Pitali smo farmaceuta kako treba čitati etikete na kozmetičkim proizvodima

autor BURO.
etikete square

https://buro247.rs/wp-content/uploads/2020/09/etikete-cover.gif

Etikete kozmetičkih proizvoda su pravi mali univerzum za sebe, a naizgled tako prost savet „čitaj etiketu“ ume da bude put do pakla popločan dobrim namerama. Simboli su nedvosmisleni ali razni drugi natpisi i sastojci nisu. Zato smo u pomoć pozvali Jelenu Sazdanović-Sušić, magistru farmacije koja stoji iza bloga beautyaxiom.com i Instagram naloga @beautyaxiom koji nam je postao jedna od nezaobilaznih stanica kada su u pitanju teme koje se tiču kozmetike i zdravlja. Evo Jeleninog kratkog kursa za razumevanje onoga što piše na ambalaži kozmetike (hvatajte beleške):

Kada uzmemo kozmetički proizvod u ruke, nailazimo na deklaraciju, zatim marketinške tvrdnje (koje su često nonsens) i INCI popis sastojaka.

Tvrdnja „hypoallergenic“ ili hipoalergeno nije precizno definisana, pa se u proizvodima koji je sadrže ipak mogu naći alergeni, što je čest slučaj kada su proizvodi biljnog porekla u pitanju.

Tvrdnje „natural/organic“ su takođe neregulisane i mogu da stoje na bilo kom proizvodu.

Čisto marketinške tvrdnje su i: „sensitive/osetljiv“, „soothing/umirujući“, „soft/nežan“, „for sensitive skin/za osetljivu kožu“.

Nekomedogeno ili „oil-free“ ćemo tražiti ako imamo problem sa bubuljicama, ali to nije garancija da proizvod neće biti komedogen na našoj koži.

Tvrdnje „bez“ su često osnova, „bez mineralnih ulja“, „bez parabena“ i slično. Posebno je smešna tvrdnja „bez silikona“ na kremi za ruke, čija se zaštitna funkcija upravo izučava na ovim kremama.

Na svakom proizvodu je obavezno navesti hemijski sastav po opadajućim koncentracijama sastojaka (International Nomenclature of Cosmetic Ingredients ili INCI).

Kako tumačiti INCI

Svaki kozmetički proizvod se sastoji od podloge ili baze i aktivnih principa. Sastav treba da bude jednostavan, sa malim brojem sastojaka na INCI popisu, i sa aktivnim principima, poput stabilnog oblika vitamina C, hijaluronske kiseline, peptida, retinola, niacina i raznih drugih vitamina, biljnih ulja i maslaca… na visokim mestima popisa sastojaka. Vodič za procenu koncentracije sastojaka mogu da budu konzervansi, parabeni i fenoksietanol, čija primena nije dozvoljena u koncentraciji višoj od oko 1%, tako da je sve što se nalazi iza njih manje koncentracije. Postoje i izuzeci tako da ovo ne važi za retinol, koji je efikasan u koncentraciji od 0.3-1%. Na samom kraju liste su potencijalni alergeni, koje je obavezno navesti kada su u koncentraciji većoj od 0.001% za preparate koji se duže zadržavaju na koži. Treba znati da maksimalne koncentracije određenih aktivnih sastojaka ne znače i maksimalan efekat, već često veći potencijal iritacije.

I pored znanja hemije, efekat na kožu možemo samo da naslutimo, ne možemo ništa da tvrdimo bez testiranja. Ne znamo koja je tehnologija upotrebljena, da li postoje transportni sistemi, odnosno da li su aktivne supstance „spakovane“ u lipozome, nanozome… Sinergizam je takođe važan, tj. da li je u pitanju dobra kombinacija aktivnih supstanci, koje deluju udruženo. Iako se čini da je manje važna, podloga je bitna, upotrebljeni emolijensi, rastvarači i drugo.

Po tumačenju deklaracije, tvrdnji i sastava, za potrošača je najvažnije da dobije tester, oseti teksturu i miris, što je važan preduslov za redovno korišćenje, i uradi test na svojoj koži u smislu iritacija.

A efekti? Za njih je uglavnom potrebno duže vreme testiranja, minimum 30 dana, često i duže.