Svi smo zatrpani listama knjiga, serija, filmova, plus sav ostali sadržaj koji nam je dostupan, da je vrlo lako pogubiti se u tim opcijama, i apsolutno ista situacija je i kod članova našeg tima. Došlo je vreme da se ima malo više vremena za sve ono što smo skupljali već određeno vreme unazad, i koristimo ga (između ostalog) da malo rasteretimo police, i smanjimo gomilice pored kreveta. Rešili smo da podelimo sa vama kako provodimo svoje slobodno vreme i koji naslovi nam ovih dana okupiraju pažnju. Ako nemate inspiraciju šta da čitate slobodno prepišite. Ako imate i previše, dodajte na listu i čuvajte za buduće dane. Bilo ove karantinske, bilo za one u budućnosti provedene na klupi u parku dok vam sunce greje obraze.
Miroslava Damjanović
Co-founder & Publisher
Iako volim da čitam, moram priznati da pre svih ovih dešavanja nisam imala vrema za to onoliko koliko bih volela. Na noćnom ormariću kraj kreveta mi je nedeljama knjiga koja je čekala da stigne na red i koju sam tek sada uzela i čitam je u jednom dahu. Da, radi se o romanu „Moja genijalna prijateljica“, i verovatno ću nakon što ga završim pogledati i seriju jer – ima se vremena. Neposredno pre ove knjige pročitala sam „Madam Bovari“ i „Konačnu istinu“ i svima koji traže i tragaju po istoriji u želji da shvate kontekste ih toplo preporučujem.
Jelena Karakaš
Digital Editorial Director
U principu sam od onih štrebera koji nerviraju sve oko sebe, sa perfektnim saldom pročitanih knjiga, i upornim radom na tome da to bude ritam od bar jedne knjige nedeljno (ali, ne brinite se, to je otprlike jedina kategorija u kojoj briljiram, u ostatku života – not so much). No, 2020. je krenula u nekom svom smeru i tik pred samoizolaciju je počela da se ozbiljno ubrzava, tako da je počelo lenjo gomilanje knjiga na noćnom stočiću, i onda bam! Sve vreme ovog sveta i tišina umesto odgovora na pitanja iz spektra „šta će biti sa nama“. Bez obzira na rasterećen raspored ovih dana nije lako postići koncentraciju za čitanje, ali trudim se da nakratko skliznem u neki drugi svet. Za sada sam sa gomilce završila „Normal People“ Sally Rooney (postoji i prevod u izdanju Geopoetike) i „Devet“ Slavimira Stojanovića – dva romana za svaku preporuku. Sledeća na redu vožnje mi je „Older, but Better“ od Caroline de Maigret i Sophie Mas, na prvo listanje deluje superzabavno! Kada mi misli odlutaju sabiram ih sa naramkom inspirativnih časopisa koje sam pokupila još dok su aerodromi bili otvoreni, pa miksujem Ideat, Milk Decoraton i Monocle. P.S. naravno da sam iskoristila priliku i poručila još knjiga iz domaćih knjižara, čekam isporuku!
Teodora Jeremić
Culture Editor
Sve. Kao neko ko ima ozbiljan problem sa koncentracijom, i inače čitam nekoliko knjiga istovremeno a sad je to doseglo svoje nove vrhunce. Doduše, za promenu, ovaj put sam rešila da se uopšte ne borim i ne teram ni na šta. Prepuštam se raspoloženju, anarhično uzimam i ostavljam, i čitam naizmenčno kako mi šta dođe. Tako je na mom krevetu i u otvorenom tabu trenutno naređano nekoliko naslova, a broj im sa izolovanim danima eksponencijalno raste. Trenutno vode: zbirka pesama “Orfičko zaveštanje” Branka Miljkovića i zbirka „Pesme za žive i mrtve“ Milene Marković za dane kada se osećam posebno nežno. Kunderin “Oproštajni valcer” jer Kundera uvek i zauvek. Ernesto Sabato “O grobovima i junacima” jer je apsolutno savršenstvo opisa pa su mi miris jasmina, Buenos Aires i Lezama park nikad bliži, gotovo pod prozorom. Danny Fingeroth i “Superman on the Couch: What Superheroes Really Tell Us About Ourselves and Our Society” su rezervisani za dane kad se uozbiljim i sednem da radim i istražujem, a poezija Franka O’Harae jer „how I hate disease, it’s like worrying
Nenad Janjatović
Co-founder & Publisher
Za vreme srednje škole imao sam takmičenje sa svojom drugaricom (iz života i iz klupe) Dejanom koje se sastojalo u tome ko će pročitati više knjiga za nedelju dana. Onda su došle studije književnosti pa studije glume i brda, brda knjiga. Posle toga? Telefon. Da, na žalost, postao sam „taj“ čovek. Zato sam sakupio nekoliko stvari kraj uzglavlja kreveta i nakon ove rubrike počinjem da ih čitam. To nisu stvari koje sam birao niti sam išao u kupovinu kjiga ovih dana već naslovi koji mi se povače po stanu i kojima ću dati šansu. Kada to kažem mislim jednostavno na to da što sam stariji imam sve manje strpljenja i volje da guram nešto što ne ide. Pa tako i filmove i serije prekidam čim me ne rade, a i sa knjigama je isto. Pretpostavljam da će me Albahari držati kao svaki njegov prethodni roman. AKo možete pronađite njegov „Cink“ i pročitajte ga. Dobio sam na poklon od prijateljice „Zaveru budala“ kao nešto što MORAM da pročitam, tako da ću i time da se pozabavim. Hej, što bi Vivienne Westwood rekla “The sexiest people are thinkers”. A ja eto imam želju da budem ponovo bar taj deo onog starog sebe iz srednje škole.
