Povezano
Šta danas uopšte očekujemo da čujemo kada odemo na džez festival? Trubu, kontrabas i improvizaciju svakako, ali možda ne i ritam-sekciju Fugazija, bit-boks preko klavira, južnoindijsku violinu, čikaški haus ili bluz gitaru. Upravo je zbog toga zanimljiv ovogodišnji Beogradski džez festival: njegov program pokazuje koliko je tokom decenija postao jezik koji se stalno meša sa drugim muzičkim tradicijama.
Od 21. do 24. oktobra, tokom četiri festivalske večeri u Domu omladine Beograda, na programu je 13 koncerata i završni džem-sešn. Neki izvođači dolaze sa decenijama iskustva, drugi sa sasvim novim projektima, a nekoliko koncerata biće premijerno izvedeno upravo u Beogradu. Tu su i povratnici festivala, domaća scena, američki eksperimentalni džez, evropski autori, bluz, postpank, elektronika, hip-hop, flamenko i indijska muzička tradicija. Drugim rečima, dovoljno razloga da program ne čitamo samo po imenima koja već poznajemo.
Ipak, ako treba napraviti uži izbor, ovo je pet koncerata koje bismo posebno izdvojili — počevši od samog otvaranja.
Vladimir Nikolov Nonet i Ana Popović
21. oktobar, od 19 časova, Velika sala Doma omladine Beograda
Umesto jednog velikog inostranog imena, 42. izdanje Beogradskog džez festivala otvaraju dva domaća autora čije karijere predstavljaju gotovo potpuno različite putanje kroz savremenu muziku.
Prvi je Vladimir Nikolov, kompozitor, aranžer, gitarista i dirigent koji je sarađivao sa orkestrima poput Metropole Orkesta, Berlinskog koncertnog orkestra i Briselske filharmonije, ali i sa imenima među kojima su Šaka Kan, Džejkob Kolijer, Doni Mekaslin i Kurt Rozenvinkl. U Beogradu premijerno predstavlja History Now, program od deset novih kompozicija napisanih za nonet sastavljen od nekih od najzanimljivijih muzičara domaće scene.
Naslov projekta nije slučajan. Nikolova zanima istorija ne kao zatvorena arhiva, već kao materijal koji neprestano interpretiramo, prepravljamo i pretvaramo u nove priče. Sličan postupak primenjuje i na muzičke stilove: citati, omaži i prepoznatljive forme mogu se iznenada raspasti ili preći u potpuno drugačiji zvučni jezik. Njegov moto Mitovi su stilovi, i stilovi su mitovi zato je prilično dobar opis onoga što bi od ovog koncerta trebalo očekivati.
Od 21 čas sledi Ana Popović, jedno od međunarodno najprepoznatljivijih imena ovogodišnjeg programa i prvi veliki bluz hedlajner u novijoj istoriji festivala. Povratak u Dom omladine ima i lepo zatvaranje kruga: upravo je ovde, u klubu St. James i na Marsoni bluz festu, pre tri decenije imala neke od prvih važnih beogradskih nastupa. Danas iza sebe ima četvrt veka međunarodne solo karijere, deset nominacija za Blues Music Awards i nastupe na nekim od vodećih svetskih bluz festivala. U Beograd dolazi sa aktuelnim albumom Dance to the Rhythm, pa će otvaranje praktično u jednoj večeri povezati domaću džez avangardu i mnogo direktniji, plesniji bluz.
Chicago Underground Duo
22. oktobar, 21 čas, Velika sala
Ako postoji koncert na programu koji najbolje predstavlja vrstu džeza kod koje unapred napravljena očekivanja verovatno ne pomažu mnogo, onda je to Chicago Underground Duo. Trubač Rob Mazurek i bubnjar Čed Tejlor zajedno sviraju gotovo trideset godina, ali njihova muzika nema mnogo veze sa udobnošću koju obično vezujemo za tako dug zajednički staž. Naprotiv, čitava ideja njihovog rada počiva na tome da iznova destabilizuju muzički jezik koji su zajedno izgradili. Džez, elektronika, slobodna improvizacija, buka i ritmičke strukture ovde postoje kao materijali koji se mogu rastavljati i ponovo spajati tokom samog izvođenja.
Duo se prošle godine, nakon jedanaestogodišnje diskografske pauze, vratio albumom Hyperglyph, a Mazurek je pred beogradski nastup publici dao možda najkraće moguće uputstvo: Očekujte neočekivano. U njegovom slučaju to nije baš promotivna fraza. Kao multidisciplinarni umetnik koji paralelno radi sa zvukom, slikarstvom, filmom i skulpturom, Mazurek improvizaciju tretira manje kao solo deonicu, a više kao metod stvaranja. Za publiku koja od džez koncerta očekuje rizik, ovo je jedan od sigurnijih izbora festivala.
