Znate onu rečenicu Lyncha: “I’m wearing dark glasses today, because I’m seeing the future and the future is looking very bright.” Mi se pitamo, druže Davide, gde su te naočare i ta svetla budućnost?
Nisu nam potrebni okidači – konkretna zbivanja i potezi ljudi da bi o društvu, društvenim mrežama, njihovim naličjima i uticaju na naše unutrašnje i spoljašnje svetove promišljali i diskutovali, ali isto tako ne možemo da zaobiđemo dešavanja koja su ponovo aktivirala crvenu lampicu nad kolektivnim moralnim kompasom i koja su nas naterala da se po ko zna koji put zapitamo: Kuda plovi ovaj brod?
Iz prošlonedeljnih apsurda izdvajamo dugoočekivani Astroworld koncert Travis Scotta koji se odvio na blago rečeno tragičan način. Osmoro ljudi između 14 i 28 godina je preminulo u jurnjavi fanova na prve redove, a na stotine njih je povređeno, uključujući i devetogodišnjeg dečaka koji je u komi. Hitna pomoć nije mogla da se probije kroz publiku, Travis nije na vreme prekinuo koncert a mogao je, dok je Kylie Jenner sve to snimala za Instagram story, razume se, iako oboje navode da nisu bili svesni šta se u trenutku dešavalo. I okej, možda zaista nisu bili, ali snimci su bili online i danima nakon nemilog događaja što je u najmanju ruku bilo uvredljivo za porodice preminulih, a Travis je, pored obezbeđenja, imao kontrolu nad publikom koja ga doslovno gleda kao božanstvo a organizacija jednog takvog koncerta je, sigurni smo, besprekorna i nema sumnje da je sve moglo da se odvije na manje bolan način.
Iz Hjustona do LA-a i još potresnih vesti: Charly Jordan, influenserka, modelkinja i DJ-ica je kao ulaznicu za žurku koju je napravila tražila na uvid podatak o broju pratilaca na instagramu. Iako je opovrgla ove tvrdnje pod izgovorom da se u jednom momentu pojavila grupa nepoznatih ljudi i da je obezbeđenje preko pratilaca imalo ideju da proveri da li ih Charly prati, jer to znači da im je prijatelj(?!) i da u tom slučaju mogu da prisustvuju žurci. Dobrodošli u budućnost, koja ne deluje nimalo svetlo, uprkos filterima, fejk glamuru i imperativu lepog.
Sve češće živimo u Black Mirror-u, ovog puta konkretno u Nosedive epizodi: Društvo deli svoje svakodnevne aktivnosti putem očnih implantata i telefona i ocenjuju svoje interakcije sa drugima na skali od jedne do pet zvezdica, kumulativno utičući na socioekonomski status svakoga. Lacie nastoji da svoj rejting podigne sa 4.2 na 4.5 kako bi dobila popust na luksuzni stan. Agent za nekretnine joj predlaže da stekne naklonost onih koji su visoko (o)cenjeni. Ona stupa u kontakt sa drugaricom iz detinjstva koja ima rejting 4.8 i koja poziva Lacie da joj bude deveruša na venčanju. Spletom nesrećnih okolnosti, umesto da njen rejting poraste, on pada, usled čega njena prijateljica sugeriše da je bolje da ne dolazi na venčanje, budući da će to uticati i na njen lični rejting. Ogorčena Lacie uspeva da se ušunja na proslavu, ali biva uhapšena. U zatvoru, ona i muškarac u ćeliji preko puta njene konačno su slobodni, jer shvataju da sada mogu da pričaju i ponašaju se kako hoće i radosno počinju da vređaju jedno drugog. Ne znamo da li ste primetili, ali zvezdice su u međuvremenu postale i naša valuta, ocenjujemo sve i svakoga na svakom koraku – od taksista, preko restorana i svih vrsta usluga, uostalom, pa sve do prijatelja a odlazak tamo gde nikoga ne znamo i gde možemo da se slobodno izvičemo deluje kao idealan scenario u koji bismo utrčali bez puno pitanja.
Premda ovaj slučaj suštinski i ne može da se poredi sa smrću nedužnih bića, problematika je vrlo slična. Sve što se zbilo na koncertu jeste tragično i tu apsolutno nema diskusije, ali u besomučnom skrolu i gomili informacija, to je još samo jedna vest, iako ona ima imena i prezimena, godine i živote ljudi koji su ih živeli. Sa druge strane imamo još jedno obezvređivanje ljudskih bića nauštrb Instagram brojki. I bilo kakve druge brojke da su u pitanju – stvar je jednako zabrinjavajuća, jer lajk ostaje ultimativni parametar vrednovanja svih i svega, dok istovremeno tonemo u najmanju ruku poljuljana psihička stanja i sveopšte nezadovoljstvo koje prekrivamo fotkama navodnog nonšalantnog života. Neupitno je da je na globalnu scenu stiglo nekakvo novo vreme, ali njegove vrednosti što pre treba da sklonimo sa pozornice, a taj posao pripada nama.