Verovatno se sećate da se na crvenom tepihu poslednje Met Gala večere Frank Ocean pojavio sa lutkom (i to drečavo-zelenom bebom, ni manje ni više), kosom u tonu i kačketom sa natpisom Dreamcore. Mnogi od nas, iskreno, nisu imali pojma da će baš ova reč postati neka vrsta mejnstrima.
Ok, možda je mejnstrim prejaka reč za estetiku koja vlada na TikToku i zasniva se na nekoj vrsti nadrealizma, ali kada neki od videa sa ovim hashtagom imaju milionske preglede, svakako je jasno da pokret postaje sve masovniji. Skrolujte po njemu na TikToku i vrlo je verovatno da će vas snaći lagano uznemirujuć osećaj da ste zakoračili u neku novu, pomalo off dimenziju, koja neodoljivo podseća da ste unutar neke „WandaVision“ epizode. Svi vizuali su vam poznati, kao da ste u njima već nekad bili, kao da vam je neko otvorio sećanje na neko uvrnuto mesto koje baš i ne možete više da smestite.
Welcome to Dreamcore, my friends.
Ali, o čemu se tačno radi? Po svojoj definiciji, dreamcore je nadrealna estetika koja koristi motive koji se opšteprihvaćeno vezuju za snove, sanjarenje ili noćne more, i koristi ih za vizuale, videa i, ponekad, muzike. Dreamcore ima puno zajedničkog sa nadrealističkim memovima ali se ne zasniva i ne oslanja na humor apsurda. Umesto toga, on se fokusira na oponašanje i rekreiranje generalnog osećaja da ste u snu.
U svojoj osnovi – koja se pokazala vrlo primamljivom pošto hashtag ima preko 400 miliona pregleda – radi se o estetici koja se poprilično oslanja na nostalgiju i prizore za koje smo bili vezani u detinjstvu ali umesto da oni budu predstavljeni na sladak ili utešan način, dreamcore nam budi osećaj blage nelagode i učiniće da se naježite.
On je poput čudnog sna koji se pretvara u noćnu moru pastelih boja. Neki TikTokeri ga čak opisuju i kao estetiku od koje možete dobiti napad panike (a to je i razlog zbog kog velik broj ovih videa nosi trigger warning).
Jedan od najpopularnijih dreamcore videa vodi vas na “The Dream Train”, voz koji nikuda ne vodi, u kom je sve ružičasto ali drugi putnici iz nekog razloga žele da vam iskopaju oči. Drugi česti motivi su napuštena mesta poput igrališta ili skice inspirisane neprijatnim iskustvima iz detinjstva.
Rečju, možda je najbolje objašnjenje popularnosti cele estetike to da je namenjena onima koji istražuju svoja komplikovana osećanja prema detinjstvu i odrastanju, kao i to da se poprilično oslanja na vizuale iz dvehiljaditih koji čine da vam sve deluje nekako poznato.
Bilo kako bilo, potpuno nam je jasno zbog čega je nekom magnetičan ali, toplo vam preporučujemo da se ne upuštate u dreamcore pred spavanje: sigurno vam neće dati slatke snove.