlja da će u centru pažnje biti poslovni rezultati, razvoj proizvoda i inovacije kompanije. No, na konferenciji TECHNOVATION SEE 2026 razgovaralo se o temama koje izlaze iz okvira poslovanja: zdravlju, prevenciji, smanjenju zdravstvenih rizika, zaštiti maloletnika i odgovornosti koju u svemu tome imaju kompanije, institucije i pojedinci. Upravo ta pitanja obeležila su utiske prisutnih. Šta se događa kada kompanija odluči da promeni poslovni model na kojem je izgradila uspeh? Kako razgovarati o smanjenju rizika, a pritom ne izjednačiti manje štetno sa bezbednim? I šta znači biti odgovoran kada proizvod o kojem govorimo nosi zdravstvene rizike, a zaštita mladih mora da ostane prioritet?
Ovo nisu pitanja na koja je moguće odgovoriti jednom rečenicom. Ipak, razgovori na TECHNOVATION SEE 2026 otvorili su prostor da se o njima govori iz različitih uglova, od nauke i javnog zdravlja do poslovne transformacije i konkretnih mera zaštite maloletnika.
KADA USPEH POSTANE RAZLOG ZA PROMENU
Pre petnaest godina počela sam da radim u kompaniji Philip Morris International. Došla sam u uspešnu, tradicionalnu kompaniju, izgrađenu oko Marlbora, najpoznatijeg brenda cigareta na svetu. Bila sam uverena da dobro razumem gde sam došla, čime se kompanija bavi i u kom pravcu ide. Nisam bila u pravu – bile su reči Tamare Milovanović, generalne direktorke kompanije PMI za jugoistočnu Evropu, koja je otvorila konferenciju pričom o četiri promene koje tada nije mogla ni da zamisli. Njeno izlaganje bilo je posvećeno jednom od najvećih izazova svake uspešne kompanije – spremnosti da preispita upravo ono što joj je donelo najveći uspeh. U slučaju kompanije Philip Morris International, ta odluka podrazumevala je strateški zaokret iz 2016. godine, kada je rukovodstvo javno saopštilo ambiciju da cigarete, jednog dana, u potpunosti zameni boljim alternativama. U tom trenutku nije bilo garancija da će takva odluka uspeti. „To nije bio marketinški slogan, iako su mnogi tako pomislili, već veliki naučni izazov“, navela je Milovanović.
Govoreći o razmerama promene, Tamara je istakla da je IQOS* (ponuđena alternativa standardnim cigaretama) u mnogim segmentima i na brojnim tržištima nadmašio Marlboro, simbol prethodne ere kompanije. Prema njenim rečima, iza tog zaokreta ne stoji samo razvoj novih proizvoda već i transformacija kompanije u kojoj su nauka i istraživanje dobili centralnu ulogu – 1.600 naučnika angažovano je u istraživačko-razvojnom centru kompanije.
Zaštitni znak kompanije Philip Morris International više nije kaubojski šešir, već beli mantil –
poručila je Tamara Milovanović, objašnjavajući da se istraživanja i razvoj zasnivaju na naučnim kapacitetima i da je jedan od ciljeva razvoj alternativa za punoletne pušače koji bi inače nastavili da puše. Posebnu ulogu u toj transformaciji imala je i Srbija, odnosno fabrika u Nišu, koja je, od privatizacije 2003. godine, proširila svoju ulogu u globalnoj proizvodnoj mreži kompanije, uključujući proizvodnju nesagorevajućih duvanskih patrona. No, ovakav poslovni zaokret otvorio je mnogo šire pitanje:
DA LI JE MANJE ŠTETNO DOVOLJNO DOBRO?
Jedan od razgovora koji je najdirektnije otvorio pitanje zdravlja nosio je naslov „Da li je manje štetno dovoljno dobro?“. Voditelj konferencije koja je okupila brojnu publiku, Ivan Zeljković, razgovarao je sa dr Peterom Harperom, onkologom i stručnjakom za javno zdravlje, o tome kako ljudi donose odluke koje se tiču njihovog zdravlja i zašto dostupnost informacija ne znači nužno i promenu ponašanja. Harper je ukazao na paradoks savremenog odnosa prema zdravlju – iako danas imamo pristup velikoj količini informacija, to ne znači da nam je uvek lakše da usvojimo zdravije navike. Kao važne prepreke izdvojio je perfekcionizam, osećaj krivice i preporuke koje ljudi teško mogu da primene u svakodnevnom životu.
Šta ovo znači u kontekstu pušenja? Dr Harper je kao najbolji izbor pojedinca istakao potpuni prestanak pušenja, odnosno nepočinjanje, uz razmatranje principa smanjenja štetnosti za punoletne osobe koje nastavljaju da puše.
