Kreme i losioni za izbeljivanje kože: da li će kozmetička idustrija prestati da direktno profitira od rasizma?
Činjenica da su velike industrije često zasnovane na uskogrudim pogledima na svet nije ništa novo pa tako izuzetak nisu ni modna i kozmetička. Verovatno će proći godine dok se ne dostigne neki standard koji neće imati osnove u belačkoj kulturi i makar podsvesnom izdizanju iste. Da li ćemo ih izbrisati iz podsvesti – najiskrenije, ne znam – ali znam da treba barem pokušati čak i ako nemamo ideju kako će sve na kraju izgledati.
Prvi korak u svemu je, naravno, identifikovanje problema i ovom slučaju problem se ponekad (lažno, razume se) čini daleko od nas koji živimo u Srbiji sve dok se ne opsetimo da je ovo globalno ljudska stvar. Jedna od ružnih strana kozmetičke industrije ma koliko je volela mnoge njene druge strane, jesta ta da igra na nesigurnosti onih koji je konzumiraju. Ironično, ono što bi trebalo da učini da se bolje osećate, prvo vas često ubedači i nekada su potrebne godine da bismo se od toga emotivno odvojili. U jednu od ovih stavki (čitaj: propisivanja toga kako ko treba da izgleda, a ne slavljenja toga kako svi izgledamo) spada i boja kože, odnosno ideja da je “svetlije uvek bolje”.
Da se razumemo, ne govorim o neželjenim pigmentacijskim flekama koje se nepozvane pojavljuju. Ne govorim čak ni o pegicama prema kojima se odnos poslednjih godina ipak dosta promenio. Govorim o bukvalnom posvetljivanju boje kože sa kojom ste se rodili. Ako mi sad izvadite argument kako nikada do sad niste videli svoj omiljeni brend da reklamira bilo šta više od nekog preparata za uklanjanje fleka i blistavu kožu (što je razume se potpuno u redu, šta više) moram da vam predočim jednu činjenicu: većina kozmetičkih giganata koji posluju na svetskom nivou, imaju različite proizvode i vrlo često cele linije i brendove namenjene različitim tržištima. Ovo znači da u Aziji, pogotovo u Indiji, Kini, Koreji i Japanu i dalje cveta tržište proizvoda koji obećavaju sreću u životu ako samo malo posvetlite svoju prirodnu nijansu – u stvari, što više to bolje. Isto važi i za SAD.
Problem je vrlo očigledan. Pridev “svetlije” izjednačen je sa “lepše”. Činjenica da (arhaični) engleski pridev „fair“ bukvalno istovremeno znači i „svetlo“ i „lepo“ kao da je ironično doprinela ovakvoj jednačini pošto je nekako izopačeno raširena da u praksi važi za sve ljude, umesto samo na one na koje se originalno odnosi.
U prevodu: rasizam.
Verujem da je za mnoge koji učestvuju u ovome kao potrošači, ovo većim delom star prestiža i praktično nerazmišljanja. Istočnjačke kulture poput kineske valorizovale su svetlu kožu mnogo pre nego što je i jedan belac kročio na njihovo tlo. Na isti način na koji se u Evropi vekovima obožavala plava kosa. Recesivni geni su uvek bili na ceni (osim kovrdža, ali to je druga priča). Na njihovom tržištu bujaju kreme za posvetljivanje kože (kao i razne druge procedure) i nemamo pravo da njih, potrošače, zbog toga osuđujemo, svako ima pravo da vija svoj ideal.
Ali, gde su tu proizvođači? Oni koji ideale propagiraju?
Proizvođači se, verovali ili ne, na drugoj strani sveta deklarišu kao borci protiv rasizma, a to je već nešto što zaista ostavlja gorak ukus u ustima.
Bila bih teški licemer kada bih prećutala činjenicu da, dok se nisam sprijateljila sa jednom genijalnom devojkom iz Kenije, nisam imala pojma kako se razlikuju crte lica i boja kože autohtonih stanovnika Istočne i zapadne obale Afrike. Sada znam. A znam i da je kada smo se upoznale pre petnaestak godina, Kavi puder za sebe mogla da nađe samo i isključivo u MACu od svih “zapadnjačkih” brendova. Stvari su se konačno velikim delom promenile po pitanju ponude šminke ali ako bolje pogledate “svetlije” je i dalje “lepše”, čak i kada se radi o afroamerikancima, na primer. Zato u Holivudu osim Lupitae Nyong’o gotovo da nema afroamerikanaca tamnije boje kože. Pri tom je čak i ona sama izjavila da je bila odbijena za neke uloge uz objašnjenje da je isuviše “tamna”.
A da li znate čega ima u izobilju? Krema za izbeljivanje. I u SAD i u Aziji. Ovo je grana industrije koja je do sada donosila godišnji obrt koji se meri stotinama miliona. Činjenica koja će se, možda, promeniti pošto su kompanije nesmotreno uletele u skandal oko lažnog aktivizma i isprozivane od strane mnogih da rasizam osuđuju samo deklarativno dok od njega, zapravo, nastavljaju da zarađuju. Mnogim linijama je u poslednje vreme promenjeno ime, neke su povučene u potpunosti, a oni koji ih prave danas su pod lupom javnosti. Bilo je i krajnje vreme, nadajmo se da će ovo sve dovesti do trajnijih sistemskih promena. Ne zaboravite da je deo njih i na vama.