Od Shakespeara do Anne Sexton proleće je uvek bilo jedno od najinspirativnijih godišinjih doba za pisanje stihova koji mirišu na jorgovan i umivaju nas umesto vode. Ono je definitvno vreme kada neka magija obuzme planetu i probudi sva naša čula, ali i uzburka emocije. Kao što je inspirativno za autore, poezija je i nama koji je konzumiramo nekako najprivlačnija u proleće, bilo da se u pesmama radi konkretno o njemu ili ne. Ovom prilikom, u čast dolaska ovog godišnjeg doba, predstavljamo vam razbuđujuće zbrike poezija koje će vas omamiti, uzdrmati i naterati da zažmurite i udahnete duboko.
Vreme prije jezika – Monika Herceg
Volimo sve od ove autorke. „Knjiga šutnje, samoće i ljubavi koja nas prerasta, čija je metaforika (uz onu ptica) gotovo jednoznačno izgrađena oko simbola srca,“ rekao je o njoj Marko Pogačar.
Samo te more može utješiti
pa sam preuzela krške oblike
uzgajam guštere pod rebrima
mladeži na tvojim leđima
rastu u koraljne otoke
imenujem ih pre spavanja
da znam gde ću se probuditi
Kad opet bude sunčano – Tihana Smiljanić
Irena je rođena u Beogradu 1992, završila je Filološku gimnaziju i Srpsku književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavila je tri knjige poezije, Iza oka 2009, Veliko toplo 2018. i Temelji čega tačno 2021. Piše naučne radove u oblasti retorike i istorije književnosti, eseje i, najviše, poeziju. Predstavljamo pesmu iz poslednje zbirke koja nosi naziv “Ka milosti”.
Puno proleće mutava pesma glava u hladnom
jogurtu
Dugo se nisam stresla na ispravne odluke,
dobre izbore, ledene riblje izvore krupne
oči što kao česma leti u parku spasavaju
od preznojene istine: sad leto našeg
nezadovoljstva postaje slavna zima sinova
što nam iz mimova prodire u zenice i bruji:
krenite, i raspinje se po nama i prvog dana
rata već strada u stomaku, i kaže mom ogledalu:
volim te takvu i raspojasa poraz devetog časa
kad je već klonula glava mrtve ljubavi i možda
slava sa očima koje škrguću kao orkestri
umnjaka dođe u ovom letu i ispod svakog dna
izgradi svetlo sutrašnjem flertu:
ekseru koji izusti poslednju krv uz drvo; dugo
se nisam mrštila na milosti