U Instagram eri krug trendova u dizajnu se nikada nije brže kretao, ideje koje jednog dana deluju inovativno, kao što su millenial pink plišane sofe i Beni Ourain tepisi, sutradan već zvuče (i izgledaju) kao stara vest. Pa kako onda kreirati enterijer koji će biti topao dom, ali i zanimljive trendi kulise u kojima bismo voleli da živimo (i jurimo Insta slavu). Možda možemo inspiraciju da potražimo u radu Zoe Chan Eayrs i Merlin Eeyrsa. Oni su arhitekte koji su se specijalizovali za „obrtanje“ nekretnina, njihov modus operandi podrazumeva da pronađu kuću koja im se dopada, sledi opsežno renoviranje, oni zatim i žive u kući dok je u potpunosti ne opreme, kad kažemo potpuno to i mislimo, čak biraju i umetnine koje u potpunosti prate stil koji su zamislili. Pošto pronađu kupca, idu dalje. Kako sami ističu, svaku sledeću kuću biraju instiktivno, jer osim što biraju sledeći projekat, istovremeno se odlučuju za mesto gde će provest sledeće dve, tri godine života. Ono što je specifično u ovakvom načinu rada jeste što praktično nemaju klijente i tako bez kompromisa mogu da izvedu i svoje nasmelije dizajn ideje.
Renovacija koja je dobila najviše pažnje javnosti jeste ovaj stan od 240 kvadrata u londonskom Šordidžu, koji je pre njihove intervencije bio jedan od spratova u staroj fabrici cipela koja potiče iz XIX veka. Kad pogledate slike koje odišu spokojem teško je zamisliti industrijski krš na ovom mestu. Zoe i Merlin odlučili su da ovaj projekat krste nazivom „The Beldi“ što na arapskom jeziku (u verziji marokanskog dijalekta) označava nešto tradicionalno, ruralno i prirodno.
Ono što je par privuklo ka ovoj nekretnini jesu prozori na svakom zidu, njih ukupno 30, koji nude pogled na nekoliko strana. A prozori su otprilike i jedino što su zadržali od originalnih elemenata, neko vreme su boravili u kompletno praznom prostoru (jedino su imali opremljeno kupatilo i jedan krevet) kako bi utvrdili na koji način se sveto kreće kroz prostor i koji je to pravac u dizajnu kojim bi trebalo da krenu.
Upravo ta posvećenost svakom detalju dovela je do toga da su i sitnice na savršenim pozicijama, kao što su plavo-zelene Jochen Holz čaše na kuhinjskim policama i paneli od svetlog hrasta na zidovima širom stana. Nije samo ime stiglo iz Marakeša, motivi na pločicama su inspirisani rijadima u ovom gradu, a upravo se tamo par venčao 2015. godine. Takođe, drugi uzorak na pločicama setio ih je na putovanje u Kinu. Popločano stepenište urađeno je da bude nalik na stepenište iz crkve Santa Maria de Miracoli u Veneciji.
Iako sada enterijer odiše potpunim mirom i poziva na razmišljanje, ovaj projekat nije bio tako jednostavan za izvedbu. Par je mesecima živeo u prostoru bez zidova, kuhinje i nameštaja, samo za uklapanje i postavljanje pločica bilo je potrebno više od godinu dana. Kada pogledamo finalni rezultat deluje da je ova žrtva zaista imala smisla, jer je sve u vezi sa ovim prostorom promišljeno i skladno. Da nas je neko pitao da li bismo prijatan stan povezali za izbledelom nijansom pistaći zelene boje, nismo sigurni da bismo dali pozitivan odgovor… Posle jednog pogleda na „The Beldi“ možda već imamo valjak za krečenje u rukama!
Celokupna paleta u ponavljajućim paternima vrti se oko bledih nijansi plave, zelene i krem boje. Zapravo su želeli da postignu atmosferu kućice na drvetu, a dodatno su naglasili određene detalje i komade dobro uklopljenim teksturama materijala, koji dodatno daju na dinimici prostora. Stan je, potpuno očekivano, prodat. Pažljivo pratimo ovaj talentovani par, a dok ne otkriju na šta su sledeće bacili oko, možemo se inspirisati nekim elementima koje su uneli u ovu nekretninu u istočnom Londonu. Pokušajte da razmislite u uvođenju više prirodnih materijala u dom, ili o detaljima u svedenoj paleti boja koja istog trenutka budi mir.