Andreas Šerer i Danijel Garsija Dijego
22. oktobar, 22.30, Amerikana
Kako zvuči duo u kojem jedan od dva instrumenta zapravo nije instrument? Andreas Šerer glas koristi dovoljno široko da pitanje vrlo brzo prestane da bude relevantno. Švajcarski vokalista prelazi od beatboxinga, sketa i imitacije zvukova do govornog pevanja i operskih koloratura, menjajući ulogu glasa iz melodijskog u ritmički instrument praktično u toku iste kompozicije.
Naspram njega je španski pijanista Danijel Garsija Dijego, čiji muzički jezik nosi tragove džeza, klasike i flamenka, ali ni jedan od njih dvojice nije naročito zainteresovan za uredno razdvajanje tih kategorija. Njihovi koncerti više funkcionišu kao razgovor: postoje napisane kompozicije, ali između njih ostaje dovoljno praznog prostora da se pravac izvođenja odlučuje na sceni.
Upravo zato bi ovaj nastup mogao da bude jedno od prijatnijih iznenađenja programa. Šerer kaže da imaju osećaj kao da na koncertu zajedno izmišljaju priče čiji protagonisti i zapleti još nisu poznati. U prevodu: moguće je poslušati isti duo dva puta i dobiti dva prilično različita koncerta.
The Messthetics sa Džejmsom Brendonom Luisom
23. oktobar, 21 čas, Velika sala
Verovatno najzanimljiviji odgovor na pitanje šta na džez festivalu rade članovi Fugazija jeste – sviraju sa jednim od najcenjenijih tenor saksofonista svoje generacije.
The Messthetics čine gitarista Entoni Pirog i nekadašnja ritam-sekcija Fugazija, basista Džo Lali i bubnjar Brendan Kanti. Njihov spoj postpanka, alternativnog roka i improvizovane muzike dobio je sasvim novu dimenziju kada im se pridružio Džejms Brendon Luis, američki saksofonista čiji se rad kreće između gospela, slobodnog džeza, bluza i ritmičkog jezika hip-hopa.
Zajedno su 2024. za Impulse! objavili album The Messthetics and James Brandon Lewis, a ove godine nastavili saradnju izdanjem Deface the Currency. Zanimljivo je što nijedna strana u toj kombinaciji ne zvuči kao gost u muzici one druge: pankerska fizičnost ritam-sekcije i Luisov tenor pronalaze zajednički jezik upravo u energiji i improvizaciji.
Luisu će ovo biti treće pojavljivanje na Beogradskom džez festivalu. Ovdašnja publika prvi put ga je čula još 2015, kada je predstavljan kao jedno od novih imena svetske scene; prošle godine vratio se sa svojim kvartetom, a sada dolazi u potpuno drugačijem okruženju. Ako biramo koncert koji bi mogao da privuče i ljude koji inače ne provode mnogo vremena slušajući džez, ovo bi verovatno bio taj.
Markiz Hil Blacktet Revisited
24. oktobar, 21 čas, Velika sala
Za poslednje festivalsko veče ostaje Markiz Hil, čikaški trubač koji možda najbolje objašnjava koliko danas ograničeno zvuči ideja o džezu kao izolovanom žanru. U njegovoj muzici hip-hop, R&B, neo-soul, čikaški haus i džez nisu žanrovski izleti, već delovi iste afroameričke muzičke istorije.
Hil je svojevremeno osvojio prestižno takmičenje Instituta Telonijus Monk, ali je njegova karijera od tada zanimljivija upravo po tome koliko se udaljila od očekivane putanje „mladog džez virtuoza“. Kroz dvadesetak izdanja razvijao je muziku koja zadržava sofisticiranost improvizacije, ali ne zazire od gruva, semplovanja, elektronike i produkcionih postupaka savremenog R&B-ja i hip-hopa. Njegov Blacktet je zato manje pokušaj modernizovanja džeza, a više podsećanje da su granice između tih tradicija često naknadno nacrtane.
U Beogradu nastupa sa projektom Blacktet Revisited, uz Emanuela Majkla na gitari, Džunijusa Pola na basu i Džonatana Pinsona na bubnjevima. Ako prvi festivalski dan otvara pitanje šta sve danas možemo da uradimo sa istorijom džeza, Hilov koncert pred kraj programa nudi možda najjednostavniji odgovor: nastaviti je bez potrebe da je držimo pod staklenim zvonom.
Beogradski džez festival održava se od 21. do 24. oktobra u Domu omladine Beograda, a program čini 13 koncerata uz završni džem-sešn. I upravo taj poslednji deo vredi imati na umu čak i ako ga nema među naših pet izbora: festivalski džemovi decenijama su mesto na kojem se zvanični program završava, a često počinju susreti koje niko nije mogao da planira. Za džez festival, teško da postoji prikladniji kraj.
Fotografije: BJF