– Niko ne može da ospori da je prestanak pušenja najbolja odluka za svakog pušača, kao što je najbolji izbor nikada ne početi. Međutim, moramo biti realni. Postoje ljudi koji ne uspevaju da prestanu da puše čak ni nakon dijagnoze raka pluća. Zato moramo da razgovaramo o smanjenju štetnosti. Znamo da nikotin izaziva zavisnost, ali da su kancerogene materije koje nastaju sagorevanjem duvana ključni uzrok rizika od raka povezanog sa pušenjem. Ako neko ne može da prestane, sledeći korak je da razumemo šta izaziva štetu i šta možemo da uradimo kako bismo je smanjili. Smanjenje štetnosti nije nov koncept – svakodnevno ga primenjujemo, od korišćenja sigurnosnog pojasa do zaštite od sunca. Zašto onda ne bismo na isti način razmišljali i o pušenju, istakao je doktor.
PREVENCIJA SE NE ZAVRŠAVA ZABRANAMA
O zdravlju se ne može govoriti bez razgovora o prevenciji, a o prevenciji bez pitanja ko je za nju odgovoran. Na konferenciji je tu temu otvorila dr Ivana Stašević Karličić, državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, tokom posebnog razgovora sa Ivanom Zeljkovićem. Ona je ukazala na to da prevencija štetnih ponašanja zahteva uključivanje čitavog društva, ali i kontinuiran rad na obrazovanju i podizanju svesti mladih.
– Nijedna preventivna akcija ne može biti uspešna ako u njoj učestvuje samo jedan deo društva. Od pojedinaca do institucija, svi moramo biti uključeni. Uloga Ministarstva zdravlja nije samo da reguliše pristup duvanskim proizvodima, već i da podiže svest o štetnosti pušenja, posebno u osetljivom periodu odrastanja“, istakla je dr Ivana Stašević Karličić i dodala da Ministarstvo zdravlja trenutno sprovodi kampanju sa domaćinima konferencije – čiji je cilj zaštita maloletnika od korišćenja duvanskih i nikotinskih proizvoda.
Kada je reč o mladima, odgovornost se ne svodi samo na kontrolu prodaje. Ona podrazumeva i dostupnost pouzdanih informacija, razgovor o posledicama, razumevanje pritiska vršnjaka i okruženja u kojem mladi donose odluke. Upravo je pitanje kako zajedničku odgovornost pretvoriti u konkretne mere bilo u fokusu panela „Zaštita maloletnika: Svi smo na potezu!“. U razgovoru su učestvovali Radmilo Vlačić, direktor komercijalnih operacija kompanije PMI za jugoistočnu Evropu, Iakovos Kargarotos, viši direktor za strategiju korporativnih poslova kompanije PMI, i Zorana Arunović, olimpijska, svetska i evropska šampionka u streljaštvu. Panel je ukazao na potrebu da se zaštita maloletnika posmatra kao zajednička odgovornost koja zahteva proverljive mere, a ne samo načelno slaganje.
– Zaštita maloletnika nije odgovornost samo jedne kompanije, već čitavog društva. Mi kao kompanija preduzimamo konkretne korake – edukovali smo više od 15.000 prodavaca, a spremni smo i da raskinemo saradnju sa trgovcima za koje utvrdimo da prodaju duvanske i nikotinske proizvode maloletnicima. Međutim, odgovornost ne prestaje na prodajnom mestu. Roditelji, škole, mediji i institucije imaju važnu ulogu u tome da mladima objasne rizike i budu primer odgovornog ponašanja. Kada je reč o prodaji ovih proizvoda maloletnicima, odgovor mora biti jasan i nedvosmislen – NE, poručio je Radmilo Vlačić, viši direktor komercijalnih poslova kompanije Philip Morris za jugoistočnu Evropu.
O odgovornosti koju nose ljudi na koje se mladi ugledaju govorila je olimpijska šampionka Zorana Arunović.
– Sport me je naučio da motivacija dolazi i prolazi, ali da je disciplina ono što nas vodi napred. To je posebno važno kada se mladi suoče sa pritiskom vršnjaka. U takvim situacijama savetujem im da zastanu i postave sebi dva jednostavna pitanja:
Da li ja ovo zaista želim i kakve posledice može imati moja odluka?
Sport nas uči upravo tome – da razmišljamo svojom glavom, donosimo odluke i preuzimamo odgovornost za njih, poručila je Zorana Arunović, olimpijska šampionka u streljaštvu.
INOVACIJE U FOKUSU
Drugi deo konferencije bio je posvećen inovacijama i putu koji ideja prelazi do proizvoda dostupnog tržištu. Na panelu „Inovacije u fokusu“ razgovaralo se o podršci startapovima, partnerstvu privatnog i javnog sektora i programu StarTech, realizovanom u saradnji sa NALED-om. Upravo tada predstavljeni su i rezultati projekta RE: IMAGINE – ŠkART 2 ART, koji je ostavio, ako ne najveći, a ono najlepši utisak na prisutne. Konferencija je završena predavanjem futuriste Dietmara Dahmena „Supermoćima do uspeha“, koje je dalo mnoge odgovore, ali ostavilo otvoreno pitanje: da, možda idemo daleko u pomeranju granica u inovacijama, ali koliko smo zaista spremni da preuzmemo odgovornost za način na koji ih razvijamo, predstavljamo i primenjujemo?
*IQOS nije bez rizika i oslobađa nikotin, koji izaziva zavisnost. Samo za punoletne osobe koje puše ili koriste druge nikotinske proizvode.
Fotografije: Aleksej Nešović, Vladimir Nešović