Koliko god da ih volimo i imamo specijalnu vezu sa njima, postoji jedna stvar u vezi sa štiklama koja važi za sve: nepraktične su. Bile najkvalitetnije i najudobnije ikada, a vi specijalisti u nošenju stileto štikli od 10 centimetara, složićemo se oko toga da su cipele na štiklu u svojoj suštini osmišljene da ograniče i sputaju pokret, njihova visina i nagib nisu baš najprirodniji položaj za stopalo i prilično otežavaju normalno funkcionisanje. Da, ima talentovanih i ispraksiranih koji mogu i maraton da pretrče na visokim potpeticama ali u principu se check lista svodi na to da ne volimo baš mnogo toga da obavljamo na vrhovima prstiju. Da se penjemo uz stepenice? Ako baš mora. Da ih nosimo više od 3, 4 sata i stojimo sve vreme? Ne, hvala. Da hodamo dugo i obavljamo sve dnevne aktivnosti (juri za autobusom, plati račun, idi u šoping, pokupi klince…) u njima? Mmm, preskočićemo. Jednostavno, štikle imaju ograničen rok trajanja na dnevnom nivou i zahtevati od žena da ih nose najprostije rečeno – nije korektno. A događa se.
Svi se sećamo situacije iz 2015. kada je određen broj zvanica Kanskog festivala vraćen to jest sprečen im je ulazak na prikazivanje filma “Kerol”. Razlog je bio veoma “jednostavan” i brutalno direktno izrečen- “nemaju štikle”, a situacija zapravo krajnje paradoksalna. Iz organizacije festivala su rekli da situacija uopšte nije toliko alarmantna i da dress code nije eksplicitan po pitanju štikli, ali se nekako čini da ipak jeste. Tim povodom su se oglasile mnoge poznate ličnosti, među kojima je jedna od glasnijih bila Kristen Stewart 2016. i rekla da je postalo veoma očigledno da važe drugačija pravila za muškarce i žene. “Razumem black-tie stvar, ali bi bilo lepo imati mogućnost da budeš glamurozan na oba načina – i sa štiklama i bez njih”, što je primenila i u praksi 2018. kada je na sred crvenog tepiha skinula svoje šljašteće Louboutin cipele i noseći ih u rukama uspentrala se uz čuvene stepenice. Doduše, pre nje je bosonogi fazon već iznosala Julia Roberts, i izgledala jednako zanosno i bosa i u štiklama. Iako je sve ostalo na jeste-nije nivou, tri godine kasnije izgleda da ipak malo više jeste, jer je na ovogodišnjem Kanskom festivalu, Claudia Ellre, kritičarka iz magazina Variety bila sprečena da uđe na premijeru zato što je bila u ravnim cipelama. “Protiv toga sam jer nije fer. Zastarelo je i seksistički… da li ste ikada zaustavili muškarca?”
Upravo zato, zato što je diskriminatorno, arhaično i seksistički, grupa žena u Japanu ustala je protiv štikli i dress coda koji im se nameće na dnevnom nivou, kome su rekle “ne”. Glumica, model i spisateljica Yumi Ishikawa pokrenula je ovo pitanje na svom Twitteru pitajući se “Zašto moramo da povređujemo naša stopala dok radimo?”, skrećući pažnju na krajnje eksplicitnu rodnu diskriminaciju koja se događa u Japanu na poslovnom planu gde većina poslodavaca zahteva od žena da na posao dolaze u visokim štiklama, gde je visina od 7 cm standard u većini kompanija.
Njen tvit je bio shareovan skoro 30 000 puta i sa preko 70 000 lajkova, nakon čega je, postalo jasno da mnogo žena deli isti stav po ovom pitanju. Inspirisana #MeToo pokretom, Ishikawa je zvanično pokrenula #KuToo pokret (čije je ime nastalo nastalo od japanskih reči kutsu (cipele) i kutsuu (bol)), i sakupila više od 18 000 potpisa, u cilju uvođenja novog zakona koji bi učinio da se štikle kao obavezne ukinu. Ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, Takumi Nemoto, je ipak, istakao strogo neslaganje sa pokretom rekavši da ga ne podržava i insistira na tome da je “nošenje štikli prepoznato u društvu kao neophodno i profesionalno prikladno”.
Upravo protiv toga se #KuToo i bori jer “nisu u pitanju štikle kao takve već rodna diskriminacija koja se krije iza njih, i ima puno obličja a jedno od njih je i ovo u kome se insistira na izgledu koji je očigledno mnogo važniji za poslovni život žene nego muškarca”. Kampanje za društvene promene zahtevaju mnogo posvećenosti i strpljenja, ali pokret je već ostvario neke uspehe i nedavno je jedna od većih banki Sumitomo Mitsui ukinula formalni dress code, a ovaj primer su ispratile još neke kompanije poput Softbank i NTT Docomo koje od nedavno dozvoljavaju ženama da dolaze u ravnoj obući na posao.
Ishikawa je rekla da se nada da će ovo posledično biti i poziv i inspiracija za dizajnere da naprave neko udobnije rešenje za formalne događaje, ali da je #KuToo na prvom mestu poziv da se podigne svest o seksizmu i njegovoj prisutnosti. Iako na papiru japansko društvo i zakon garantuju rodnu ravnopravnost, skreće pažnju da u stvarnom životu i svakodnevici ništa nije zapravo tako. “Cipele su svakodnevica, ali u njoj se najlakše uočavaju problemi i prava pojedinaca”, i kao takva je front na kom se treba najžešće boriti, dodali bismo. I uopšte se ne radi o tome da ih iko mrzi ili ima nešto protiv njih, i da treba uvesti diktaturu ravnog. Samo je pitanje slobode izbora koju je stvarno neophodno imati.