Nova knjiga Paola Parisija je malo remek delo
Basquiatov život je do sada ispričan iz više perspektiva, na više načina i kroz više medija, na velikom ekranu, na sceni, rečima. Sada se tom širokom biografskom opusu pridružuje i strip, tačnije roman u ilustracijama „Basquiat: A Graphic Novel“ i nekako prilično ima smisla da se život ovog umetnika sintetiše u šarene panele, budući da je i sam Basquiat kao mali crtao stripove i voleo ih tokom celog života. Za italijanskog ilustratora Paola Parisija, umetnika koji stoji iza ovih crteža, ovo nije prvi poduhvat da predstavlja život neke poznate osobe kroz strip, budući da je u sličnom maniru već predstavio muzičare Johna Coltranea i Billie Holiday, ali jeste prvi put da se bavi životom nekog umetnika na ovaj način. Iako su svo troje živeli tragično kratko, ta morbidna strana nije ono što je privuklo Paola crtanju života ovih ličnosti koliko njihova jedinstvenost i hrabrost da žive kako su želeli. Dinamično, intenzivno, predano.
Kako i sam kaže Basquiat je bio punk umetnik u pravom smislu te reči čija je životna priča zapravo priča o razbijanju kanona kreativnog stvaralaštva i procesa stvaranja umetnosti. Jean-Michele je živeo kratko ali dinamično a Parisi koristi strip kao medijum da to iskomunicira i ispriča tragičnu dramu umetnika koji je preterivao sa drogama, javnim ispadima, i prešao put from rags to riches, ali i o predatorskom umetničkom tržištu i njegovim takmičarskim i duplim standardima, dok je na prvom mestu imao za cilj da uhvati duh genijalnog umetnika.
Pomalo nalik na italijanske giallo romane, krimi misterije, knjiga počinje Basquiatovom smrću i odatle se vraća unazad kroz sva njegova poznanstva, radove, izložbe, probleme i blistave momente. Od trenutka smrti, Paolo pravi dvodecenijsko premotavanje unazad vraćajući nas na trenutak kada je Basquiata udario auto kada je imao 7 godina, nakon čega saznajemo o njegovoj porodici, odnosima u njoj, portorikanskom i haićanskom nasleđu, povratku u rodni grad Njujork, pratimo ga kroz grafite i tunele i dane kada je potpisivao radove sa SAMO, preko grupne izložbe u MoMI, upoznavanja i druženja sa Warholom, uzdizanja na status zvezde, odlazaka u Mudd Club, razvijanja heroinske zavisnosti i pokušaja borbe sa istom.
Iako zaista verno prati realne događaje iz Basquiatovog života, mora se priznati da Parisi na momente postaje i previše subjektivan. Basquiatov odlazak na Maui je stavljen na vrh njegove borbe protiv zavisnosti i pokušaja da se povuče iz njujorškog ludila, klabinga, droge i počne stvari iz početka, što donekle i jeste tačno budući da je odlazio često na Maui, tražeći antipod Njujorku. Ali samo donekle. Ovo mesto, pogotovo istočni Maui, važi i dans za prepuno manom (spiritualna energija), tako da poznate ličnosti neretko dolaze ovde da umire svoje unutrašnje demone i pronađu balans. U bogatom zelenilu, prirodi, okeanu i zdravom životu i Jean-Michelu je to polazilo za rukom i uspevao je da pronađe oazu mira i stabilnosti u kojoj bi se zalečio, ali se nažalost po povratku u Njujork sve vraćalo na staro, i ovi odlasci su postali sastavni deo njegovog zavisničkog ciklusa više nego istinska borba.
Parisi je odabrao jednostavan ali superintenzivan kolorit i veoma ograničenu paletu boja, da bi oslikao Basquiatov život. Prema njegovim rečima, žuta, plava, crvena i zelena su boje koje se posebno ističu u njegovom ranom stvaralaštvu, kao i jaki kontrasti, i zato ih je odabrao za svoje crteže, ali i zbog snage koje u sebi nose. Najjednostavnije, direktne, preintenzivne, iskrene, baš kao što su to bili i Basquiatov život i njegovi radovi, i uprkos ponekoj manjkavosti i višku pristrasnosti, „Basquiat: A Graphic Novel “ jeste sjajan omaž ovom genijalnom autoru.