Ko o čemu mi svi širom sveta o tome kako je dosadno, kako se ništa ne događa, kako je sve pasivno i isto, kako nemamo gde da izađemo ni šta zanimljivo da radimo. To međutim nije baš sasvim tačno, doduše samo pod uslovom da znate gde da gledate i šta da tražite. A kad vam sve ovozemaljsko postane dosadno šta je prvi sledeći korak, i u koju stranu okrenuti glavu? U svemir naravno!
A odatle u poslednje vreme stiže svašta.
Za početak, IEEE iliti Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE) je na nedavnoj aerospace konferenciji predložio prilično revolucionarnu ideju o slanju uzoraka sperme na Mesec. Stvarno zvuči kao da smo se ozbiljno nakačali na Mesec i Mars jer je to jedno dokle možemo da dobacimo, pa zauzvrat surovo eksploatišemo (ili barem pokušavamo) i u stvarnosti i na filmu, ali idejno postoje jako dobri razlozi da se ovaj predlog ozbiljnije razmotri.
Kako Insider navodi, naučnici sa Unverziteta Arizona vide ovo kao rešenje “za svaki slučaj” na globalnom nivou, ili kako bi rekli “savremenu globalnu polisu osiguranja”.
Time što bi se poslao ozbiljan kontigent uzoraka “ukupno 6.7 miliona”, koji bi se čuvali u sigurnim uslovima, naučnici veruju da bi to bio idealan trik da se čovečanstvo spasi od izumiranja, što nije da nam često ne pada na pamet ovih dana. Sa pandemijom koja ne jenjava i ljudima koji nestaju u desetinama i stotinama još uvek oko nas i širom sveta, prirodno je razmišljati o tome kako bismo mogli da se osiguramo ukoliko se stvari baš otrgnu kontroli. Naučnici smatraju ovako, a ovaj sistem je zapravo prilično sličan konceptu “Doomsday” semenja posejanog u Svalbard, u Norveškoj samo što bi se u ovom slučaju osigurao nastavak postojanja ljudi, tigrova i čega već sve ne, a ne samo biljaka.
Plan će svakako malo da sačeka jer pored toga što se sa etičke strane razmatra da li je ovo uopšte dobra ideja ili ne, činjenica je da bi građenje ovakve laboratorije na Mesecu takođe bila popriličan izdatak. Autor studije Jekan Thangavelautham, smatra da bi za građenje i punjenje laba uzorcima bilo potrebno 250 letova na Mesec. Ako vam treba paralela, možda je korisna informacija da recimo građenje Internacionalne svemirske stanice zahteva 40 letova u svemir.
Mada, kada malo bolje razmislimo, ta ideja nije sasvim neosnovana i stvarno će biti da je pre ili kasnije potrebno razmišljati u ovom smeru, jer nije da je naš boravak na planeti Zemlji baš tako izvestan i siguran kako nam se čini. Nikad se ne zna kada može da proleti nešto i smakne pola planete. I prošle godine smo imali potencijalno opasan asteroid koji proleće tik pored nas (okej, ovo tik shvatiti zaista široko s obizrom da pričamo o svemiru) a pre nekih nedelju dana je NASA objavila da će masivni asteroid 2001 FO32 proći u blizini od dva miliona kilometara od Zemlje u noći 21. na 22 mart. U svemirskom rečniku, to je mnogo bliže nego što zvuči. Zapravo toliko je blizu, da spada u Potencijalno opasne asteroide, pa vi vidite.
Naučnici su sigurni da će sve proći pod kontrolom i u “na distanci budimo bolje je za oboje” maniru budući da asteroid nema tendencije da preseca put Zemlji, što znači da asteroid nećemo moći gotovo ni da vidimo. U stvari…hoćemo.
Virtual Telescope Project poznatiji kao VTP, omogućava gledanje asteroida u stvarnom vremenu i na VTP live feed će biti moguće gledati ga online. Doduše, u 4 ujutru po griničkom vremenu, ali je vredno iščekivanja i uzbudljivo, jer feed omogućava da se pridužimo putovanju asteroida koji bi inače bilo nemoguće videti drugačije. Ukoliko ga vidimo ikako drugačije, i bliže od planiranog, pa… Houston, we have a problem!
I tako, ma koliko vam deluje da se ništa ne događa, da je sve isto kao juče i biće kao sutra, to nikako nije tačno. Postoje planovi za očuvanje vrste i naseljavanje svemira, treba izbeći asteroid i ostati još malo na planeti Zemlji, a i uostalom stvarno imamo mnogo lepih stvari za raditi. Stvarno još svašta može da se desi.