Manda Javorina
Beauty & Fashion Editor
Ja sam u karantinu sa mamom, u Novom Sadu. “A to je za knjige bitno zato što…?” pitate me. Jako je bitno, verujte mi, pošto se u stanu u kom sam odrasla nalazi oko 2.000 knjiga. Po policama, naravno, ali i po stočićima, stolovima, podu. Volim ih, sve te knjige. Tako sam se ponovo latila Čehova i to jednog izdanja pripovedaka koje pipadalo mojoj baki. Ne postoji ništa što deluje kao Čehov na čovekovu dušu (za to još uvek čekam naučno objašnjenje ali ne verujem da ću ga dobiti). Pronašla sam i Cunnighamovu novelu „The Land’s End: A Walk in Provincetown“ koju sam seljakala sa sobom više puta, a sada ću ovu ljubavnu priču gradiću koji leži između Amerike i ostatka sveta i bukvalno i figurativno, da pročitam ponovo. Čim završim ono što sam sa sobom donela – a da, donela sam sa sobom još knjiga i orhideju – pa nije valjda trebalo da je ostavim? Trenutno sam na Foresterovom romanu “A Room With a View” i potpuno sam utonula u njega i čini mi se kao da opet gledam film ali bogatije i življe. Ima nečeg posebno lepog kad apsolutno ne pratite radnju već iznenađenja nalazite u detaljima. H.G. Wells i „Island of Dr. Moreau“ je sledeći na listi štiva po kom sam odgledala filmove. Uz to, čekam(o) i isporuku nekoliko knjiga koje smo naručile pre neko veče. Ako kasnim sa tekstovima – bar znate zbog čega.
Milan Đačić
Co-founder & Editor-in-chief
Ovih dana iskren da budem nemam koncentraciju ni za šta drugo što nisu vesti. Ne znači da opsesivno čitam svaku informaciju koja iskrsne, ali još uvek nisam rešio da fokus sa najnovijih vesti prebacim na knjige koje me čekaju na stočiću pored kreveta. Imam poseban problem sa velikim brojem fejk vesti koje se pojavljuju tako da se trudim da se okružim kvalitetnim i proverenim sadržajem. New Yorker mi je poseban favorit, i tekst „Don’t come any closer“ najiskrenije preporučujem. Više je presek stanja ne samo zdravstvenog nego socio-kulturološkog, i nešto što nam je preko potrebno.
David Gažo
Art Director
Iz nekog razloga sam se zatrpao knjigama tačno pred trenutnu situaciju tako da sam obezbeđen za naredni period. Trenutno čitam drugi deo Jeff Vandermeerove „Southern Reach“ trilogije, „Authority“. Postoji mogućnost da vam je ovaj naslov poznat ukoliko ste odgledali film „Annihilation“ što je i naziv prve knjige u ovoj trilogiji. Ovo je sci-fi roman koji se bavi najvećim strahom – strahom od nepoznatog. Područje X koje se samo stvorilo na našoj planeti, verovatno se vremenom širi, a ako kročite na njega ništa više nije logično i onako kako ste inače navikli. Flora i fauna, vreme, prostor, pa čak i ljudska psiha, sve postaje iskrivljeno – poznato, a opet veoma drugačije. Likovi nemaju imena sem stručnih titula, u prvom delu su to bili biolog, antropolog, psiholog i geodet, a u drugom opsesivni kontrolor koji pokušava da sazna šta se prethodno desilo u području X i kako su se to svi članovi ekspedicije misteriozno vratili svojim domovima. Da ne spoilujem previše, ovo je knjiga za koju treba da naoštrite svoju maštu i da se spremite za ozbiljan mindfuck. I svakako pogledajte film na Netflixu (glumi Natalie Portman, a reditelj je Alex Garland – „Ex Machina“, „28 Days Later“). Srž radnje je tu ali se dosta razlikuje od knjige koju preporučjem jer više pruža „what if“ scenario.