Na Forbseovoj listi najinovativnijih našla se samo jedna žena

autor BURO.
forbes zena square 1

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2019/09/forbes_zena_cover.jpg

O čemu se tu radi?

Forbes magazin, najpoznatiji verovatno zbog svoje godišnje liste svetskih milijardera, nedavno je objavio novu listu, koja rangira najinovativnije ili kako su to nazvali “najkreativnije i najuspešnije umove današnjice” koja je privukla dosta pažnje i to neželjene.

 

Profesori Jeff Dyer, Nathan Furr i Mike Hendron udružili su se sa savetnikom Curtis Lefrandtom (ne bismo da zvučimo prestrogo i da se mešamo, ali neka žena u timu ne bi bila loša ideja, zar ne?) ne bi li rangirali najinovativnije biznis umove današnjice, mereći njihov potencijal prema četiri osnovna liderska kvaliteta koja osnivači i CEO treba da imaju, kao što su medijska reputacija u inovaciji, i društveni kapital. Gotovo dosadno predvidljivo, prva mesta su zauzeli tech giganti i milijarderi kao što su Elon Musk (Tesla) ili Jeff Bezos (Amazon), Mark Zuckerberg (Facebook), Tim Cook (Apple), Larry Page i Sergey Brin (Google). Lista se nastavlja i nastavlja i nastavlja, muškarac do muškarca sve do 75. mesta na kom se nalazi CEO Ross Stores lanca prodavnica, Barbara Rentler, i nakon toga ponovo u istom ritmu, kao što se i počelo, što neminovno navodi na pitanje da li je prisustvo žena u ovom delu lestivce svedeno gotovo na statističku grešku? Sa ovakvim odnosom snaga i prema ovim rezultatima definitivno deluje da da.

 

Naravno da su društvene mreže momentalno eksplodirale vatrometom ironičnih, ozbiljnih, iznerviranih komentara na ovu temu, nakon čega se oglasio Forbseov urednik Randall Lane, i dao svoj odgovor rekavši da njihova metodologija očigledno jeste bila pogrešna, ali i da je ukazala na problem koji nam je i te kako poznat. “Žene su, kao što svi znamo, veoma malobrojne na najvišim mestima najvećih korporacija, svega ih je 5%. Drugim rečima uprkos našoj pažljivo formulisanoj metodologiji, žene nikada nisu imale puno šansi na ovoj listi.” Em nije neko objašnjenje, jer zašto formirati sistem za listu čije rezultate unapred znamo, em s druge strane, ima puno onih koji kažu da bi i prema ovm merilima u trenu mogli da nabroje jednako uspešne žene koje su mogle da se nađu na ovoj listi.

 

Ako je situacija stvarno takva, i ako je prisustvo žena u toj meri anemično na pozicijama a samim tim i listama, onda je ovu listu trebalo drugačije praviti. Za početak kao eksperiment. Ako su rezultati 99 prema 1 za tim muškarci, onda ovo automatski i prema svim standardima prestaje da bude lista i postaje povod, prilika da se zakopa dublje i da se preispita rodna neravnopravnost, i fenomen staklene tavanice, i da se rezultati iskoriste kao katalizator razgovora koji mogu doneti napredak. Ili što bi Valerie Jarrett, nekadašnja savetnica predsednika Baracka Obame, na svom Twitteru rekla: “Ma daj, @Forbes. Ako je vaša metodologija proizvela rezultat u kom je samo jedna žena u sto inovativnih lidera, onda je očigledno trebalo da ga izazovete i ispitate, a ne objavite.” Ne možemo se složiti više.