Još u martu kada je počelo da se zahuktava stanje u vezi sa pandemijom, postavilo se veoma značajno pitanje, da li ćemo nakon teške borbe sa plastikom ponovo vratiti plastične kese u upotrebu? Prema nekim istraživanjima zaključeno je da se virus na plastici navodno zadržava kraće nego na donedavno podržavanim cegerima, što je bio dovoljan razlog da njihovo korišćenje počne ozbiljnije da se razmatra. Situacija se nije drastično promenila od tada, niti je zvanično sa više strana potvrđeno isto istraživanje, ali je istina da plastične kese jesmo počeli ponešto češće da viđamo. Međutim, kako se čini kao pravi neprijatelji životne sredine su se u međuvremenu pokazali neki drugi plastični derivati. I to baš oni koji su nam bili, a kako se ispostavlja i još uvek jesu, veoma neophodni. Maske i rukavice.
“Uskoro ulazimo u opasnu zonu da imamo više maski u Mediteranskom moru nego meduza” napisao je jedan od članova tima Opération Mer Propre na svom Facebook profilu.
Još uvek nema mnogo preciznih podataka i statistike na temu “COVID otpada” ali sve je više dokaza koji dokumentuju aktivisti širom sveta koji pronalaze rukavice, maske, i prazne plastične bočice sredstava za dezinfekciju svuda gde im nije mesto. U Francuskoj članovi neprofitne organizacije Opération Mer Propre (“Operacija čisto more”), koja predvodi čišćenje duž Azurne obale, već danima na svojim profilima postavljaju fotografije i videe đubreta koje pronalaze na plažama. Maske koje su naneli talasi nasukane na stene, rukavice koje izviruju iz peska, bočice među algama. “Uskoro ulazimo u opasnu zonu da imamo više maski u Mediteranskom moru nego meduza” napisao je jedan od članova tima. To poređenje sa meduzama, uopšte nije banalno i olako ni iz druge perspektive. Iako je u ovom slučaju uzeto samo kao slikovito poređenje gde se nalazimo na skali nebrige prema okruženju, mnogi aktivisti zaštite životne sredine podsećaju i na to da se kornjače i druge životinje često udave zato što pomešaju ove prozivode sa hranom budući da kako stručnjaci kažu, nijedna stvar bačena u vodu ne podseća više na meduzu od gumene rukavice. Tako, sa porastom otpada koji zaista možemo nazvati korona-otpad, ne samo što raste količina đubreta na obalama, nego i je i sve veći broj životinja koje umiru od posledica gušenja plastikom.
Pored toga što ovaj otpad predstavlja direktnu opasnost za životinjski svet, opasan je i dugoročnije zbog hemijske kontaminacije.
I na drugoj strani planete je ista situacije i Gary Stokes, ispred OceansAsia, je za Guardian rekao da plastiku nalaze čak i na napuštenim ostrvima. Nakon detaljnog prečešćljavanja i čišćenja plaža na nenaseljenim Soko ostrvima, na jugozapadnoj obali Hong Konga, pronađeno je sedamdesetak zaštitnih maski na delu plaže ne dužem od fudbalskog terena. Slična situacija i u SAD, a možemo da je potvrdimo i ovde, budući da ste verovatno primetili povećan broj maski za jednu upotrebu po ulicama gradova. Nekome ispadne, nekome odleti, neko i baci, ali poenta je svakako ista. Ostaju u prirodnom okruženju, gde kao što kaže John Hocevar, iz Greenpeace pokreta, “potrebna je samo jedna oluja” da sve to sa ulica završi u vodi. Pored toga što ovaj otpad predstavlja direktnu opasnost za životinjski svet, opasan je i dugoročnije zbog hemijske kontaminacije. Plastika se u procesu raspada razlaže na mikroelemente i ispušta hemikalije koje mogu biti opasne za ceo vodeni svet, i čitav lanac ishrane koji kariku po kariku dolazi i do čoveka. Pa, ako kojim slučajem, niste zabrinuti za životinjski svet koji ispašta, možda malo više reakcije izazove činjenica da plastikom zatrovana riba, na kraju završi na našem tanjiru.
Nekome maska ispadne, nekome odleti, neko i baci, ali poenta je svakako ista. Ostaju u prirodnom okruženju, gde kao što kaže John Hocevar, iz Greenpeace pokreta, “potrebna je samo jedna oluja” da sve to sa ulica završi u vodi.
Pored svih ovih uočljivih posledica, aktivisti podsećaju na to da je poslovanje kompanija koje se bave proizvodnjom plastike opasno u svakom slučaju, i da iako su sada proizveli opremu neophodnu da učini ljude sigurnim tokom pandemije, opravdano je biti donekle skeptičan prema činjenici kako je brzo iskorišćena prednost čovečanske nesigurnosti u pogledu virusa. “Pomalo je oportunistički videti kao plastična industrija eksploatiše strah ljudi trenutku kada svi pokušavaju da razumeju šta im treba i šta ne da bi i oni i njihove porodice bili sigurni” rekao je Hocevar.
I možda i jeste, jer ima puno istine u tome da ono što je borba protiv plastičnih kesa i smanjivanjem njihove upotrebe, finansijski urušila ovim kompanijama, to su obrnuli neverovatnom prodajom maski i rukavica. S druge strane, iako je tako i iako je sve i mnogo dobar biznis, i ove kompanije definitivno nisu dobri prijatelji ni našeg zdravlja ni dobrobiti planete, u kriznoj situaciji bilo je i preko potrebno imati adekvatnu opremu. Ipak, ono o čemu treba razmišljati jeste šta raditi sa njom kada nam više ne treba. Možda moramo da koristimo više plastike nego što bismo želeli ali treba biti obazriv gde se ona baca i kako odlaže. I možda i na momente deluje da nije ni važno jer ovo ludilo kao da nikada neće prestati, ali hoće, proći će, a mi ćemo ostati na planeti koju smo dodatno upropastili.